NAJSTRAŠNIJI HRVATSKI UBICA SE OŽENIO U ZATVORU: Venčao se sa 18 GODINA MLAĐOM DEVOJKOM, ovo su svi detalji!

Srđan Mlađan (38), koji u Lepoglavi služi 25 godina zatvora zbog trostrukog ubistva, oženio se u utorak u zatvoru za 20-godišnju devojku, piše Jutarnji list.

Devojku koju je oženio u utorak video je prvi put u životu, a romansa je započela dopisivanjem. O nameri da sklope brak morao je da obavesti zatvorsku upravu koja je odobrila venčanje.

U ostalim slučajevima zatvorenicima se nakon venčanja odobrava boravak u sobi za posete, u Mlađanovu slučaju uprava zatvora napravila je presedan i nije mu odobrila sobu za posete, već samo posetu u prostoriji gde inače ljudi iz spoljnjeg sveta posećuju zatvorenike, piše Jutarnji list.

Svedoci venčanja bila su dvojica osuđenika koje je Srđan Mlađan izabrao, a mlada je u Lepoglavu donela prstenje.

Podsećamo, Srđan je 1998. godine kao 16-godišnjak iz čista mira u Petrinji ubio 16-godišnju Elizabetu Šubić kojoj je pucao u glavu iz automatske puške. Ubio je i penzionera Petra Jančića (61) iz Siska koji je bio na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

Samo četiri godine kasnije, nakon što je služio kaznu zatvora u Požegi, dobio je prvi slobodni vikend, otišao je u Zagreb i opljačkao banku u Zvonimirovoj ulici. S tri metka na Borongaju ubio je policajca Milenka Vranjkovića i predao se nakon višesatne talačke drame.

Osudili su ga na deset godina za dva ubistva, pljačke banke i pokušaja ubojstva u Sisku tokom 1997. i 1998. Za ubistvo policajca dobio je 15 godina zatvora. Iz Lepoglave bi trebalo da izađe 2027. godine.

Izjavio je kako je jedino rešenje za njega 'metak u čelo'.

24sata su 2013. godine ekskluzivno objavila delove šokantnog pisma koje je Mlađan poslao porodici ubijene Elizabete Šubić, devojke kojoj je pucao u glavu i vrat iz automatske puške jer je, kako je rekao, hteo da vidi kako je to.

- Upućujem ovo pismo vama koji ste je voleli najviše, učinio sam vam najveću bol koju čovek može učiniti drugom čoveku. Bol i patnju za koju se neću niti pokušati praviti da je potpuno mogu razumeti jer nijedno ljudsko biće ne zaslužuje takvu bol, patnju i gubitak. Uzeo sam život vaše nevine kćeri i ostavio u vama samo prazninu i tugu koje nikakvo moje kajanje verovatno nikad neće moći ublažiti, mada se u sebi nadam da će jednog dana to biti posledica i plod ovog mog pisma.

Znam koliko mržnja može zarobiti srce čoveka jer sam i sam najveći deo života, što nisam mogao tada razumeti, na život gledao baš tako - s mržnjom i bez osećaja ljudskosti. Nažalost, trebalo je puno vremena i što je najgore od svega - puno je ljudi moralo ostati bez života zbog moje greške da prevladam nešto tako vredno i posebno kao što je vlastita ljudskost. Tek sam sada shvatio da sam zapravo izašao iz nezinih božanskih okvira u prazninu. Nekoliko godina mi je trebalo da skupim hrabrost i napišem ovo jer samim tim činom priznajem da je moj život bio besmisleno služenje zla - do dana kad sam milošću Božjom i uz pomoć plemenitih ljudi uvideo koliko sam samo slep bio.

Svojim sam delima ostavio zlim jezicima prostor za ogromnu količinu laži od kojih se nisam nikada branio: Prvo zato što sam uvideo da je to izgubljena bitka, a drugo, i to moram priznati, jer sam u nekim periodima života, na neki morbidan način, uživao u njima. Ali ono što mogu iskreno reći: Ubistvo i smrt vaše kćeri nikad mi nisu predstavljali nikakav užitak jer taj čin je bilo samo Zlo za koje ja u to vreme nisam verovao da postoji (tako da i reči koje sam naveo u priznanju policiji nisu bile one koje smo zapravo Elizabeta i ja uputili jedno drugom), kao što nisam verovao da postoji ni dobro.

Ovo što vam sad pišem nije s moje strane nikakav pokušaj umanjivanja vlastite odgovornosti za moja nedela jer je moja odgovornost apsolutna. Ako se pitate zašto baš sad ovo pismo, jedini odgovor koji vam mogu dati je - hrabrost, koju nisam imao za ovaj čin sve do današnjeg dana. Mada je ono što sam učinio toliko strašno, žao mi je što sam tek sada skupio hrabrosti da vam dam do znanja da konačno shvatam što sam zapravo učinio one noći, i da me sad u životu vodi samo misao da ispravljam zla koja sam činio koliko god mogu. Nadam se da će ove reči imati snagu dobra i da neće ostaviti nikakvu sumnju u moju nameru za koju se nadam da će s vremenom biti veća i vidljivija od ovih reči.

- To nas je pismo strašno uznemirilo. Bili smo očajni i revoltirani Mlađanovim postupkom. Suprug je pismo na kraju spalio – rekla je tada Ljubica Šubić, majka ubijene Elizabete Šubić.

Rekla je kako graniči sa zdravim razumom sama pomisao da bi mogla oprostiti ubici svog deteta. To je nemoguće, kaže žena koja je više puta rekla kako nakon ćerine smrti živi, a da uopšte nije živa.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/24sata)