SRAMOTA JE DA IDETE OKOLO I PRIČATE DA VAS TUČE MUŽ! Dok je dobijala batine, u crkvi joj rekli da ŽENA MORA DA TRPI

Komunikološkinja Sandra Rukavina žrtva je porodičnog nasilja, a o zlostavljanju je odlučila javno da progovori.

– Teško je priznati da ste vi žrtva porodičnoh nasilja, da li ste vi karakterno jaka ili slaba žena to je u ovom momentu nebitno. Ulazite u jedan krug u kojem se vi ne snalazite jer prvotno doživite šok, a onda iza tog šoka doživite onaj osećaj srama jer ne možete o tome pričati, ne hodate po putu i ne pričate 'muž me tuče' – ispričala je ona za HRT.

Više se ni ne seća kada ju je suprug prvi puta udario pa je pokušala da razgovara s njim, ali svaki bi razgovor vodio u novu svađu i nove udarce. Verovala je da će se promeniti kada dođu deca...

– Nikada nisam imala osećaj da mu je žao, nikada nije ni rekao žao mi je. To je u njegovoj glavi bio način da ispolji svoju nervozu, neke svoje frustracije, neke svoje dvojbe, ne znam šta, ali nikada nije rekao da mu je žao. Nekoliko puta se događalo da sam ja nazvala na posao i rekla da neću doći zbog popucalih kapilara na licu, masnica itd., ali kad si u tom krugu tog pakla to smatraš zapravo normalnim. To je nešto što trebam sakriti, nešto o čemu trebam da ćutim jer ne mogu doći na posao i reći istukao me muž, to je neprihvatljivo – dodaje ona.

Kaže kako u početku nije mogla nikome da kaže šta se događa.

– Jesam dosta liberalna i otvorena, no po pitanju braka i međuljudskih odnosa sam dosta konzervativna. Kroz taj prvi period sam gledala kao deo koji žena mora proći kako bi sačuvala svoj brak, kako bi imala neki bolji odnos danas-sutra s mužem... No, to se nije dogodilo – kaže ona.

U jednom trenutku je otišla u crkvu da traži savet sveštenika.

– Dobila sam odgovor da bi trebala to malo istrpeti jer žena drži četiri ćoška kuće i ako je on malo nervozan trebala bi mu dozvoliti da svoju nervozu istrese na mene, a onda kasnije nikada više ne dozvoliti da bude nervozan pa će se to prestati događati – priča Sandra.

Zlostavljanje je, kaže, trajalo predugo.

– Čekate dok to ne završi, a u jednom trenutku pukne. Kod mene se dogodilo to da sam pokupila dvoje dece i izašla van iz stana – prisetila se.

To je bio 2. jula 2006. godine, a otišla je sa sinom starim tri godine i ćerkom od dva i po mjseca.

– Moje iskustvo sa sistemom je bilo grozno. Naišla sam na puno zatvorenih vrata – kaže.

Suprugu je darovnim ugovorom prepisala svoj stan, dopustila mu je da viđa decu kada god je to želeo, ali ništa se nije promenilo.

– Počela sam doživljavati još veće maltretiranje. Kao naprimer, uzeo bi dete i rekao da ga više nikad neću videti – kaže.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Večernji.hr)