IZGUBILA SAM BEBU, KARIJERU I POSAO, ALI DANAS SAM SREĆNA: Ispovest voditeljke koja je bila zvezda 90-tih!

Nisam se ja povukla. Ja se ne povlačim samo tako. I kad bi se pojavio neki zanimljivi projekat, naravno da bih opet bila na televiziji, priča samouvereno Mirna Berend (53).

Glas joj je i dalje ostao onaj isti, možda na prvu grub, ali zapravo samo dubok i nežan. Uz “bivši” život veže je prošlost koju je pretvorila u skladište za štikle, ima ih između 200 i 300, ali ne seća se kad je zadnji put obula neke od njih. Njen svet je malo dalje, uz tri psa Missy, Milu i Minga. Sredila je život, iako nije bio lak.

- Izgubila sam dete, kuću i posao, ali danas sam ipak srećna. To je valjda tako moralo da bude- rekla je smirenim glasom.

U kutku zagrebačkog stana danas satima sređuje i izrađuje nakit.

- Intenzivno se time bavim, imam prodaju preko interneta za ceo svet. I moji ‘anđelčići’ su prešli okean. Prodala sam ih u Kanadu, Ameriku i Australiju. I nakit i kreme prodajem tako, po mojim, nabavnim cenama, a ne da neki, kao što je to u farmaciji, nabijaju maržu i po 400 posto. Sve moraš potplatiti da bi negde bio izložen - priča u dahu i nastavlja:

- Nikad nisam bila bahata da kupujem kreme od 2000, 3000 kn. Nema smisla. Ja ih radim po 80 kn, nemaju rasu i pol. One su za žene i muškarce, decu, sve boje kože...

Danas uživa radeći svoj nakit i kreme, a nekad je tako uživala na pozornici, pred publikom i s mikrofonom u rukama.

- I izrađujem nakit sama, anđeli su postali moj zaštitni znak. I komuniciram na društvenim mrežama, to mi je dobro. Ide i kozmetička linija Anđeoska. Nedavno mi se javila žena koja je imala problema s kožom nakon porođaja, potrošila je 27.000 kuna na tretmane. S mojom kremom problem je rešila puno jeftinije. U godinu dana narasla sam na šest proizvoda, dobro nam ide. Ti anđeli su moja poruka mira, vere i ljubavi. Da budemo tu jedni za druge - kaže nam Mirna.

Na audiciji je bilo više od 200 kandidata. Došla je i Mirna, nije imala šta da izgubi.

- Ali nisam baš verovala da ću proći. Ja, mala iz Petrinje, roditelji mi nisu bili poznati da me guraju, a nisam želela da budem ničija ljubavnica. Ipak smo prošli Denis Latin, Mario Anduš (spiker) i ja - prisetila se.

Ubrzo je dobila poziv od Franje Tuđmana da mu vodi predsedničku kampanju. Smatrala je da je on najbolji kandidat i pristala je da bude deo te priče.

- Odmah sam mu rekla da će to biti profesionalno i da se ne želim učlaniti u HDZ. Nije mu bilo drago, ali mi nije zbog toga pravio probleme. Ispoštovao je sve što smo se dogovorili - prisetila se Mirna.

Pamti dobro i još jedan susret s Tuđmanom. Bila je tad ratna reporterka, a u Zagreb je došla da uzme zimsku garderobu.

- Zaželela sam se pečene patke. Otišla sam s prijateljem u Dubravkin put. Očekivala sam mir, a dogodilo se suprotno. Jedan čovek je poginuo na terasi restorana, a moj prijatelj je ranjen u vrat. Kako sam ranije bila u protokolu, znala sam neke ‘tajne’, tj. da je u blizini bunker, vrata su bila pokrivena grmljem i drvećem. Kuvari, konobari i gosti koji su mogli išli su s nama - priseća se i nastavlja:

- Kucali smo na vrata, dok nam napokon nisu otvorili. Ušla sam prva, a kosa i lice bili su mi krvavi. Tuđman je upitao što mi je. Došao je neko iz pratnje i rekao da će napraviti sve što treba. Rekla sam da mi daju cigarete, iako pred predsednikom nije smelo da se puši. Onda mi je sa strane došao Ivo Šušak i tražio dim. Samo mi je šapnuo: ‘Znaš da pred starim ne da pušimo, tokom rata izveštavala sam najviše iz Kostajnice.

- Jesam, imala sam samo 23 godine. Kostajnica je bila u okruženju, praktički je već pala, stvorio se taj obruč. Tad sam osedela. Posle su mi proterali roditelje i ostali smo bez kuće u Petrinji, a ja bez ijednog predmeta iz svog doma. Nikad za to nisam dobila nadoknadu niti je ušla u proces obnove - kaže Berend.

- Bilo je predivno raditi uz mentore poput Helge Vlahović, Olivera Mlakara, Laze Goluže, Jasmine Nikić, Željke Fattorini, Ksenije Urličić, Saše Zalepugina... To su ljudi, ja sam imala najveću sreću na svetu. Prošla sam ceo svet, ljudi su me voleli, vole me i danas. Još mi govore ‘moja Mirna’, ‘naša Mirna’ - govori nam.

Sve je nekako stalo, tamo otprilike 2000. Otišla je s HRT-a, pričalo se da je to bilo jer ju je Tuđman voleo.

- Pa da, voleo me je, ali ne znam je li to razlog. Uostalom, puno ljudi me voli, nisam čula da me neko mrzi. Možda sam mu bila draga jer sam odbila da uđem u stranku, jer nisam bila koketna, a posao sam radila kako treba. Ne znam je li to razlog, samo znam da mi je neko ugasio svetlo, zabranio mi rad. Ne znam ko ni zašto, a ni ne zanima me. To sad pripada prošlosti - rekla je Berend.

Došao je poziv pokojnog Siniše Svilana i prešla je na Novu TV. Ni to nije predugo trajalo.

- Radila sam nekoliko godina intervje , ali nisam želela da pristanem na to da mi gošća u emisiji bude osoba psihički nestabilna i da iskorišćavam njihovu moć rasuđivanja.

Kaže kako ni na vrhuncu slave i popularnosti to nije bio glamur kakvim ga neki možda vide.

- Pa znali smo da do Dubrovnika putujemo satima, tada nije bilo autoputa, pa odraditi probu i onda emisiju. Više od 12 sati bi to potrajalo. I naravno da bi onda domaćini imali neki smeštaj, a ja sam razmišljala samo da što pre skinem šminku i štikle, jer su mi noge bile natečene kao Jovanki Broz. Bilo je to jako naporno. I ne samo to. Vi preko televizije ulazite ljudima u kuće, a to je obmana. Mi smo uvek nasmešeni, vedri, veseli, a i nas mogu mučiti veliki problemi, životni, ljubavni, bolesti... Ne znam zašto tom poslu pripisuju toliku važnost i glamur.

U to vreme su joj nekoliko puta opljačkali stan, zapalili ga. Šali se da su joj vratili stvari.

- Čovek, odnosno lopov, lepo doma sedi u fotelji i gleda televiziju. Ja vodim izbor lepote u Umagu, a nije teško otkriti gde stanujem. I tako su me triput opljačkali dok me nije bilo doma. Zanimljivo, susedi nikad nisu ništa videli. Jesu kad bi mi dolazili neki muškarci, onda su znali je li visok, crn, nizak, je li došao u odelu... Ali lopove nikad niko nije video - rekla je Berend.

Nisu joj ukrali samo tehniku. Neki pametnjaković joj je ukrao sve večernje haljine. Prema ugovoru je za svaku emisiju dobijala obuću i odeću, pa se zbog toga nakupilo više od 200 pari cipela. Bilo je toliko i haljina.

- Neka ih, ne žalim, osim za jednom, a to je ona koju su mi vukovarske prognanice vezle, a polovina je u zlatu. Za ostale mi nije žao, to je samo materijalno, lopov je učinio dobru stvar. I očito nije glup, jer nijednu nisu videli u Hrvatskoj. Ni cipele više ne bi bile ovde da ih moje prijateljice mogu obuti, ali ne mogu. To je sve za mene prošlost. Imam u podrumu svoje beta snimke, stare ploče, slike i još neke stvari. Ali su u podrumu, tamo im je i mesto jer je to prošlost. Ako dođe neka poplava, mogla bi sve da odnese.

U to vreme su joj često dolazili udvarači na vrata.

- Bio je jedan iz antiterorističke jedinice. Da me fascinira, rođendan mi je čestitao spustivši se užetom s vrha zgrade poput nindže. Došao mi je s buketom ruža na balkon. Pustila sam ga, ali nisam poklekla. Izašao je na vrata - rekla je kroz smeh.

Udvarača ima i danas. Priznaje, ne u tolikom broju, a ni onakvih akrobata.

- Ne znam boje li se ili ne. Niti ih tražim niti razmišljam o njima. Udvarača uvek ima, ne sede mi više pred vratima, ne plaču, ne donose darove ni cveće. Bilo je svega... Neki su bili jako maštoviti, valjda su mislili da sam vredna truda - rekla je. Priznaje da danas uživa u samoći, da joj je to nedostajalo. Zbog toga retko ide u provod.

- Veći deo života ono što nisam slušala je tišina, ono što veći deo života nisam doživela je biti sama, jako mi je to nedostajalo jer 25, 30 godina sam provela u buci. Treba mi malo sunca i mira, ništa drugo. Samoća mi jako godi, u samoći stvaram svoje stvari. Odem prigodno na rođendane, druženja s prijateljima... Prošlo me to odavno, moj ceo život je bio izlazak, a sad mi je super - objašnjava.

Cigareta je i dalje često u njenim rukama. Kaže da bi trebala da ih ostavi.

- Da, mogu ja to. Ja sam osoba koja je godinama gladovala mesec dana, svake godine po 30 dana nisam jela. A, verujte mi, mogu jako puno da pričam i to volim da radim jer je ljudima potrebno čišćenje.

Kaže da su je zvali da se vrati na televiziju i vodi kulinarsku emisiju.

- Da, trebala sam da je vodim nešto kao Sanja Doležal. Mislim da to nije za mene - kaže smireno. Svašta je prošla u životu, ali od nje nećete čuti “da je život nije mazio”. Ne misli tako:

- Izgubila sam jedinu kuću koju sam imala, ljubav, imala sam izvanmateričnu trudnoću koja je jako loše krenula. Sve je bilo jako loše, jedino što žalim je što nisam vidjela oči svog deteta. Danas nisam ogorčena, shvatam da za sve postoji razlog. To su udarci nakon kojih treba da ustaneš.

Bonus video

(Espreso.co.rs/Večernji.hr)