OVI MONSTRUMI STIŽU NA BALKAN: Uznemirujuće vesti stižu iz Hrvatske, prva linija odbrane su PČELARI!

Vatrogasci iz hrvatskog grada Petrinje otkrili su da su ove godine imali preko 50 intervencija uklanjanja gnezda stršljena.

Preplašeni ljudi ne usude se da ih sami uklone pa ih zovu direktno ili preko službe 112.

Velik broj intervencija s tim insektima, njih 150, ove godine su imali i vatrogasci iz Našica. Jedva stignu da reaguju na sve pozive.

- Tokom jedne večeri možemo ukloniti najviše četiri ili pet gnezda. Ona su velika, a stršljeni ih grade na 14 do 15 nivoa. Jednog kolegu je ugrizao, no srećom nismo imali drugih problema s napadima - rekao je Domagoj Živadinović, izvršitelj dužnosti zapovednika JVP Našice za "24 sata".

Dodao je da su osim njih za uklanjanje stršljenova obučeni i vatrogasci iz susednih opština.

Stručnjak za pčelarstvo i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Osijeku Zlatko Puškadija kaže kako je velikom broju evropskog domaćeg stršljena pogodovala topla i blaga klima. Dodao je da ih je sada u septembru više nego leti jer su postali polno aktivni.

- Jedno gnezdo stršljena može dati 100 matica. Zato se oni brzo šire. Osim toga, za vreme suvih i vrućih leta stršljeni puno više napadaju pčele i koriste ih za hranu kako bi prehranili svoje larve - kaže profesor Puškadija.

Odnos između pčela i stršljena uporedio je s odnosom vuka i ovaca.

Ali, veći problem ljudima bi moga stvoriti azijski stršljen (Vespa velutina) koji sada pravi probleme na zapadu Evrope i u Italiji.

- Više nije pitanje hoće li azijski stršljen doći u Hrvatsku, već kada će doći. Primetili su ga kod Venecije i već iduće godine može ga se očekivati u Istri - zabrinut je profesor Puškadija i dodao kako će zbog opasnosti od širenja tog grabežljivca posebno morati da edukuje istarske pčelare kako bi ih mogli prepoznati i naći i suzbiti gnezda.

- To ćemo morati već ove zime, jer nisam siguran koliko su istarski ali i slovenski pčelari spremni za ovu opasnost. Azijski stršljen posebno voli ubijati pčele pa za nekoliko sati može uništiti celu košnicu - upozorava profesor Puškadija.

Širenje te vrste na kontinent mogle bi usporiti planine, ali u tom slučaju puno problema s njima bilo bi u Dalmaciji.

- Ako su ti stršljenovi već na tom delu Jadrana, postoji mogućnost da neke matice zalutaju na brod ili trajekt i dođu u naše krajeve. Ako prežive zimu, moći ćemo ih videti već u proleće - kaže profesor.

Dodao je kako se s njim već sad intenzivno bore pčelari i u Francuskoj, Španiji, Portugalu i Ujedinjenom Kraljevstvu. U toku je i njegovo širenje preko Nemačke na istok Europe.

Ne postoji ciljano uništavanje stršljena

- On će biti u direktnom sukobu oko hrane s našim evropskim stršljenom. Azijskog se može prepoznati po specifičnim žutim nogama. Obično gradi gnezda u šumama visoko na stablu. Nije toliko agresivan prema ljudima, koliko prema pčelama. Na sreću blizu nas nema orijentalnog stršljena, vespe orientalis, koja je puno agresivnija i mogla bi ljudima stvoriti puno više problema - pojašnjava profesor.

Da pčelari već sad vode rat za svoje pčele potvrdio je i Željko Vrbos, predsednik Hrvatskog pčelarskog saveza.

- Kod nas ne postoji organizovano i ciljano uništavanje stršljena već samo ljudi uklanjanju gnezda. Ose se pak gnezde blizu kuća i prave puno problema vinogradarima koji u ovo vreme beru grožđe - kaže Vrbos.

Teško mu je da proceni koliko će pčelari imati šteta zbog napada predatora, no smatra da će se to osetiti po količini meda.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/24sata.hr)