MARIO SE ODSELIO U IRSKU PA SE POKAJAO: Razmišljam da kupim kartu i VRATIM SE KUĆI!

Mario Miletić krajem januara je promenio svoju adresu.

Dubrovčanin koji je osnovao Hrvatsko udruženje korisnika parkirališnih usluga te vrlo često i vrlo otvoreno kritikovao različite društvene anomalije, ali i upozoravao na loše stanje u državi, svoju je sreću odlučio okušati u Irskoj koja je novi dom brojnim Hrvatima.

Za Dubrovački dnevnik je kazao nešto više o svojim iskustvima, ali i odluci o kojoj je dugo razmišljao. Nakon što je u januaru sletio u Dublin, morao se vratiti zbog privatnih razloga nakon nedelju dana, no od preseljenja nije odustao. Kako kaže, ostanak u Hrvatskoj nije bio opcija.

- O odlasku razmišljam dugi niz godina, od prvog pokrenutog pravnog postupka (dobivena presedanska upravna tužba protiv Univerziteta u Dubrovniku). Pre odlaska sam odlučio da preduzmem sve što je u mojoj moći, pokušati promeniti stvari te pokušati pozitivno uticati na društvo pa s kolegama osnivam udruženje civilnog društva. Ideja o odlasku se de facto sama realizirala. Kada nešto odlučite sve se 'uroti' da to i ostvarite. Mada, malo je tu i Internet pomogao - kaže kroz smeh Mario koji je trenutno zaposlen kao barmen u jednom irskom pubu, no tu se ne namerava zadržati.

Stoga svakodnevno aplicira na oglase za radna mesta, a cilj mu je zaposliti se u IT industriji. Kontaktirao je čak i Gugl, a cilj mu je da nastavi da se obrazuje, možda i završi fakultet u Irskoj. Odluka o odlasku nije bila nimalo laka.

- Odlazak je bio jako težak, još uvek jest i svakim danom sam na rubu kupovine avionske karte za Dubrovnik. Bližnji kao bližnji, do poslednjeg dana (i prvog i drugog) nisu verovali u odlazak. A i sada im je teško, barem tako kažu - izjavio je Mario.

Počeci su uvek teški pa se valjalo naviknuti na drugačije običaje, klimu, ali i pronaći stan, no Mario smatra kako mu odlično ide, a želju za učenjem i novim iskustvima svakako ima.

- Prvo iskustvo je bilo pomalo negativno, kolizija običaja. Ali nakon objašnjenja, pozitiva je prevladala te sam se opet vratio. Kako su mi Irci objasnili, vreme u februaru 2020. je najlošije u poslednjih nekoliko godina, nakon našeg sunca u januaru, ogromna promena na gore. Za sada mislim da sam se dobro snašao, jezik mi nije problem, online funkcionisanje sistema mi je odlična stvar, a sve ostalo pomalo učim. Najveći izazov je pronalazak stana s prihvatljivom cenom jer su astronomske za naše pojmove - izjavio je Mario.

U Hrvatskoj mu je, kako kaže, veoma smetalo nefunkcionisanje institucija, što nije slučaj u Irskoj gde se, naglašava Miletić, prava radnika izuzetno poštuju. Opšta inertnost, nepotizam, atmosfera manje vrednosti, laži koje su dolazile od predstavnika političke vlasti te, kako kaže, veštačko stvarana negativna atmosfera samo su deo razloga njegovog odlaska iz Hrvatske.

- Jedna od činjenica koju sam spoznao jest da Hrvati, barem na području uz more, nemaju toliko loš životni standard, više lošu percepciju o istom. Tu mogu iznositi samo ličnp mišljenje temeljem mog iskustva tj. života u Konavlima i Dubrovniku. Ako ćemo standard ceniti po visini plata, Hrvati su ispod irskog. Plate za poslove sa srednjom stručnom spremom su malo veće, ali uz bitnu razliku što se zakonska prava radnika u Irskoj poštuju do zakonski definisanog slova. Ako ćemo standard ceniti po opštem kvalitetu života, Hrvatska je raj na zemlji, ako izuzmemo ovršne postupke. Svaka država ima svoje 'mušice', a najveći hrvatski problem jest, sukladno mom iskustvu, selektivni i opšti nerad institucija. Iako je irski narod jako srdačan i spreman pomoći, i izvan svoje odgovornosti, prava radnika se poštuju u tolikoj meri zato što poslodavac zna posledice ako postupa suprotno Zakonu - izjavio je.

Hrvatski mentalitet opisuje kao stalni strah od nečega, stalni život u prošlosti te u strahu od budućnosti. Tvrdi kako su ljudi u Irskoj srdačni, otvoreni i nadasve cene Hrvate, kao radnike i osobe.

No, s druge strane, naglašava kako ni Irska nije 'obećana zemlja' kako se često pokušava prikazati. Baš kao i svaka, ima svoje prednosti i mane.

- Irski narod je dosta toga tokom istorije proživio te su trenuta 'američka vrata' u EU, a iščekuje se i ishod Brexita… Ako ste sposobni i želite raditi, ekonomija će vam pružiti šansu bez da morate 'vući rođaka za rukav'. Mislim da vam niko ništa ne može obećati, da se za sve trebate sami potruditi - kaže Miletić.

U Irskoj je susreo osobe s područja bivše Jugoslavije koji su se odlučili na odlazak pa si međusobno pomažu, a srdačni su i Irci.

- Prvi kontakt sam imao s jednom irskom porodicom, neverovatne osobe! I to je ujedno bio moj prvi susret s irskom dobrodošlicom. Upoznao sam desetak osoba s naših prostora, iskustva i utisci su različiti. Iako nisam upoznao puno ljudi s naših prostora dosad, imamo jednu prednost koju ondašnji emigranti nisu imali, a to su društvene mreže i grupe gde međusobno pomažemo jedni drugima. Kako su mi i govorili, Balkan je u svetu jedno i spremnost na pomoć nije sporna, barem ne skladno mom iskustvu. Ima nešto u 'našim' ljudima...- kaže Miletić.

Na pitanje namerava li se vratiti u Hrvatsku, Miletić tvrdi kako bi se trebao vratiti za vreme godišnjeg odmora, a zasad je plan zaraditi i uopšteno se odmaknuti od negativne atmosfere koju u Hrvatskoj oseća, što je i glavni razlog njegovog odlaska.

- Trenutni plan mi je svakako povratak. Hoće li to biti za pola godine, godinu, dve, tri, zavisi o stanju/situaciji u Hrvatskoj. Konavljanin, Dubrovčanin, Hrvat... Konavle i Dubrovnik su moja domovina, ništa ih ne može zameniti - kaže Mario kojemu Dubrovnik ipak nedostaje.

- Vezano uz moj dom mi sve nedostaje! Neverovatno koliko cenite male stvari, kao što je toplina sunca, koliko ih primetite. Nedostaje mi porodica, prijatelji, jezik, miris mora, kafa, sve ono što je sačinjavalo moj dosadašnji život - kaže Mario.

A ono što mu ne nedostaje su političari.

- Nikako mi ne nedostaje politika i političari, osobe koje svaki dan 'iskaču' iz medija, uzrok što ne možemo ostvariti raj na zemlji - zaključuje Miletić.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/ Dubrovački dnevnik)