HRVATSKA OŠTRO ODGOVORILA SRBIJI: Ne damo vam nekretnine tek tako!

Na javni poziv Republičke direkcije za imovinu (RDI) Srbije stiglo je oko 130 prijava preduzeća i državnih uprava koje potražuju svoju imovinu - većinom odmarališta po jadranskoj obali. Međutim, na pitanje Expresa, hrvatsko Ministarstvo državne imovine odgovara da od takvog povraćaja neće biti ništa.

- Pitanja sukcesijske imovine regulisana su Ugovorom o pitanjima sukcesije koji je u Republici Hrvatskoj na snazi Zakon o potvrđivanju Ugovora o pitanjima sukcesije. Međutim, Aneks G Ugovora o pitanjima sukcesije ne daje pojedinim fizičkim i pravnim osobama pravnu osnovu za povraćaj njihove predratne imovine, već će takav povraćaj ili isplata naknade, u slučaju nemogućnosti povraćaja, eventualno biti moguća kada se sklopi dodatni bilateralni ugovor. Budući da bilateralni ugovor sa Srbijom nije sklopljen, ne može se ni razmatrati pitanje vraćanja imovine - odgovorili su nam iz Ministarstva.

Srpska preduzeća, lokalne samouprave i državne ustanove ne mogu do svoje imovine u bivšim jugoslovenskim republikama, najatraktivniji objekti nalaze se u Hrvatskoj, među kojima su mnogi već prodati drugim vlasnicima. Tako je, na primer, Autonomna Pokrajina Vojvodina za objekat na Bledu - koji sada koristi Ministarstvo obrane Slovenije - pokrenulo opomenu pred pokretanje sudskog postupka, a to je već urađeno u vezi s vilama “Vojvodina” u Lovranu i Crikvenici, koje su u međuvremenu odlukom sudskih organa prenete u vlasništvo MUP-a Hrvatske, odnosno Hrvatskog fonda za privatizaciju.

- Srbija je potpisala Aneks G Sporazuma o sukcesiji koji bi trebalo da vrati imovinu naših preduzeća. Pozvaćemo Hrvatsku, gde je najviše takve imovine, da zaključi bilateralni sporazum sa Srbijom. Ako to ne budu želeli, onda ćemo ići na arbitražu koja ima snagu jaču od zakona", izjavio je Jovan Vorkapić, direktor RDI.

Da je to ispravan način rešavanja spora, kazali su Expresu i iz Ministarstva državne imovine: "Drugim rečima, Aneks G Ugovora o pitanjima sukcesije sadrži samo načela za rešavanje odnosa među državama potpisnicama, zbog čega je potrebno sklopiti dodatne bilateralne ugovore kojima će se konačno rešiti uzajamnih prava i obaveze između država potpisnica u pogledu ovih pitanja."

Iako je rok za javni poziv za dostavu prijave i dokumentacije za oduzetu imovinu bio 5. novembar ove godine, RDI i dalje prima nove prijave koje im, kako kažu, pristižu svakodnevno. Po proceni ove institucije, vrednost zgrada, stanova i odmarališta koje subjekti iz Srbije potražuju u Hrvatskoj je oko 1,8 milijardi evra, a u drugom smeru iznos je oko 800 miliona evra. Hrvatska od 1992. godine svu pokretnu i nepokretnu imovinu srpskih pravnih lica na svojoj teritoriji je konfiskovala, bez naknade, a posebnim zakonom iz 1994. godine ta imovina upisana je kao državna i data na raspolaganje Fondu za privatizaciju. Deo je tako i prodat.

Bonus video:

KRATKI ESPRESO 7 (VIDEO)