LJILJANINA PRIČA JE RAZBESNELA CEO BALKAN! Ova žena je OPERISANA od RAKA, i takva je otišla u GLAVNU POŠTU!

Reč je o gospođi iz Hrvatske koja je doživela neprijatnu situaciju u Glavnoj pošti u Branimirovoj.

Naime, red je bio dug, ona je osetila slabost i kada se pozvala na svoju bolest i zamolila da joj ustupe mesto, doživela je napad.

Sve to opisala je na svom Fejsbuk profilu detaljno opisujući kome se sve obratila, koliko joj je bilo teško da dobije tuđe razumevanje i kako je na kraju oterana - iznemogla, uz salvu ružnih reči i bez pošiljke po koju je došla.

- Da li da se smejem ili da plačem - upitala je žena kojoj se u aktivnoj borbi za život isprečila borba za mesto u redu. I koju nije dobila.

Njenu ispovest prenosimo u celosti:

- Zašto nije dobro dobro izgledati u Glavnoj pošti Branimirova.

Operirana sam pre dve nedelje. Dok sam se oporavljala i mirovala naručila sam malu lampu od jedne gospođe iz Slavonskog Broda koja ih sama izrađuje. Volim svojim izborima podržati domaće kreativce. Volim svoje novce dati onima koji stvaraju svojim rukama.

Ona ju je napravila i poslala HP ekspresom. Iako HP ekspres traži od pošiljaoca broj osobe kojoj dostavljaju, njihov zahtev je tek forme radi, radi boljeg dojma. Dostavu su pokušali u ponedeljak tačno onda kada je moj hirurg čupao konce iz mene. Nije im ni palo na pamet da me nazovu. Samo su ostavili papirić.

Danas me moja R odvezla do Glavne pošte. Više nema samo posebnog šaltera za podizanje pošiljaka nego su svi šalteri za sve usluge. Čekala sam neko vreme i postalo mi je slabo. Shvatila da neću jos sat vremena doći na red.

Uočim krajičkom oka jednu gospođu s pločicom kako se vraća na svoje mesto, pristupim i zamolim savet. Objasnim da sam nedavno operisana, da mi nije dobro i da li ima načina da dobijem pošiljku preko reda. Gospođa je u najboljim godinama, sluša me s empatijom i kaže “naravno”. I pošalje me na na šalter 9. Na šalteru 9 radi mlađa žena.

Otvaram zagradu. Zašto je važno da je prva gospođa u najboljim godinama, a druga mlada osoba? Jer ja računam da osoba koja ima više godina verovatno ima više životnog iskustva, verovatno je prošla uspone i padove, doživela par udaraca sudbine i da je posledično empatičnija! Za mladu osobu ne znam koliki joj je kapacitet za empatiju. Znam da se moj povećao s mojim životnim nedaćama, a da je mlada verzija mene bila bedasta. Zatvaram zagradu.

Ponovim priču mladoj ženi. Operisana sam pre dve nedelje, nije mi dobro i ne mogu čekati itd itd ... Ona me saslušala i nevoljno se složila. Samo da odradi ženu pre mene koja čeka. Naravno.

Taman sam se spremala pružiti svoj papirić kad je usledila blokada. Jedna gospođa se baca između mene i šaltera i viče na mene zašto pokušavam preko reda. Mirnim glasom objasnim da sam operirana i da mi nije dobro. I dalje me ružno gleda. Izvlačim kartu raka. Uzaludno. Ja previše dobro izgledam, kaže. Na to uskače i mlada osoba na šalteru. Ponavlja da previše dobro izgledam! Da li da se smejem ili plačem?

Volela bih reći da sam ostala kul i da nisam digla glas na gospođu koja je i dalje vikala na mene. Ili da sam joj nešto hladno i dostojanstveno odrezala. Ali nisam. Nemam ja takvu prisebnost duha. Kada se agresivnoj gospođi pridružio i jedan gospodin, ja sam samo pokunjeno izašla iz pošte.

Nemojte dobro izgledati u Glavnoj pošti, pouka je ove priče. Neće vam verovati ako vam ne bude dobro.

I sada sam ja tužna i pretužna - što zbog toga što nemam lampu, što zbog ružnoće tih ljudi. Koliko nesrećna i jadna mora biti ta žena! Kakav je njen Svemir i sa čime se ona susreće u životu? Jer srećan i ispunjen čovek nece tako reagovati.

P. S. Lampu će danas preuzeti jedna divna duša.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)