SAMO JE PAO U MORE: Uzrok helikopterske nesreće u Hrvatskoj još uvek MISTERIJA - kruže JEZIVE TEORIJE!

U istrazi o padu hrvatskog vojnog helikoptera u more učestvovaće i američka vojska, a jedan od glavnih zadatak biće da se utvrdi da li su piloti tokom leta koristili mobilne telefone i da li je to imalo uticaja na nesreću, piše danas zagrebački Jutarnji list.

Prema rečima komandanta Hrvatskog ratnog vazduhoplpvstva generala Mihaela Križanca, stručnjaci američke vojske će pokušati da spasu zapise s digitalnih uređaja pronađenih u moru.

On kaže da je moguće da je reč o podacima sa mobilnih telefona poginulih pilota, a američki eksperti će pokušati da utvrde da li su ih piloti koristili tokom leta i da li je utiecalo na njihovu sposobnost upravljanja helikopterom.

U hrvatskoj javnosti kruže brojne nezvanične priče o uzroku pada vojnog helikoptera, navodi Jutarnji i dodaje da je za sada poznato da posada helikoptera putem radioveze nije prijavljivala nikakve probleme za vreme leta.

Piloti drugog helikoptera, koji su leteli 200 metara iznad ovog koji se srušio, istražiteljima su, navodno, rekli da nisu primetili nikakve nepravilnosti u njihovom letu i da se helikopter samo srušio u more.

Piloti su obavljali zahtevan zadatak brišućeg leta iznad morske površine.

Koliko god u HRV tvrdili da se radi o rutinskom letu, to baš nije tako, piše Jutarnji i podseća da prema Pravilniku o letenju vojnih letelica, helikopteri u brišućem letu lete od 30 do 100 metara iznad tla, a brzina leta je između 100 i 175 kilometara na sat.

U Priručniku američke vojske za obuku pilota na OH-58D navodi se da taj let karakteriše nedostatak vizualnih signala, što može da izazove prostornu dezorijentaciju.

U slučaju letenja iznad mora, piloti se upozoravaju da moraju da budu koncentrisani na moguće prepreke ispred sebe, kao što su bove i lučki objekati.

Danijel Vuković, inženjer vazduhoplovstva i instruktor helikopterskih posada, ukazuje na još jedan važan detalj u obavljanju brišućeg leta iznad mora.

- U letu na malim visinama na helikopter deluje i tzv. efekt tla, koji se manifestuje kroz aerodinamičnu interakciju helikopterskog rotora i tla, prilikom čega dolazi do drugačije slike strujanja vazduha u odnosu na let na većim visinama. Blizina tla pri kojem se ovaj učinak manifestuje definiše se kao vertikalna udaljenost helikoptera od tla u području do otprilike polovine prečnika rotora - kaže Vuković.

Dodaje da se u letu na takvim visinama kao posledica javlja smanjenje vertikalne brzine vazdušne struje pa se pilot, jednostavnije rečeno, u letu helikopterom na maloj visini oseća kao da mu helikopter nalazi lebdi na vazdušnom jastuku.

Prema njegovim rečima, efekat tla se javlja u letu iznad ravnih i tvrdih površina, a isti je učinak značajno narušen u letu iznad vodenih površina, pa i šuma i planina.

To nači, piše Jutarnji, da let helikoptera "kajova" do 5,5 metara visine iznad mora nije nikako isto što i let na istom području visina iznad tvrdog tla.

- Zato treba utvrditi na kojoj je visini leteo, ko je odobrio takvu taktiku upotrebe, da li je sprovedena analiza svih rizika i, što je najvažnije, šta kaže proizvođač o operativnim ograničenjima kada se leti helikopterom tog tipa iznad vodenih, odnosno morskih površina - objašnjava Vuković.

Prema pisanju Jutarnjeg lista, predmet zanimanja istražitelja biće i tehnička ispravnost helikoptera i tek nakon detaljnog pregleda ostatka helikoptera znaće se da li je bilo kvara.

Taj podatak zanima i proizvođača helikoptera, američku kompaniju Bel tekstron, a prema nezvaničnim informacijama, i njeni predstavnici će se uključiti u istragu.

Osim Hrvatske i SAD, u ovom je trenutku oko 100 helikoptera te kompanije nalazi se u vojskama Grčke i Tunisa i ako postoji sistemska greška na letelici ili se pojavio neki drugi kvar, proizvođač to mora da znat i da o tome informiše druge korisnike, navodi Jutarnji.

U Ministarstvu odbrane Hrvatske nisu odgovorili na pitanja lista kojom je brzinom i na kojoj visini leteo helikopter koji je pao.

Jutarnji nije dobio odgovor ni na pitanje da li su posade "kajove" prošle obuku za spašavanja iz helikoptera pri padu u more.

U potrazi za olupinom palog helikoptera i telom jednog pilota Ratna mornarica koristila je i autonomno podvodno vozilo Remus 100.

Dva takva autonomna vozila, koje neki kolokvijalno i netačno nazivaju mini podmornicom, Ratna mornarica dobila je 2016. godine u sklopu donacije Sjedinjenih Američkih Država.

Remus 100 koristi se za pretraživanje morskog dna i optimiziran je za pregled velikih područja plitkog mora, koja zahtevaju izuzetno malu infrastrukturu za podršku i rad.

Vozila su opremljena sofisticiranim senzorima i navigacijom, koji im omogućuju obavljanje detaljnih pretraživanja, lagana su za uporabu, a s visokom točnošću podataka.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Agencije)