STRAVIČNO SAZNANJE: POMAHNITALI Igor NAĐ je MINUT pre MASAKRA u ZAGREBU dečaku uradio OVO, a ONDA GA UBIO!

Šesterostruki ubiica Igor Nađ ispred kuće porodice Tojagić spustio se peške, u pratnji desetogodišnjeg Paula, Majinog sina. Sve se činilo normalno, a onda - pakao.

Na adresi Cimermanovoj 2 na zagrebačkoj Kajzerici ostavljene su ruže i lampioni. Unutra, u hodniku kuće strave, vidljivi su tragovi od metaka. Probijeno je staklo na ulaznim vratima, razderan je noćni ormarić, a na susedovim vratima zjapi rupa od ubilačkog metka. Neposredno pre masakra, Nađ se spustio iz pravca savskog nasipa prema kući Tojagićevih u pratnji dečaka kojeg će ubrzo ubiti. Sused Mehmed zadnji ih je video pre pokolja. Rekao nam je što se dogodilo.

- Izašao sam uveče da bacim otpad. Vidio sam Igora, ubicu, s malim. Mali Paulo je išao ispred njega, dolazili su odozgo po ovom putu. Mali je zatim odleteo do kuće i počeo zavirivati u svaki prozor. To mi je bilo čudno. Svetla su bila upaljena, nije zvao ni mamu ni baku, nikoga - priča nam sused Mehmed.

- Igor me prepoznao, bio je tu kod grma. Javio se, pitao me kako sam. Odgovorio sam da sam dobro i pitao njega kako je on. Rekao je da je dobro. To je sve bilo oko 21 i 25 otprilike. Pitao sam ga kako bebac, a on kaže da je dobar, da samo jede i raste. I ja mu kažem da nema ništa bolje za roditelje, to je najveća radost. Pozdravim se s njim i kažem mu laku noć. Odgovorio mi je laku noć, a ja sam ušao u stan. Kasnije mi je proradio film. Nije govorio u hodu, nije krenuo dalje, samo je stajao - kaže nam Mehmed.

- Ušao sam u stan. Za par minuta se čula pucnjava. Nakon prvih hitaca je bila mala pauza pa je počelo opet. Zvučalo je kao da lim odzvanja. Sin mi je došao s terena i ležao u krevetu. Pitao me što je ovo, kao da je ratno stanje. Došao je sused Štef i počeo meni lupati na vrata. Vikao je da izađem. Rekao mi je da su pobili celu porodicu Tojagić. Nisam mogao verovati. Izašao sam na hodnik i vidio taj užas. Katastrofa - kaže nam potreseni susjed.

Mehmed nam kaže kako nije vidio Igora nakon pucnjave.

- Igora više nije bilo tu. Nisam čuo ni auto. Štef je odmah izašao posle pucnjave, meci su mu tukli po vratima. Oni su vrata do vrata. Igoru pre pucnjave nisam vidio ništa u rukama, držao ih je uz telo. Stajao je ispred, kao da nije imao nameru ući u kuću - rekao nam je sused ubijenih Tojagića. I njegov sin je bio tu, izašao je odmah nakon oca.

- Došao sam u 7 i 40 s terena, a negdje oko 9 i 20 tata je izašao izbaciti otpad. Susreo je Igora koji ga je upitao kako je. Bio je s Paulom. Tata je pitao Igora kako je mališan, a on mu je odgovorio da je dobro, da raste. Nakon završetka razgovora, tata je ušao unutra, a minutu - dve kasnije, počela je pucnjava - priča nam mladić.

- Mislio sam da su petarde jer ih deca ovde znaju često bacati. Ali onda je sused Štef počeo udarati po vratima i vikati da je porodica bijena - dodaje.

- Izašao sam van i vidio telo dečaka Paula. Odmah sam ga prepoznao, ležao je u krvi potrbuške. Drugo telo nisam uspio odmah identifikovati jer je pola tela bilo unutar hodnika, a pola van. Pitao sam je li neko zvao policiju, a Štef je rekao da je on sad zvao. Patrola je došla odmah, a policajac nas je uputio da se vratimo natrag. Igora nisam ni vidio. Kad sam izašao, već je bio pobegao - ispričao nam je mladić. Sused Štef je prvi došao na mesto zločina i zvao policiju.

- Pokušali su pobeći kroz ulazna vrata. Dete ništa nije vikalo, valjda je zanemilo od šoka. Čuo sam Maju kako viče: ‘Nemoj, nemoj, nemoj!’ - kazao nam je njihov prvi susjed. Njegova supruga nam je kroz suze pričala kako su Maja i Igor tada trebalo da se venčaju.

- Nikad nije pokazivao da bi mogao napraviti nešto takvo. Bili su tri godine u vezi, trebalo je i da se venčaju. Trebalo je da su se već i pre venčati, ali odlučili su da će prvo pričekaju da se rodi dete - rekla nam je gospođa Grubina. To dvoipolmesečno dete jedino je preživelo Nađev krvavi pohod. Stradali su Dragomir, Filjka, Maja i Josipa Tojagić. Ubijen je i desetogodišnji Paulo, Majino dete iz veze koju je imala pre one s Nađem, kao i Davor Paušak, verenik Majine sestre Josipe. Svih šestero ubio je preciznim hicima u glavu, i to vrlo brzo.

“Kao da je profesionalni ubica”, ispričali su iskusni policajci koji su bili na Kajzerici.

Igor Nađ je ubistvo počinio pištoljem u čiji spremnik ne stane puno metaka.

– Ima spremnika s manje i više metaka. Ali to nije bitno. Bitno je da je on bio spreman. Pogodci su bili precizni. On je očigledno bio izuzetno opasan čovek. Stoga je ispravna bila i reakcija stožera odmah po dojavi o zločinu da se u potragu uključe najelitniji policajci iz Antiterorističke jedinice Lučko. To pokazuje da se slučaju pristupilo maksimalno ozbiljno – rekao je zapovednik specijalne policije Alen Klabot koji je rukovodio potragom za šesterostrukim ubicom Igorom Nađom u četvrtak.

Danas nema Davora ni njegove verenice, zahvaljujući okrutnosti Igora Nađa koji je sam presudio u Brezovici, okružen specijalnom policijom. Nakon nekoliko sati bega i potrage, specijalci su locirali signal njegovog mobilnog telefona. Bilo je prekasno za pregovore. Pucao je u svoju desnu slepoočicu. Nikad neće objasniti zašto je počinio ovakav zločin.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/24sata/hr)