U HRVATSKOJ JE 125 DECE PONAVLJALO PRVI RAZRED: Reči ove žene o ŠOKANTNOM PODATKU urezaće vam se u pamćenje!

HRT je istraživao podatke koliko je učenika u osnovnim školama Hrvatske ponavljalo razred u prošloj školskoj godini, i došli su do neverovatnog podatka - svake godine više od 100 ponavljača u Hrvatskoj su - prvaci. Podatak kako samo prošle godine prvi razred osnovne škole nije završilo 125 učenika, izazvao je nevericu u Hrvatskoj. - Nisam imala niti jednu takvu situaciju u svojoj praksi, tako da sam iznenađena tim podatkom, govori pedagogšknja iz OŠ Čazma Marina Uher. - To je na početku školovanja udarac koji će nositi celi život, godinu dana nije malo, rekla je Željka Zagorac, učiteljica iz zagrebačke osnovne škole Borovje. - Moram reći da se u svojoj praksi nisam susrela s učenikom koji je nakon ponavljanja razreda zablistao kao učenik, rekla je psihološkinja s Učiteljskog fakulteta Dubravka Miljković. Ali još je poraznija činjenica da podaci koji se godinama ponavljaju dosad nikoga nisu zabrinuli. Pre šest godina prvi razred nije prošlo 136 prvačića, a rekordna je bila 2015./16., kada je malih ponavljača bilo 154.

Što se županija tiče, prema podacima Ministarstva obrazovanja, već je godinama najviše ponavljača u Virovitičko-podravskoj i Međimurskoj. Inače, učenici najčešće ponavljaju sedmi razred, zatim peti, pa prvi. - Prvi i svi naši niži razredi trebaju poslužiti tome da učenik stekne dobru sliku o sebi, da razume u čemu je dobar, u čemu se mora potruditi, za što je, da ne misli odmah na početku da za nešto nije - dodala je Miljković. U mnogim državama na koje se rado pozivamo kada je reč o sistemu obrazovanja, u najnižim razredima uglavnom nema brojčanog ocenjivanja, a pogotovo ne ponavljanja razreda. A u Hrvatskoj, piše HRT, kada se i pusti probni balon s tom idejom - dežurni kritičari školstva odmah skaču. Kako su svi prvi razredi od ove školske godine obuhvaćeni reformom - učiteljica Željka, što se tiče ovih alarmantnih podataka, očekuje promenu. - Ja verujem da će ova reforma i svi napuci koje smo dobili vezano za vrednovanje da bi se taj broj učenika smanjio, ako ne i ukinuo, smatra Zagorac.

Povodom ovog šokantnog podatka kolumnistikinja hrvatskog portala Sanja Modrić Telegram.hr dala je svoj komentar.

Njenu kolumnu prenosimo u celosti:

- Kičma mi se jutros naježila nad izveštajem o tome da deca u našoj zemlji mogu pasti prvi razred osnovne škole. Kažu da se to događa redovno i da nije ništa novo, ali očito mi je promaklo. Dakle, svake godine kod nas ponavlja prvi razred više od stotinu devojčica i dečkića kojima ispadaju mlečni zubi, koji su do juče bili naše bebe i koji još po mraku bosi tapkaju roditeljima u krevet kad sanjaju zmajeve ili mumiju.

Lani su ih učitelji srušili 125, pre otprilike isto, pre nekoliko godina 154. Čitamo svašta, ali nešto ovako odvratno ipak vrlo retko.

BOLESNO POSTAJE NORMALNO

Pogotovo odvratno utoliko što tu drakonsku okrutnost nad decom ne proizvodi neka zla i nekontrolabilna sila, nego naš javno finansirani školski sistem, koji o svojim vaspitnim kompetencijama misli sve najbolje. Te smo superlative nedeljama slušali za vreme nedavnog štrajka za veće plate.

Verujem da nikome pri zdravoj pameti ne treba tumačiti zašto je rušenje dece od sedam ili osam godina goli teror nad najranjivijim tkivom koji školske vlasti ne smeju dopustiti. No, kako vidimo, ni ministarka Blaženka Divjak, ni oni pre nje, a ni sva ta samodopadna prosvetna udruženja, nisu tim povodom maknuli ni malim prstom. Tako još jedna bolesna stvar u Hrvatskoj postaje kao zdrava i kao normalna.

Uzrok je očito u tome da odgovorni za škole i za decu ili ne razumeju ni ”p” od pedagogije, ili ih jednostavno nije briga. Ne može biti nijedan drugi. Inače bi se ta svinjarija zabranila dekretom. A one školnike koji ne bi poslušali pozivajući se na svoju ”autonomiju”, pobacalo bi se fino ravno na ulicu da više ne uništavaju decu.

SLOVA ĆEMO SVI NAUČITI

Jer kad takve najmanje od najmanjih učenika hladno viktimiziraju njihovi učitelji, ti koji bi ih u najnežnijoj dobi prvi trebali ohrabriti, pokazati im što sve mogu, dati im ljubavi i poleta kako bi veselo išli na nastavu – onda takvi učitelji nikome ne trebaju. Takvi su učitelji zlo.

Šta je to, uostalom, tako neoprostivo što nisu naučili ti mali ponavljači da bi iznova morali u prvi razred? Muče se sa slovom ”đ”? Nisu još sigurni što jede konj? Je li lubenica voće ili povrće? U sastavku ubroje i psa s kojim se maze na kauču među članove porodice? Stalno traže piškiti? Pišu Mama velikim slovom? Za to ih se vraća da ponavljaju razred i ponizi ih se za celi život?

Kad je moja mlađa kći išla u prvi razred, dolazila bi svaki dan doma ponosno pokazujući gomilu petica. To nam je bilo malo komično pa sam jednom pitala tu učiteljicu zašto ih tako neumereno nagrađuje. Rekla mi je kako je isprva najvažnije da se u školi počnu osećati dobro i prihvaćeno. Slova ćemo lako naučiti, svi ih znamo, zar ne, kazala mi je tada ta pametna mlada žena. Ko je čitao nešto o pedagogiji, zna da to i jest uvreženi stav. Zato u mnogim zemljama na početku školovanja i nema brojčanih ocena, negde ih nema po nekoliko prvih godina.

BEZ POMOĆI ZA DECU KOJOJ JE TEŠKO

Najpre se izgrađuju karakter, samopouzdanje i smisao za saradnju umesto da se tako malu decu ubija u pojam prekorima, kažnjavanjem i jedinicama. Sama ideja da bi prvačići padali razred smatra se u zrelim obrazovnim sustavima nakaradnom i nezamislivom. A nastavnika koji đaka od sedam godina nije u godinu dana kadar naučiti ništa od tog malog i jednostavnog gradiva, direktor će po elementarnom protokolu pozvati na razgovor. Njega, a ne dete. Da ga pita o čemu se radi.

Svi znamo već iz iskustva da se obično u školi najteže snalaze deca koja rastu u nesređenim prilikama, zanemarena, teško socijalno deprivirana ili čak emocionalno i fizički zlostavljana. Na to bi morali reagovati i učitelj i škola da se nađu uzroci mogućih težih problema i da onda pomognu psiholozi, pedagozi, defektolozi, lekar i socijalni radnik.

Ali ni o čemu od toga zašto je nekoj deci teško i što da se radi ne čujemo iz naših prosvetnih krugova. O tome se ne vode javne rasprave. A zato se najgore učitelje pušta da isukuju jedinice tamo gde ubadaju poput noža.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/ HRT / Telegram.hr / Sanja Modrić )