OTKRIVENA NAJVEĆA ARKANOVA TAJNA: Evo kako su i zašto HAPŠENA DECA HRVATSKIH POLITIČARA!

Političar, Josip Manolić, ove je godine u martu proslavio 99. rođendan. Njegova ćerka Zrnka s kojom živi, kaže da je i dalje izuzetno vitalan te da ga sve zanima. Bivši visokopozicionirani zvaničnik UDBA-e bio je i drugi predsednik hrvatske Vlade i osnivač HDZ-a, a u njegovom domu u Nazorovoj u Zagrebu s njim i ćerkom razgovarao je novinar Glasa Istre.

- Nedavno smo gledali neki kviz, mislim da je to bila 'Potera' koju vodi Joško Lokas. Tata je na svih 20 pitanja znao odgovore! Neverovatan je. I poslušan. Kad mu dogovorim neki pregled, ode. Ne komplikuje. Ima i svoje rituale, kafe s prijateljima, mlađima od njega. Generacije kojoj je on pripadao više nema - rekla je Zrnka.

Prisetila se opasne situacije početkom 90-ih kad je u Zagrebu uhapšen Željko Ražnatović Arkan. Za osvetu, njegovi su saradnici oteli sina ministra unutarašnjih poslova Josipa Boljkovca, bliskog Manolićevog suradnika, čime su ucenjivali hrvatske vlasti na puštanje Arkana, a onda je i ona došla na red. Kako je ispričala za Glas Istre, u ulici na Tuškancu gde su živeli, dočekali su je dvojica u crnom Mercedesu, a uspela im je pobeći u kuću iz koje se izvukla kroz drugi izlaz.

- Čekali su duže od dva sata da se vratim. Kući sam došla tek kasno popodne. Došao je i tata. A on meni - jesi im zbrisala? A jesam, nasmijali smo se kratko i više to nismo komentarisali - prepričala je.

Josip Manolić, uprkos zadovoljstvu opštim stanjem 30-godišnje suverene hrvatske države, Ustavom i zakonodavstvom, smatra da su radnici i seljaci u posebno teškoj situaciji.

- Ovi ratnici protiv komunizma uništili su ono što je u samoupravnom socijalizmu bilo najvažnije - samoupravljanje. Najvrjednije je kad čoveka s radne pozicije približiš upravljačkim pozicijama. To je samoupravljanje, a toga više nema - rekao je dotaknuvši se tako istorije. Razgovor se potom neminovno dotaknuo Bleiburga nakon što je Manolić rekao da naši istoričari danas ne razumeju povezanost određenih pojava u društvu.

- Kod nas dominira Bleiburg, kao negativno-pozitivna priča, zavisi o uglu gledanja. Naši ratnici protiv komunizma, posebno u emisijama o zločinima komunizma u Hrvatskoj, ne gledaju na povezanost određenih događaja. Oni ne gledaju što se sve događalo u jednom razdoblju na jednom širem području. Nemaju tu percepciju. Bleiburg gledaju izolovano, izvan pravog konteksta. Svoj Bleiburg su imale i druge velike pobedničke zemlje antihitlerovske koalicije, ali se to zaboravlja. Svoj Bleiburg ima i Amerika koja je atomskom bombom uništila Hirošimu - rekao je objašnjavajući dalje da su na Bleiburgu stradali civili koji su tamo silom odvedeni.

- Ustaše su ih pokupile i povele sa sobom. U Hirošimi civili nisu bili nasilno dovedeni na bojište, kao na Bleiburgu. U Hirošimi su stradali u krevetima, nemoćno su spavali. Sećam se jednog razreda iz belovarske srednje škole, iz zadnjeg razreda gimnazije. Svi su odvedeni na Bleiburg, no već u leto '45. vraćeni su u Belovar. Nikome od tih školaraca koji su bili civili na Bleiburgu ništa se nije dogodilo. Oko Bleiburga ipak je postojala jedna razumna politika i pristup selekciji po kojoj se jedne kažnjavalo, a druge koji su to zaslužili nagrađivalo životom - ustvrdio je Manolić pojašnjavajući da su Amerikanci Japancima ili Englezi Nijemcima (razaranjem Dresdena) poslali poruku - dosta je vašeg krvoprolića.

- Kad uzmete u obzir Bleiburg, civilne žrtve Hirošime i posledice napada atomskom bombom pa sa zemljom sravnjen Dresden, onda vidite da je Tito ostao najdosledniji - on se borio protiv vojnika! Borio se protiv onih koji su imali oružje koje im je oduzeto, a oni su opet ostajali opasni jer su proklamirali da će se opet boriti ako budu imali prilike.

Govoreći o ‘borcima protiv komunizma’ Manolić je naglasio:

- Kad mi govorimo o socijalizmu, borci protiv socijalizma govore o komunizmu! Sada živimo u finansijskoj diktaturi kapitalizma. Titov samoupravni socijalizam je put koji bi trebalo slediti. Sastav je imao ograničenja, ali je generalno bio progresivan jer je krčio put prema napred i prema samoupravnom socijalizmu! Danas u svetu postoje tri modela i poimanja socijalizma. Švedski model koji je najprihvatljiviji i prema Marxu takav ima najviše šanse opstati. Marx je, naime, tvrdio da socijalizam može pobediti samo u najrazvijenijim zemljama. Tu je i kineski put socijalizma koji se prilagođava, tumači Manolić.

- Bez obzira na sve što se dogodilo u ovih 30 godina naše suverene Hrvatske, mislim da je samoupravni socijalizam jedini put da budemo društvo progresa. Na zadovoljstvo onih koji su najviše potlačeni, a to su radnici, bez obzira jesu li intelektualci ili manualni radnici, tu su zatim nemoćni penzioneri da se suprotstave diktaturi kapitalizma i tu su seljaci koji su u nemogućnosti da se sa svojom postojećom organizacijom suprotstave diktaturi kapitalizma. Kada bih imao 100 godina manje, poveo bih revoluciju za Titov samoupravni socijalizam - dodao je kroz smeh.

Prvog hrvatskog predsjdnika Franju Tuđmana Manolić je dobro poznavao i o njemu je za Glas Istre rekao:

- Tuđman je proizvod Narodnooslobodilačkog rata i kad se stvarala Hrvatska, on nije mogao ni želio biti protiv toga i protiv svoje istorije. On je taj nemilosrdni rat osetio na svojoj koži. Biti partizan u hrvatskom Zagorju za vreme Drugog svetskog rata bio je najteži mogući put. Život partizana značio je da nikada ne skidaš cipele, stalno si i u pokretu i u riziku. Tuđman je to prošao. Svi mi bili smo progonjeni kao zveri. Ja sam čitav rat preživeo kao politički radnik, uveravao sam ljude u ispravnost NOB-a te u njegovu sigurnu pobedu jer se borimo za pravdu i pravu stvar. Teško mi je reći ko je bio veći - Tito ili Tuđman. Ovako ću vam reći - svako u svoje vreme. Tuđman je vladao kad nam je nametnuta velikosrpska agresija i rat. Nismo drugo mogli nego se naoružati i tome suprotstaviti. Veliku stvar tada je napravio hrvatski lider Ivica Račan koji je ispravno procenio opasno gomilanje snaga na agresivnoj strani i maknuo se, na neki način prepustio vođstvo Franji Tuđmanu. Račan je dobro znao kakvo je stanje u Partiji i koje su snage bile protiv osamostaljenja Hrvatske. Tuđman je to znao ceniti. Zato je i rekao da treba sačuvati socijaldemokratsku partiju.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/JutarnjiVijesti)