ISPOVEST BIVŠE ŽENE UBICE NEDUŽNE DEVOJČICE : Zbog JEDNOG DETALJA znala je da je BRANKO opasnost! Niko nije slušao

- Meni je samo žao tog deteta. I ljuta sam na sve, jer se sve moglo sprečiti. Nažalost nije, a sada je kasno za sve. Ovo je nešto što ne bih poželela nikome nikada. Moralo se sprečiti. Svi smo zakazali, svi mi, ljudi u institucijama pogotovo. Oni jako dobro znaju šta se trebalo uraditi . Pitam se hoće li nakon svega ovoga moći živeti i imati na duši dete koje nije ništa krivo. On neka odgovara, nema o tome govora, ali gotovo je sada, prekasno je za sve - kroz plač, gotovo jecajući rekla je "Jutarnjem listu" osoba koja najbolje poznavala Branka Rafajca (41), čoveka koji je u petak u 6.20 sati nožem u Malom Lošinju ubio svoju 16-godišnju komšinicu - njegova bivša nevenčana supruga.

No, ni ona ne može čak ni naslutiti razloge i konkretan motiv takvog čina, iako je kroz razgovor sa "Jutarnjim" vrlo dobro objasnila sve ono što je prethodilo tragediji koju Lošinjani ne pamte.

Kobnoga trenutka radila je jutarnju smenu kao konobarica u restoranu na rivi, sve dok po nju nije došla policija, kako bi dala izjavu o svojim saznanjima. Ispričala im je sve što je znala, iako su sve te informacije, kaže ona za "Jutarnji", od nje dobili puno pre tragedije.

Zato se odlučila na razgovor s novinarima, kako bi izrazila saučešće porodici stradale devojke, ali i upozorila koliko je sve institucija i koliko puta zakazalo u ovom slučaju. Insistirala je da razgovor bude telefonski i zamolila je joj ne otkrivaju identitet.

Vratila se petnaest godina unatrag.

- Živeli smo zajedno u vanbračnoj zajednici 15 godina, nismo se nikada venčali i nismo imali dece. Ja sam rođena u Osijeku i tamo sam provela celi život, studirala sam pravo. On je rođen u Osijeku, ali je odrastao u Opatiji, ali je u Osijek došao studirati agronomiju. Upoznali smo se preko zajedničkih prijatelja. Ovde nas je doveo posao, jer je u Osijeku u tom pitanju bila katastrofa, sada će biti osam godina kako smo na Malom Lošinju, gde smo došli spletom okolnosti. Prvo sam ja odradila jednu sezonu, onda sam vratila i sledeće leto, pa je tada sa mnom došao i on, tako je valjda moralo biti - priča za "Jutarnji" bivša nevenčana supruga Branka Rafajca.

Vodili su, kaže ona, jedan sasvim normalan život. On je bio sasvim normalna osoba, s kojim si mogao normalno razgovarati i šaliti se.

- Pre dvije godine prestao je biti osoba koju sam poznavala. Mislim, svi mi imamo neke svoje žute minute, no tada... s čime se on tada počeo u glavi boriti i kakvi su ga demoni naveli na ovo, to samo on zna. Ono što ja znam sigurno jest da se to moglo sprečiti, a sada ću vam ispričati tok kojim je sve to išlo - govori žena.

Uzela je pauzu, pa počela govoriti kroz suze:

- Osim što sam užasnuta, najviše mi je žao tog deteta koje je stradalo ni krivo ni dužno, a to sam mogla i trebala biti ja, on je mene tražio, to je jasno. U novembru 2018. godine Branko je završio na psihijatrijskom lečenju na Rabu i tamo je ostao četiri meseca, vratio se u februaru prošle godine i tada je funkcionisao normalno, jer je pio lekove i počeo je raditi. U avgustu su se stvari promijenile, jer se počeo ponašati kao što se ponašao pre lečenja. To je uzelo maha. Je li prestao piti tablete, ne znam, ali je to bio trenutak kada sam počela obilaziti sve moguće institucije i po nekoliko puta svaku i molila sam pomoć. Svima sam izričito navodila da je on opasnost i ugroza za sebe i za druge. U policiji sam bila nekoliko puta. Oni su jako dobro upoznati sa svima, mogli su očekivati upravo ovako nešto, to je ono čega sam se najviše bojala da će se dogoditi. Ali, nisam mogla ni sanjati da će se dogoditi ovo - priča skrhvana žena.

Kaže da su joj u policiji rekli da je njena namera da ga smesti na psihijatriju samo kako bi ga se rešila, iako im je ona, navodi, pokušala objasniti da je njemu tamo mesto jer je teško psihički bolestan i nije za život u svetu.

- Koliko sam bila puta u policiji? Ne znam ni sama. Bila sam kod njegovog lekara opšte prakse, koji se njime nije želeo baviti. Svi su mi samo govorili da se maknem od njega. I maknula sam se, ali problem se nije rešio. Zvala sam bolnicu na Rabu, jednom kada me Branko nazvao i pričao nepovezano zvala sam hitnu, ali nisu hteli izaći na neviđeno, rekli su da ja pre odem u stan i proverim, ali kako, nemam ključ, kako će reagovati? Krajem decembra prošle godine predala sam dopis u Centar za socijalni rad. Njima sam izričito navela: On je ugroza za sebe i druge. Molim da preduzmete sve mere kako bi se preventivno delovalo da se nešto ne dogodi, da ispitate njegovo psihičko i opšte zdravstveno stanje - tvrdi ona.

Nije je bilo na Lošinju mesec dana, jer je bila na godišnjem odmoru. Kad se vratila, s Brankom se našla na kafi kako bi dogovorili da joj preda njene stvari koje su joj ostale u bivšem zajedničkom stanu.

- Bio je u katastrofalnom stanju, trajalo je to 15 minuta, pričao je nesuvislo i nepovezano, s njim se nije moglo razgovarati. Zato sam i išla u Centar. Došli su do njega, ali im nije hteo otvoriti vrata. Njegov lekar nije želeo s njim imati veze, nije želeo izaći u kućnu posetu, rekao je da on više nije njegov pacijent jer je izgubio zdravstveno osiguranje. Socijalni radnici su mu ponovno došli na vrata, sada s policijom u pratnji. Tražio ih je sudski nalog, oni ga nisu imali, pa su se okrenuli i otišli, umesto da su provalili i smestili ga tamo gde je trebao odavno završiti - smatra Brankova bivša supruga.

Kaže da on prema njoj nikad nije pokazivao fizičku agresiju, ali maltretiranje je bilo na psihičkoj bazi. Ne zna čime se bavio zadnjih meseci, misli da je živeo od zarade koju je prikupio radeći sezonu, ne zna s kime se družio niti je li konzumirao alkohol i drogu. Od sumeštana je čula da je svoj pohod započeo u četvrtak u večernjim satima urlajući i nabijajući po zgradi. Nije joj jasno zašto niko nije zvao policiju jer je to trajalo satima. S porodicom u kojoj je načinio tragediju nikad nisu imali nikakvih kontakata.

- Ja te ljude ne poznajem, možda bih ih prepoznala po viđenju, ali nikad s njima nismo imali nikakav kontakt. Pokušavam ih se setiti, ali ne mogu nikako - dodaje.

Na pitanje zašto je ubica dozivao njeno ime, kaže:

- Ne znam, nešto od toga jest, ja stvarno ne znam što mu je bilo u glavi... ja sam svima pričala, niko me nije slušao, i od njega sam tražila da potraži pomoć, ni on me nije slušao. Nisam mu mogla tablete ugurati u usta. Kad je izašao iz bolnice, vodila sam brigu o svemu, ja sam ga vozila na kontrole na Rab, ali kad smo počeli raditi sezonu prošlo leto, sve je opet krenulo. Morao je biti pod nadzorom. Svi smo zakazali, celo društvo, ali kasno je, kasno - kroz plač priča žena.

Za to vreme Branko je u tužilaštvu u Rijeci, a potom i kod sudije istrage iznosio svoju obranu. Detalji nisu poznati, a javnosti službena tela neće da saopšte detalje ispitivanja, čak niti odluku o istražnom zatvoru od 30 dana s obzirom na to da je žrtva u ovom krivičnom delu dete.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Jutarnji)