5 UGLEDNIH NAUČNIKA IZNELO PREDVIĐANJA KRAJA PANDEMIJE: Ako se nadate da će se završiti na leto, JAKO GREŠITE

Upravnik Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo doc. Krunoslav Capak rekao je kako bi Nacionalni štab civilne zaštite mogao odrediti popuštanje epidemioloških mera protiv novoga koronavirusa početkom juna.

"Večernji" objavljuje predviđanja nekoliko uglednih naučnika koji otkrivaju na koji način mogla završiti epidemija koronavirusa.

Nenad Ban – ako leto uspori virus, mere neće biti teške

– Po mom mišljenju, najverovatniji scenario jeste da će se nakon nekoliko nedelja izolacije broj slučajeva početi smanjivati do te mere da će biti moguće relaksirati neke aspekte izolacije. Na primer, ljudi bi se mogli vratiti ključnim poslovima da bi se smanjio negativan uticaj na ekonomiju – rekao je za "Večernji" prof. dr. sc. Nenad Ban, molekularni biolog s prestižnoga švajarskog Saveznog tehnološkog instituta ETH.đ

– Međutim, to ne znači da će se stvari vratiti na normalu, naime čim bi se ponašanje potpuno vratilo na staro, sve dok je čak i samo nekoliko slučajeva COVID-19, bolest bi se nastavila eksponencijalno širiti tako da bi se situacija za nekoliko nedelja opet morala obuzdavati snažnim merama izolacije. Dakle, potrebno je naći balans između izolacije i funkcionisanja tako da se bolest ne širi eksponencijalno. Hrvatski štab za zdravstvo će, vođen tim ciljem, i djelovati. Dakle, neće biti moguće vratiti se na “normalu” dok se neki lek ne pokaže korisnim ili, verovatnije, dok se ne razvije vakcina, što će biti najranije u jesen, verovatnije sledeće godine. Nadajmo se da će leto usporiti širenje virusa pa da mere neće trebati biti toliko teške kao sada – zaključuje prof. dr. Ban.

Ivan Đikić – Glavni talas pod kontrolom do jula

– Glavni talas pandemije koji trenutno zahvaća veći deo sveta pašće na kontrolisane uslove do kraja jula. Verovatno će biti manjih žarišta u populaciji i opasnosti od pojave novog talasa, no pravilnim merama koje smo primenili (testiranje i izolovanje žarišta virusa) svet će uspešno sprečiti pojavu druge pandemije ovih razmera. U tom smislu pomaže razvijanje novih testiranja na virus, ali i testova na imunost od virusa tako da ćemo znati ko je otporan, što će pomoći u borbi protiv ove pandemije. Najverovatnije će biti potrebno oko 12 meseci dok se ne razvije sigurna i delotvorna vakcina i nakon toga imaćemo puno kontrolisanije uslove za buduću borbu. Virus ne mutira toliko brzo kao virus gripe i najverovatnije će vakcina biti delotvorna i na nove sezonske pojave ove podvrste koronavirusa – misli prof. dr. sc. Ivan Đikić, poznati naučnik sa Univerziteta Goethe u Frankfurtu.

Gordan Lauc – Na jesen nas čeka još jedan jači talas

– U ovom trenutku nije moguće predvideti kako će se dalje razvijati situacija s COVID-19 jer ne znamo temeljni podatak, a to je koliko je ljudi zaista došlo u kontakt s virusom. Neki podaci sugerišu da bi to mogao biti već vrlo velik postotak. Ako je doista s virusom već došlo u kontakt 20, 30 ili čak 50% populacije, onda je stvar već zamalo gotova i možda nas čeka još jedna manja epizoda na jesen. Neke zemlje poput Nemačke već pokreću velike studije da to provere, a imamo i “prirodni” eksperiment u SAD-u gde još u velikom delu zemlje puštaju virus da se širi pa ćemo uskoro videti hoće li broj umrlih u SAD-u stati na optimističnih 100.000 do 200.000 ili na pesimističnih nekoliko miliona – kaže Gordan Lauc, profesor na Farmaceutsko-biohemijskom fakultetu u Zagrebu i osnivač firme Genos.

– Skloniji sam verovati da najveći deo populacije još nije stupio u kontakt s virusom i da nas na jesen čeka jedan još jači talas epidemije za koji se moramo dobro pripremiti ako ne želimo veći deo sledeće zime provesti u karantinu. Od ovog virusa ne možemo pobeći i pandemija će stati tak kada većina nas preboli COVID-19. Vakcina nažalost verovatno neće doći na vreme, tako da možemo samo računati na naš zdravstveni sistem da zbrine onaj mali postotak obolelih koji ima teški oblik bolesti. Zato je jako važno imati jasan uvid u opseg i tok epidemije kako bi se optimalnim merama balansiralo između ekonpmske i javnozdravstvene štete – smatra prof. dr. Lauc.

Luka Čičin-Šain – Ovo će opametiti protivnike vakcinisanja

– Teško je predvideti ishod ove pandemije, čak i najboljim modelima. Sve se projekcije zasnivaju na pretpostavkama da će se društvo ponašati na određeni način. Čim se nešto promeni (npr. karantin, zabrane kretanja, prestanak mera zaštite...), dosadašnji modeli moraju biti revidirani. Površni utisak takvih promena u projekcijama jest da naučnici ne znaju o čemu govore, ali je to zapravo rezultat veoma promenjive situacije na terenu i promena u pravilima igre. Zato je teško predvideti kada će ova bolest jenjati – možda do leta, a možda tek na jesen ili do kraja godine, ali to zavisi uveliko o našem ponašanju i o političkim odlukama na svetskom nivou. Jasno je da će pandemija jenjavati kako broj ljudi koji su preboljeli infekciju bude rastao jer će oni biti imuni na virus i neće ga širiti dalje. Obično treba barem oko 60 posto stanovništva biti inficirano da bi to imalo učinke. U tom će slučaju ova korona i dalje tinjati među decom (koja su premlada da bi imala prirodnu imunost) i povremeno izazivati jače bolesti među starijima koji nisu imuni. Verovatno je da ćemo razviti vakcinu protiv ovog virusa za godinu-dve i da će CoV-2 doći u kalendar vakcinacije, a moja najveća nada jest da će ovo iskustvo znatno smanjiti uticaj antivaksera i poslužiti kao podsetnik roditeljima da su vakcine zaista korisne. Takođe se nadam da će globalne kampanje vakcinacije moći dovesti do globalne eradikacije ove bolesti u nekom trenutku – procena je virusnog imunologa prof. dr. sc. Luke Čičin-Šaina iz Centra Helmholtz za infektivna istraživanja u Braunschweigu.

Kristijan Ramadan – Jedino vakcina može zaustaviti pandemiju

– Jedini način da zaustavimo ovu pandemiju jest ili da imamo dobru vakcinu koja će dati željeni imuni odgovor kod ljudi, za šta će trebati barem 10-12 meseci - rekao je prof. dr. sc. Kristijan Ramadan, profesor na Odseku za molekularnu medicinu na Oxfordu.

– Drugi je način da će se velika većina ljudske populacije inficirati COVID-19 za oko šest-devet meseci i onda ćemo stvoriti imunost krda ili stada, kako to volimo nazivati. Oni koji su dobra zdravlja i mlade životne dobi dobro će to podneti, a oni koji su stariji i pate od hroničnih bolesti, pogotovo ako se leče protiv povišenog pritiska (jer neki od lekova za hipertenziju dovode do povećanja hACE2 receptora, koji su ulazna vrata za virus), mogu očekivati teže komplikacije. Konačno, ishod pandemije koronavirusa jako će zavisiti o zdravstvenom sistemu pojedine države i odgovornosti pojedinca. Ukratko, moramo odložiti širenje bolesti što je moguće više, sve dok ne dođe dobra vakcina na tržište, a za to će nam trebati oko jedne godine. Moja je prognoza da će ovo jako dugo trajati, restrikcija će morati biti sve dok se ne dođe do vakcine (10 meseci do godine) ili dok ne steknemo imunitet stada – zaključuje prof. dr. Ramadan.

Vanda Juranić Lisnić – Pandemija će završiti kada će većina ljudi stvoriti imunitet na ovaj virus

- Vrlo je teško davati dugoročne prognoze s obzirom na to da postoji previše varijabli, pa tako i sadašnji algoritmi za predviđanje mogu dati projekciju za samo nedelju-dva unapred. Ali ono što treba stalno isticati jest da širenje virusa i dalji tok pandemije uveliko zavisi o nama, građanima. Znam da je lako upasti u osećaj bespomoćnosti, ali svako od nas zaista može svojim odgovornim ponašanjem mnogo pridoneti da se opseg i trajanje epidemije skrati. Imajte na umu da inkubacija virusa (period od kada se zarazite, pa kada počnete ispoljavati simptome bolesti) traje i do dve nedelje, stoga rezultate svih mjera koje uvodimo danas videćemo tek za 10 dana. A svi mi imamo kratkotrajno pamćenje i očekujemo brže rezultate. Nažalost, u biologiji virusa to tako ne ide. Takođe je sasvim ljudski opustiti se kada dođu dobre visti, a to je isto nešto što ne smemo sami sebi dopustiti. Stoga apelujem na sve naše građane da se pridržavaju mera koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija. Najvažnija mera je držanje distance od dva metra, bilo na otvorenom bilo u zatvorenom prostoru. Oni koji se leče kod kuće trebali bi se samoizolirati u odvojenoj sobi ako ikako mogu, a celo domaćinstvo treba pojačati mere opreza i odvojiti pribor za jelo samo za tu osobu. Druga stvar koja je izuzetno važna, a koju je laiku jako teško osvestiti, jest koliko puta diramo lice rukama. Danas sam kupovala hranu u svojem lokalnom dućanu. Videla sam mnogo ljudi s maskama, ali malo ko je masku pravilno stavio. Osim toga, stalno su je dodirivali rukama i nameštali. Ako masku stavite nepravilno, predugo je nosite ili je stalno dodirujete rukama, onda ste si s njom učinili više štete nego koristi. Isto važi za gumene rukavice. S njima NEMOJTE dirati lice, stavite ih samo kada očekujete da ćete dirati nešto potencijalno kontaminirano i potom ih skinite tako da ne zagadite svoje ruke. Nemojte s tim rukavicama kopati po torbi ili novčaniku. Odnosno, ako to radite, tretirajte i svoj novčanik/torbu kao izvor zaraze i držite ih kod kuće na odvojenom mjstu. Pandemija će završiti kada će većina ljudi stvoriti imunitet na ovaj virus. Na vakcinama se intenzivno radi i nadajmo se da ćemo ih imati što pre jer je cena stvaranja imuniteta pobolijevanjem zaista visoka, kao što svedočimo sada u Italiji i Španiji. Nadam se da su oni koji su bili skeptični oko dobrobiti vakcinacije sada naučili nešto na ovoj pandemiji – tvrdi doc. dr. sc. Vanda Juranić Lisnić s Medicinskog fakulteta Univerziteta u Rijeci.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Večernji)