NIKOLA JE IZGUBIO 64 KG ZA GODINU DANA: Jeo je samo ovo!

Keto dijetu osmislio je inženjer elektrotehnike Stepan Čunčić.

Tvrdi da je delotvorna jer ju je probao na sebi. Pridržava je se i Nikola Hrkec koji je skinuo 64 kilograma. Ipak, lekari pozivaju na oprez. Komercijalista Nikola Hrkec (32) iz Konjščine suprug je i otac dvoje dece. Sin Roman ima šest, a kći Mila četiri godine. Kaže kako se čitavog života bori s viškom kilograma. Delimično je to zbog genetike, jer su mu svi u porodici snažnije konstitucije, ali tu je i sedilački način života uz neuredan raspored obroka, prevelike količine nekvalitetne hrane i gaziranih pića.

- Pokušao sam tri puta na dijetu, prvi put sa 17 godina kad sam skinuo 35 kila, čak sam išao u Sloveniju zbog toga. Onda sam kroz dve godine to održavao dok se nisam opustio, a onda sam dobio još i više. Sledeći put sam umesto godišnjeg uplatio boravak u Tuheljskim toplicama, krenuo sam na dijetu, ali po povratku kućia sam se opet prepustio i to se vratilo. Zadnji put kad sam pokušao dijetu shvatio sam da ne mogu sam i dijeta koju sam odabrao nije davala rezultate. Jeo sam više manjih obroka u danu - priseća se Nikola dodajući kako je lani razgovarao s prijateljem Stjepanom Čunčićem iz Mraclina koji mu je savetovao da iskuša Mraclinsku špek dijetu koju je sam osmislio.

Stjepan Čunčić (66) se takođe borio s viškom kila. Na visinu od 175 centimetara imao je 103 kile, a priča kako se uprks manjim i češćim obrocima kile nisu topile. Po struci je diplomirani inženjer elektrotehnike.

- I tad mi je pre par godina u razgovoru sa sinom sinulo da nešto radim pogrešno. Dodatno sam počeo istraživati po internetu. Nisam konsultovao domaće nutricioniste i lečnike, jer se tom tematikom bavi dosta stručnjaka u svetu. Počeo sam čitati te njihove studije. Svi koji su na dijeti, imaju dva smera. Jedno je keto dijeta, masnija ishrana, a drugo je intermittent fasting, povremeni post. A zašto to ne ujediniti? I jedno i drugo je ono kako se naš prapredak hranio. Ugljikohidrati su nam poznati tek 5000 godina. Bilo je dana kad naši preci nisu jeli, ili su dugo lovili. Ranije su umirali, ali zbog infekcija. Nisu pobolevali od bolesti metaboličkog sindroma - debljine, dijabetesa, Parkinsona, Alzheimera. Najveći uzrok obolevanja od savremenih bolesti, tih bolesti pre 100 godina nije bilo, onda bi se vredilo vratiti na prehranu iz tog starijeg razdoblja. Smršavio sam 16 kila u dve godine, već sam stabilan. Jedem u 8 i počnem s doručkom, završim u 13 sati i ništa ne jedem do idućeg dana. Pijem vodu - pojašnjava Stjepan principe svoje dijete, a Nikola se nadovezuje.

Zabranjen je unos svih šećera i svih ugljokohidrata. Kad spominjem šećer, to se odnosi i na šećer u voću i povrću. Ako izbacimo te sve namirnice, kad jedem samo proteine i masnoće, ne aktivira se insulin u telu i to je prvi pokretač. Nakon nekog perioda, zavisno od organizma do organizma, nakon 5 do 10 dana ako se čovek strogo drži tog režima telo ulazi u stanje ketoze gde putem jetre počinje iscrpljivati masnoće iz tela. I to je u kratkim crtama to, nastavlja on pojašnjavajući kako se prihvatio tog izazova. Prestao je jesti voće, povrće poput cvekle i krompira, ne jede testeninu, rižu, ali ni med.

-Jedem sve ostalo. Meso mogu uzeti bilo koje, i to kuvano, pečeno ili prženo. Izbegavam pohovano. Trenutno sam u fazi da jedem jedanput na dan, inače mi je čovek za tu keto dijetu rekao: jedi u 12 i jedi u 17, do drugog dana ništa sljedećih 18 do 19 sati, koliko izdržiš. Jako je bitan taj dnevni post, vrlo je dobar jer pokažete telu da se mora okrenuti svojim skladištenim energentima, objasnio je Nikola. Kad je krenuo na dijetu imao je 165 kilograma, sada ima 101 kilu.

Kaže kako je pre dijete vadio krv kako bi potvrdio da je zdrav. Nema problema s dijabetesom, pritisak mu je u granicama normale. Nakon toga još je dvaput vadio krv kako bi potvrdio da je sve u redu, i nije se razočarao. Nalazi pokazuju da je i dalje zdrav.

Lekari ipak o njihovom prehrambenom stilu imaju drugačije mišljenje.

- Nikako ne bih savetovao preskakanje bilo kojeg obroka, radi neke vrste dnevnog posta, a pogotovo ne to da se konzumira samo jedan obrok dnevno, i to onaj u kojem je naglasak na mesu, odnosno životinjskim mastima. Čak i ako se čovek koji tako jede oseća dobro, takav način prehrane dugoročno može imati posledica po zdravlje, upozorava prof. dr. sc. Stojan Polić, internist sa specijalizacijom iz kardiologije, iz Splita.

Dugoročno, preskakanjem obroka možemo poremetiti razinu šećera u krvi, a naglaskom na kaloričnu hranu bogatu životinjskim mastima i razinu masnoća te krvni pritisak, pa uz ovakav način prehrane trebaju pratiti ozbiljni klinički pregledi i kontrola lekara, dodaje.

- Ne slažem se ni s idejom vegetarijanske prehrane, koja podrazumeva potpuno izbacivanje životinjskih proteina, što je suprotnost ovom načinu prehrane. Naime, čovek je svaštojed i njegova prehrana treba biti uravnotežena. Tako ne smatram ni da je zabrana svih ugljikohidrata kako je to predviđeno kod ove dijete poželjna, jer su oni važan izvor energije za organizam, kaže on.

Osim toga, kad čovek postigne željenu težinu, vratiće se starom načinu prehrane, možda ne u potpunosti, ali nekim navikama i tada može bitno pokvariti učinak dijete, a ni česte oscilacije u težini nisu dobre za zdravlje, upozorava.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/24sata.hr)