ISTINA JE, NEMAM NI INTERNET, NI MOBILNI, AKO ŽELITE DA ME UPOZNATE, DOĐITE: Reči male Marijane (12) zadivile sve!

Učenica 6. razreda iz Medvedičke kraj Novoga Virja u Hrvatskoj napisala je dirljiv sastav o svom trudu i radu koji rezultira odličnim uspesima u školi, a sve to bez interneta, mobilnog i laptopa. - Ja sam Marijana. Ne poznajete me? Istina, nema me ni na Instagramu, ni na ‘fejsu’. Ne četujem, ne snepumem. Ako me želite upoznati, možete doći kod mene. U moju ulicu ili školu. Ili mi mahnite dok čekam na autobusnoj stanici, napisala je u svojem sastavu Marijana Markov (12).

Tako je učenica 6. razreda iz Medvedičke kraj Novoga Virja započela dirljiv sastav o svojm trudu i radu koji rezultira odličnim uspesima u školi, a sve to bez interneta, mobilnog i laptopa. Osvojila je drugo mesto na državnom takmičenju za Nagradu “Mato Lovrak” u Velikom Grđevcu.

- Lako ćete me prepoznati. Ja sam ona koja ne drži mobilni u rukama. Mahnuću i ja vama na pozdrav. U životu sam imala dosta problema. U vrtiću su mi se rugali i govorili da nisam za školu. ‘Sad ću ja njima pokazati’, pomislila sam krenuvši u prvi razred. ‘Ako ja to hoću, onda i mogu’ - napisala je odlikašica u nastavku svoje priče.

Žive poput junaka iz knjige

I uspela je u nameri. Bez obzira na to što živi detinjstvo bez interneta, ona niže peticu za peticom. Priznala nam je kako je oduvek želela imati računar, ali je svesna da roditelji nisu pri novcu, jer uz nju školuju stariju sestru i dvoje mlađe braće, koji svi zajedno svako jutro u 6.45 sati sedaju u autobus koji ih vozi u školske klupe u Molve.

- Nisam nikad tražila roditelje da nam kupe računar jer vidim kako se muče i kako je teško živeti na selu od poljoprivrede. Znam da bi nama deci kupili zlatne kočije kad bi mogli i stoga im nisam dosađivala s nekim svojim željama jer im je i bez toga dovoljno teško. Takvi su i braća i sestra. Svesni smo da nam daju ono što imaju i što je najvrednije. Ljubav. Uče nas skromnosti i poštenju te da živimo poput junaka iz knjige ‘Četiri musketara’. Jedan za sve i svi za jednog. To mi je najvažnije - pojašnjava nam devojčica. Ipak, nakon njenog uspeha na takmičenju na kojem je osvojila drugo mesto, dobri ljudi bili su baš kao i žiri ganuti skromnošću devojčice. Kroz humanitarnu akciju Udruženja obrtnika Molve ubrzo je dobila laptop, štampač i mobilni. Njenoj sreći nije bilo kraja.

Bitan joj je humanitarni rad

- Zaista sam srećna. Ostvarila mi se velika želja. Još samo da se priključimo na internet jer imamo problema sa slabim signalom pa to još treba rešiti. Tad ćemo, moja dva mlađa brata i starija sestra te roditelji i ja, iskoračiti u svet. Hvala dobrim ljudima na najljepšem poklonu kojem se ni u snu nisam nadala - rekla je Marijana. Njeni roditelji, mama Valentina i tata Dragutin, vrlo su ponosni na ćerku. Majka je u dahu nabrojila sve aktivnosti koje Marijana pohađa: zaduženja u knjižari, igranje fudbala i rukometa, volontiranje u Crvenom krstu i radionica iz geografije.

- Volim Crveni krst jer nas tamo uče pomagati drugima, skromnosti i biti drugome na pomoć jer se tako postaje bolji čovek, a ja želim biti bolja osoba. Cilj mi je završiti fakultet i postati učiteljica te drugima pomagati da postanu dobri đaci. Nekad je samo dobra reč i pomoć drugome važnija od novca. Učimo poštenju i veri u lepši život – odlučna je Marijana. S obzirom na to da se njena porodica bavi poljoprivredom, ona ni na tom polju ne zaostaje. Pomaže im koliko god stigne. Kaže kako uvek želi biti od pomoći roditeljima. – Volim mesiti, prati sudove, brati grašak i kukuruz. To je moj život - istakla je Marijana.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/24sata)