ISPRATIO SINA U NEMAČKU, PA OTVORIO SRCE: Kriv sam sine, jer nisam laj`o... REČI KOJE ĆE ZABOLETI SVE RODITELJE

Svog sina Mario Vinković iz Vrbanja je ispratio u Nemačku, gde je otišao trbuhom za kruhom. Kad se vraćao iz Zagreba kući napisao je pesmu "Sretan put svim mojim sinovima", koja je ubrzo postala viralna na društvenim mrežama.

Naime njegov sin Vinca (23) je završio Poljoprivredno-šumarsku školu u Vinkovcima pre pet godina. S obzirom da je teško naći posao u svojoj struci, njegov sin je otada menjao polove nadajući se da će konačno pronaći stalni posao koji će mu finansijski omogućiti da normalno živi i priušti mu neko zadovoljstvo u životu jer u Hrvatskoj to nije pronašao.

- On je radio kao profesionalni vozač, a po struci je šumarski tehničar. Nisam hteo da mi ovde provede 10 godina kao sekač na motornoj testeri. Ne znam koliko znate o tome, ali to je strašno. Promenio je nekoliko poslodavaca koji se busaju u prsa, a ne žale dušu i kad treba isplatiti platu, vode se onom - što manje to bolje. Otišao je pre par meseci, a znam da ga neću videti pola godine - priča Mario.

Njegov sin sada radi u Nemačkoj kao vozač.

- Zadovoljan je platom, ali znate kako je… Otišao je s 85 kilograma, sad ima 75, smršao je desetak kila. Ima ideju da će malo novca staviti sa strane, pa sebi nešto priuštiti, kupiti. Ali, želja mu je da možda i tu pokrene neki posao. Ipak, teško je malom čoveku kod nas da uspe. Želeo sam njemu da ostane - kaže Mario.

Vinca nije prvi u porodici Vinković koji je napustio Vrbanju. I Marijeva dva starija sina sreću su potražili drugde - jedan nije otišao daleko, u Vinkovce, a drugi je posao našao u Zagrebu.

Pesma koju je Mario posvetio svojim sinovima

Sretan put svim sinovima

Kriv sam sine,jer nisam lajo, krivi smo malo pomalo svi. Teško je bilo i rat je trajo, dođoše ljudi podli i zli.

Kao termiti na drvo meko, sisali blago države ove. Na prvoj crti dok gine neko, oni na trudu djedova plove.

Potpisom pera samo za kunu, uzeše firme i radna mjesta. Debljali konto na svom računu, radnike mnoge čekala cesta.

A mi smo samo šutiti znali, virovat jednom biti će bolje. Maleni čovjek ostat će mali, nestalo vjere,nestalo volje.

Krenite djeco sretan vam put, u tuđoj zemlji nađite sreću. Ne vridi biti tužan ni ljut, iako dugo vidit vas neću.

Možda se jednom sve priokrene, dođite kući,vratite nadu. Orite zemlju,lomite stjene, vratite ponos selu i gradu.

BONUS VIDEO

(Espreso.co.rs)