HRVATI SU PROGANJALI I UBIJALI ŽENE VEKOVIMA: Isplivala mračna istina o komšijama!

Širom Evrope je u srednjem veku, ali i kasnije, ubijeno na hiljade žena koje su bile optužene za veštičarenje. Kada je došlo vreme prosvetiteljstva, u Evropi je konačno prestala ta stravična praksa, ali ne i u Hrvatskoj, gde se nastavila sve do polovine 18. veka.

Iz istorijske dokumentacije jasno je da su “istražitelji veštica” žene mučili i ubijali u čudnovatim mašinama, uzimali im ogromne količine novca kako bi ih pustili iz tamnica.

Najpoznatija zagrebačka veštica, Magda Herucina Logomer, u 18. veku je teško mučena pod optužbom da se - pretvarala u muvu kako bi nervirala susede. Nikakve vatrene kugle, demoni, čak ni dobro staro jahanje na metli.

Arsenal i metode mučitelja žena optuženih za veštičarenje nisu bili proizvoljni ni slučajni. Metode poniženja, torture i konačnog usmrćivanja optuženica detaljno su opisane u suludom, ali široko primenjivanom kodeksu “Malleus Maleficarum”, na hrvatskom “Veštičji malj” ili, doslovno prevedeno, “Malj za zlotvore”.

Zlotvor je ovde sinonim za crnog maga, a to je u vizuri inkvizitora bio svaki optuženi veštac ili veštica. Reč je jednoj od prvih knjiga objavljenih Gutenbergovim izumom - štamparskom mašinom - 1486. godine, a ceo tekst odiše ludilom, mizoginijom i nepatvorenim sadizmom.

“Veštičji malj” već je u prvom veku primene imao više od 90 reizdanja. Zagrebačkim vešticama su tako, po uputstvima iz knjize, stiskani i mrvljeni prsti na rukama, razbijane cevanice i listovi, rastezane su na mučilu koje bi im prvo iščašilo, a onda lomilo sve zglobove. Nakon toga bi se prešlo na ubadanje kao metodu istraživanja: nesrećnicama bi obrijali celo telo, a zatim bi šilom tražili đavolje pečate. Kako su u vradžbinama jako važni i polni organi, njima su mučitelji posvećivali posebnu pažnju, pa bi u njih gurali oštre predmete, sve do potpunog sakaćenja. Na kraju sledi smrt optužene - ako već ne bi podlegla povredama od razdiranja udova i organa, čekala bi je grozna smrt u vatri.

Izmučeno bi telo na taj način zadobilo svojevrstan spas od daljnjih bolova i poniženja koja se mogu uporediti samo s paklenim mukama, koje su u ovom slučaju propisane zakonom.

U čemu je tu specifičnost? U tome što je delatnost isleđivanja i mučenja veštica u Evropi uglavnom vezana za 14, 15. i 16. vek. Kod Hrvata je ta pomama stigla kasnije, ali se zadržala - duže. Poslednji dokumentovani slučaj slamanja veštice pod mukama - uz prisustvo zakona - događa se u krajevima Hrvatske 50-ih godina 18. veka, u trenutku dok se zapadna Evropa uglavnom bavi naukom, istraživanjem sveta i počecima industrijske revolucije.

Poslednja veštica mučena na području Zagreba zvala se Herucina Magda Logomer i procesuirana je 1758. godine. Te je iste godine Ruđer Bošković objavio svoju atomsku teoriju “Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in nalura existentium”, a Karl Lineus zasnovao zoološku nomenklaturu. Nauka je napredovala nezaustavljivo, dok je Evropa, uprkos sedmogodišnjem ratu, rasla na sve jačem prosvetiteljstvu.

U Zagrebu nije, međutim, bilo tako. Svetlost napretka još nije stigla do "purgera", strastvenih lovaca na veštice. Trilogija o istoriji i praksi veštičarenja “Paganizam u teoriji i praksi”, koju je pretprošle godine štampao "Despot infinitus", kaže da je “veštičarstvo” sistem nazora, delatnosti i običaja po kojima žive veštice.

Za razliku od opšteg paganizma, veštice više vremena posvećuju proučavanju duhovnosti i filozofije, bave se travarstvom, isceljivanjem, magijom, divinacijom i malim trgovinama. Veštičarstvo je veoma intiman i tajnovit vid duhovnosti, pa se uglavnom praktikuje samostalno ili u manjim grupama (koven). Iz samog je naziva razvidno da su veštice - vešti ljudi - piše autor trilogije o paganizmu Dorino Manzin.

Ubili je jer je izlečila devojku od paralize

Ako je u Zagrebu zaista bilo veštičarenja, ono se sigurno odnosilo pre svega na danas toliko prošireno gatanje. Danas takve usluge pružaju stotine i hiljade “proroka i proročica” dostupnih na telefonima, a pre samo 250 godina takva je delatnost u gradu Zagrebu donosila - grozomornu smrt.

Druga najraširenija delatnost bila je lečenje biljem i prirodnim magnetizmom, kojem su se mnogi Zagrepčani obraćali jer je do lekara bilo teško doći, a kad bi se do kvalifikovanog lečenja konačno i došlo, njegove su metode često bile sumnjive: rezovi radi puštanja krvi, primena pijavica i slične metode donosile su pacijentima zvanične medicine često još veću bol i patnju nego sama bolest. Prirodni lekovi, međutim, smatrani su veštičarstvom, pa se i zbog njih moglo završiti u mučionici.

Taj je slučaj snašao Maricu Vugrinec Sajković. Ona je 1751. godine izdahnula pri torturi, a njen grozan zločin bilo je uspešno izlečenje jedne tinejdžerke iz Svete Helene od teškog oblika paralize. Pravni se postupak u hrvatskim krajevima obično vodio prema Zakonskom članku Hrvatskog sabora o progonu veštica, dok je detalje osiguravao propisnik u narodu poznat kao “Ferninandeja”, izrađen za donju Austriju, ali se primenjivao i južnije. Prema uputstvima iz tog propisnika, okrivljenoj bi na muci postavljali pitanja poput ima li ugovor s demonom i u kojem je obliku te kad je taj ugovor sklopljen, usmeno ili pismeno, na koje vreme...

Međutim, većina mučenih i spaljenih veštica na širem zagrebačkom području nije imalo veze s magijom i veštičarenjem, nego je bila reč o žrtvama ljudske zlobe, zavisti i ljubomore (suseda). Situacija koja je u Zagrebu naročito pogodovala takvom razvoju događaja je ta što su mnogi građani živeli u divljem braku, odnosno svojim se družbenicama nikad nisu oženili. To je uzrokovalo veliku nesigurnost takvih žena, koje su svaku opasnost za svoj dom i egzistencijalne sigurnosti mogle proglasiti - vračanjem.

Komšinica je optužila da se pretvorila u muvu

To je upravo već spomenuta Logomer, koju je njena komšinica Eva Oblačić optužila “pred svedocima da ju je uznemiravala dok je ova imala groznicu, leteći oko nje pretvorena u muvu“. Napola žena, napola muva, veštica Herucina je, izmučena i iscrpljena, nakon dolaska u Beč smeštena u kliniku i predana na proučavanje poznatom lekaru Van Svietenu. Da Herucinu barem donekle izleči od posledica tortura koje je preživela trebalo mu je dugo, pa je u opširnom izveštaju carici oštro osudio varvarsko mučenje i izneo analizu “besmislica i gluposti sudova u Hrvatskoj”.

Bonus video

(Espreso.co.rs/24 sata.hr)