TAMARA LAZIĆ DRŽALA MIGRANTA KAO TAOCA! Njih treba MLATITI, poručila je!

U hrvatskoj emisiji "Bujica" koju vodi Velimir Bujanec, VIP gost na Kolindinoj inauguraciji i po mnogima neonacista, objavljena je izjava jedne devojke iz Zagreba koja je uz pomoć svog dečka i brata, po spostvenom priznanju, držala migranta kao taoca.

Tamara Lazić, kako se navodi u emisiji, imala je štand na Film food festivalu na zagrebačkom Zrinjevcu. Opisala je navodni događaj koji se dogodio sredinom septembra.

Portal "Index" prenosi njenu izjavu:

- U jednom trenutku, možda u roku od 15-ak minuta, zadnje što sam videla je bila moja torba na vozačkom mestu u autu. Sve je bilo zatvoreno, i prozori i vrata. Primetila sam da nedostaje torba meni i mojoj prijateljici. U torbi su barem kod mene, bile lična, kartice i ključ od auta mog dečka, moj pasoš, lični dokumenti, nakit, dva ključa od stana koji odgovaraju lokaciji na mojim ispravama. Tu je bio moj telefon i punjač. U prijateljičinoj je bio novčanik, celokupni asortiman jedne ženske torbe, od dokumenata nadalje.

Otišla sam u policiju, ali nisu me mogli da me prime iako je bilo pola devet. Rekli su mi da dođem sledeće jutro. Sledeće jutro u stanici sam zatekla sedam ili osam osoba koje su pokradene u razmaku između 20 i 23 sata u centru Zagreba. Mi smo predpostavili u stanici da su krenuli od Zrinjevca preko Cvjetnog, Trga do Tkalčićeve, gde su zadnjoj ekipi u kafiću ukrali stvari i torbu. Jedna gospodična je uhvatila jednog, a drugu dvojicu ostatak njene ekipe. Nakon toga su zvali policiju.

Oni su s nekim određenim stvarima, koje su ovi imali kod sebe, bili pritvoreni u policijskoj stanici. Ono što znam, kad su ih policajci uhvatili, da su išli da tuku policajce, svađati se s njima. Završili su na Prekršajnom sudu. Kad sam ja došla, bili su u Prvoj policijskoj. Ja sam ih imala prilike videti i slikala sam ih, naravno. Radi se o tri Alžirca kod kojih su nađene neke stvari. Nažalost, moju torbu nisu našli nigde jer smo imali veliku vrednost. Ako uzmete sve ključeve, menjanje brava samo za naš auto dođe 15 hiljada kuna. Da ne pričamo o tome da je auto celu noć bio kraj paviljona. Nije mogao biti maknut, rezervni ključ je bio na moru. Zvali smo HAK, nisu mogli dići auto, zvali smo pauka, oni su nam rekli da ne rade iza deset sati, tako da smo angažovali vlastitog čuvara da provede noć u autu, da ne bi nestao.

Ono što znam je da nismo jedini kojima su ukradeni ključevi od auta. Jednoj gospođi su sledeći dan našli sadržaj njene torbe s karticama, ali ne samo nje nego i većine drugih ljudi koji su pokradeni tu noć. Ključ od njenog auta je isto nestao. Ljudi su ugroženi, uplašeni, menjaju brave. To je bilo to od prvog dana napada.

Drugi dan su moj brat i dečko na Zrinjevcu zatekli još trojicu koja su odlučila operisati po kućicama. Uhvatili su jednoga, druga dvojica su pobjgli. Zaustavili su ga i pokušali su na neki način iz njega, s obzirom na to da je čovek bio, ajmo reći, u talačkoj poziciji kod nas, preko njegovog telefona doći do informacija gde bi se mogla nalaziti naša torba. Ova trojica što su u pritvoru nisu jedini. Tu se sigurno radi o njih dvadesetak koji zajedno operišu. Dovoljno da trojica operišu, a da jedan buksa sve stvari negde.

Čovek nam je rekao ime, s obzirom na to da sam pokazala sliku od trojice pritvorenih. Rekao je da ga zna. Na arapskom je pričao, s obzirom na to da slabo zna engleski i hrvatski. Zvao je okolo. Naravno, nije zvao nikoga da nama pomogne. Zvao je svog prijatelja ne bi li se i on pojavio na Zrinjevcu i njemu pomogao.

Nakon sat vremena, taj čovek je zaista došao do nas s pričom da on zna dobro engleski i da će nam njih dvojica, s obzirom na to da znaju ovu trojicu, pomoći doći do stvari, samo da ih ne prijavljujemo i da im nešto ne uradimo, ne daj bože, da ih neko istuče. Mislim, što bi po meni trebalo raditi do iznemoglosti, dok ne prekinu. Samo što su oni ipak fanatici. Pogotovo i verski i sve. Nemaju nikakvog srama ni ništa. Ako jednog dana nekoga pokradeš i sledeći dan se možeš opet pojaviti, onda ne znam o čemu mi pričamo.

Zatim, nakon celokupne situacije, gde ova dvojica stoje s nama, gde nas je bilo četvoro, petoro, iz ekipe i njih dvojica, naš talac je skinuo majicu i nasrnuo na našeg prijatelja i krenuo ga tući. Drugi je u celoj zavrzlami iščupao meni telefol iz ruke i počeo trčati u smeru trga. Nažalost, koliko god smo trčali za njim, dečko je mršav, visok, poletan i zbrisao nam je.

Nakon toga sam opet otišla u policiju i sve sam to prijavila. Ovog dečka sam odvela u policiju i njega su zadržali celu noć. Nije me niko obavestio što su od njega saznali. Verovatno ništa, s obzirom na to da oni, ako su i privedeni, dođu u policiju i ponašaju se kao totalni luđaci. Vrište, doslovno kao da ste u Vrapču. Ja to u životu nisam videla.

Taj dečko je sledeći dan pušten iz policije to jutro. Došao je opet nama u naš ugostiteljski objekt. Meni je pretio da ću videti svoga boga i da ja nisam sama svesna šta mene čeka, s još dvojicom. Da su oni nas optužili i tužili u policiji da smo mi njima uzeli novac i telefon, što je, naravno, besmisleno i što policija zna, morali su to meni napomenuti. Nakon dva sata, druga dvojica, koja su sigurno pripadnici istoga, šetali su ispred naše kućice gledajući u mene tako da su se deca koja su s nama od početka i znaju celu priču, rasplakala od užasa. Gledali su me, doslovno, sad znamo ko si i što si, prijavljivala si nas, videćeš svog boga.

I što da ja vama kažem, oni imaju sve dokumente, ključeve, dva stana u istoj zgradi odgovaraju tome, auto nam je prevezen sledeće jutro u Tomić jer ne znamo što ćemo s autom dok nam se ne naprave rezervni ključevi, dok se to sve ne promeni. To vam je najmanje 15 hiljada kuna. Ono što smo mi pokradeni, to je između 20 i 30 hiljada kuna, ako uzmete sve ključeve, brave, bili su ključevi od mora s obzirom na to da smo mi došli direktno s mora. Ključ od mora je bio gje je barem 20 različitih ključeva od špajzi, vrata, prozora, brava, itd.

Ja prvi put u životu u svojoj državi se ne osećam ni sigurno ni dobro. Policija je sama u svemu tome nemoćna. Imala sam priliku razgovarati s verovatno četiri, pet inspektora koji su mi rekli istu priču, da imaju zavezane ruke, da su ovi zaštićeni maksimalno, da imaju besplatnu hranu, boravak i prevoz u Zagrebu te da oni njima stati na kraj ne mogu. Zvala sam čak i u MUP gde su mi rekli da insistiram na prijavama i policiji. Rekli su da u zadnje vreme imaju jako puno prijava, a policija je rekla da u zadnjih pet godina nisu imali toliko krađa koliko u zadnja tri dana.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Index.hr)