IVAN JE OVDE RADIO ZA 200 EVRA: Odselio se u SAD sa suprugom, tamo su im se OSTVARILI SNOVI!

Bračni par iz Zagreba, Blanka Tesla i Ivan Pocrnić, od 2015. godine žive u SAD-u gde rade na Univerzitetu u Džordžiji.

Oboje su u Zagrebu magistrirali pa se potom odselili u SAD gde su dobili priliku da se dalje školuju i rade na velikim projektima. Ivan je magistrirao na Agronomiji u Zagrebu i potom je primljen na stručno osposobljavanje u Hrvatsku poljoprivrednu agenciju. Plata - 1600 kuna (manje od 26.000 dinara).

Posao je radio godinu dana i tad je stigla uredba vlade o zabrani zapošljavanja i on je ostao bez posla.

- Profesori s Agronomije su mi rekli da ću teško pronaći posao u struci. Jedan od profesora mi je izašao u susret i spojio me s profesorom Ignasijem Misctalom iz Džordžije, koji me potom pozvao da dođem kod njih na tronedeljni kurs. Otišao sam, tamo su proverili moje znanje i potom mi je Ignasije ponudio da dođem kod njih na doktorske studije. Vratio sam se u Hrvatsku, rešio papire i upisao doktorat u SAD-u s punom stipendijom u trajanju od tri godine. Zajedno sa mnom, stigla je i moja supruga Blanka koja je taman magistrirala na PMF-u u Zagrebu pa je i ona dobila doktorat na istom Univerzitetu, takođe s punom stipendijom, samo što njen doktorat traje pet godina - započeo je za "Index" priču Ivan.

Nakon što je doktorirao, dobio je ponudu od profesora da ostane na postdoktorskim studijama kako bi nastavio s istraživanjem, koju je prihvatio.

- Bavim se kvantitativnom genetikom u stočarstvu i razvojem kompjuterskih programa koje koriste velike stočarske firme u svetu, za bolju selekciju životinja. Razvijamo softver za te velike firme i savetujemo ih na temelju genetskih i statističkih metoda prema kojima možemo prepoznati i odabrati najbolje životinje u populaciji tako da njihovo potomstvo daje kvalitetnije meso, više mleka, jaja, i da su bez naslednih bolesti - priča za "Index" Ivan.

Njegova supruga Blanka, koja je u Zagrebu magistrirala eksperimentalnu biologiju na PMF-u, završava doktorat u SAD-u gde radi na istraživanju aktuelnog virusa - Zika.

- Po završetku ću biti doktorka nauka u području zaraznih bolesti. Trenutno se bavim izučavanjem virusa poput Zike, dengue i groznice Zapadnog Nila koje prenose komarci. Prilikom rada sa zaraznim bolestima, postoje 4 stepena biološke zaštite, a ja radim u 3. stepenu (BSL-3). Visoki stepen zaštite jako je bitan jer bi bilo jako opasno da zaraženi komarac pobegne iz laboratorije. Imam 2 mentorke, jedna je virolog, a druga je ekolog. U Meksiku je vladala epidemija Zika virusa pa smo od tamo dobili virus i jajašca iz kojih uzgajamo komarce. Zika virus je opasan za trudnice jer se može preneti s majke na fetus i uzrokovati pobačaj ili teške anomalije živčanog sustava poput mikrocefalije. Radila sam na projektu gde smo Ziku ubrizgali u oplođeno kokošje jaje, a potom smo pratili razvoj pilića. Puno ih nije preživelo, a uočili smo i promene na mozgu pilića. Taj je rad ubrzo objavljen i bio je među prvima za bolje razumevanje posledica Zike na prenatalni razvoj. Osim toga, vodila sam projekte u kojima smo proučavali kako količina virusa u krvi ili temperatura u okolini utiču na brzinu širenja i epidemiologiju Zika virusa. Na temelju toga napravili smo mape područja pogodna za širenje virusa - ispričala je Blanka za Index, koja je prošla sve potrebne treninge za takav stepen opasnosti s kojim se suočava.

A nakon što su nam sve ispričali o svojim zanimljivim poslovima, otkrili su i kakav im je život u SAD-u i šta planiraju nakon završetka postdoktorskih i doktorskih studija. Hoće li se vratiti u Hrvatsku ili ostati u SAD-u?

- Želimo se vratiti u Hrvatsku, a ako ne tu, onda u Evropu. Ne planiramo ostajati u SAD-u - kratko je odgovorila Blanka.

Iako joj se SAD sviđa, jer je, kaže, vrlo napredan na području nauke, s druge strane želela bi zasnovati porodicu u Hrvatskoj.

- U SAD-u imamo priliku raditi na izvrsnim projektima i s vrhunskom opremom. Ovde sam bila deo tima gde smo među prvima opisali neke mehanizme Zika virusa. Kada je 2015. krenula epidemija Zike, nije se gotovo ništa znalo o tom virusu. Sviđa mi se što idemo po brojnim konferencijama gde imamo priliku slušati predavanja i razgovarati s pravim zvezdama u nauci, i jako sam srećna što sam dobila priliku raditi ovde - rekla je Blanka za "Index".

Međutim, s druge strane, jako je, naglašava, vezana za porodicu i prijatelje koji su u Hrvatskoj.

- U SAD-u je život drugačiji. Ovde porodiljsko traje 6 nedelja pa deca nemaju takvu vezu s majkama. Imaju dadilje dok ne krenu u školu i potom odlaze na fakultete. Viđaju se par puta godišnje, nema tolike povezanosti kao kod nas u Hrvatskoj. Ovde je drugačiji stil života. Ne kažem da je to loše, ali meni to nedostaje. Puno puta nam ljudi kažu da nismo normalni jer se planiramo vratiti, ali po meni svaka zemlja ima i svoje prednosti i nedostatke. Meni su najbitniji porodica i prijatelji - rekla je Blanka.

A isto misli i Ivan, koji kaže da bi se najviše volio vratiti u Hrvatsku ili bar negde u Evropu.

- Da sam u SAD otišao sa 16, 17, bolje bih se prilagodio njihovom mentalitetu. Amerika je definitivno broj 1 u istraživanju, ovde radimo na projektima koji su nam nezamislivi u Hrvatskoj. Ostao bih u Americi pod jednim uslovom, da mi se baš otvori profesorska pozicija na nekom top univerzitetu. Amerika je super zemlja za rad i super je biti na velikom univerzitetu. Ali kad stavim pluseve i minuse, još uvek je u Evropi lagodniji život. U SAD nisam otišao zbog novca, već radi prilike za obrazovanjem, učenjem i napredovanjem pa nisam vezan uz Ameriku. Što se tiče Hrvatske, poljoprivreda bi trebala zaista napredovati, a ja sada imam hrpu znanja i iskustva, no teško je reći kako bi to išlo kod nas. Iako kažem, jako bih se voleo vratiti u Hrvatsku - rekao je "Indexu" Ivan.

U Americi planira ostati bar dok supruga ne završi doktorat. Život tamo, pogotovo zdravstveni sistem, izuzetno je, navodi, skup.

- Trudnice u Americi rade do zadnjeg dana, porodiljsko je 6 nedelja. Zdravstveni sistem je jako skup, a mi kao stranci moramo plaćati skuplje pakete. To su neke negativne stvari o kojima ljudi ne razmišljaju. A da ne spominjem obrazovni sistem. Primera radi, na Džordžiji, koja je među top 15 javnih državnih fakulteta, godina stoji od 20 do 30.000 dolara, pa ako imaš 2 dece, samo za preddiplomski je potrebno oko 180.000 dolara - rekao je Ivan.

- Amerika je definitivno super iskustvo, zemlja je prekrasna i svatko ko ima priliku da ode preko leta na studentski "Work and Travel", trebao bi to iskoristiti. Što se tiče ljudi u visokoj nauci, fakulteta i istraživačkih institucija, Amerika je na najvišem nivou. Srećan sam što sam dobio priliku ovde doći na doktorat i postdoktorat. Putujemo na brojne konferencije. Primera radi, ja sam bio na Novom Zelandu na svetskoj konferenciji iz animalne genetike koja se održava svake četiri godine, a Blanka u Hong Kongu na svetskom simpozijumu. Izlagao sam na evropskim konferencijama u Belfastu i Dubrovniku, u Kanadi i na brojnim američkim. Pitanje je bismo li dobili priliku izlagati svoje radove na takvim konferencijama da nismo došli u SAD - navodi Ivan.

A dolazak u SAD nije im bio nimalo jednostavan, kao ni početak života tamo.

- Na početku nam je bilo teško. Ako nemaš auto, ne možeš otići ni do dućana. Prvu godinu smo živeli u studentskom domu koji je bio nenamešten, i sami smo sve trebali kupiti. Došli smo početkom januara 2015., dok su još svi bili na praznicima. Upali smo u stan bez kreveta, ičega, bila je zima. Išli smo prošetati po kampusu da kupimo neki dušek i onda shvatiš da je najobičniji dućan predaleko, a busevi preko praznika voze svake prestupne. Imali smo neverovatnu sreću što smo naleteli na susede koji su isto bili Hrvati. Jedini Hrvati u gradu i to u stanu pored našeg. Oni su nam dali ćebe i to je sve što smo tu noć imali u stanu. Posle su nas kolege vozile do dućana i bili smo zavisni o njima da nas vikendom voze po hranu, dok nismo kupili prvi auto za 1000 dolara - ispričao je Ivan.

Nakon pola godine, kada je i supruga Blanka krenula na doktorat, onda su preselili u veći stan. Sad čekaju da Blanka doktorira pa će videti šta i kako dalje. A kako su i sami oboje naveli, voleli bi se vratiti u Hrvatsku ako im se pruži dobra prilika za posao. Sa znanjem i iskustvom koje su stekli, veruju kako bi mogli itekako doprineti hrvatskoj naučnoj sceni.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Index.hr)