PRESRELE SU GA TRI DEVOJKE I CELU NOĆ SU GA VUKLE PO POTOKU: Posle ovoga imao je mnogo više SREĆE U ŽIVOTU!

Gde spas od vrućina traže veštice s Kleka? Ako je verovati usmenim predanjima u ivanečkom kraju, kupaju se u Crnim mlakama na Ivanščici. To je okupljalište veštica, kako kažu Ivančani, “zletišče coprnic”. Službenih dokaza nema, ali se priča da su prigorskog rudara Jandraša, koji se kasno vraćao kući, presrele tri mlade žene odevene u svilenu odeću.

Cele noći su ga vukle po potoku Bistrica, a potom ga dovele do Crnih mlaka, gde je ugledao veći broj žena u crnini kako bukovim granama čisti plesni podijum oko najveće mlake (stajaća voda). Ujutru su ga vratile tamo gde su ga i presrele, nepovređenog, a od tada je, začudo, imao mnogo više sreće u životu nego pre susreta s vešticama.

U tom kraju se prenosi i priča o porodici koja se peške vraćala s proslave u Mariji Bistrici. Kod mlina u blizini Prigorca u potoku su ugledali ženu u belom kako pere veš u koritu. Žena je potom nestala i svima oduzela moć govora, a vratila se za nekoliko minuta odevena u crninu. U tom kraju neki veruju da je reč o vešticama koje na potoku peru svoje grehe.

Ili, legenda o pastirima koji su danima ostavljali stoku u planini. Primetili su da je stoka počela da nestaje, jedna krava za drugom. Neko je u Crnim mlakama pronašao velik broj kostiju i ubrzo se proširila priča da tu veštice prinose žrtve i obavljaju mračne obrede. Dokaz je bila i krava koja se iz planine vratila napola crna i prestala da daje mleko.

U nju je, šaputalo se, ušao duh veštice s Ivanščice. O tome je pisao i Božidar Kukuljević-Sakcinski u “Hrvatskom planinaru”. “Skoro zatim naći ćeš na maloj čistini Crnu mlaku, stajaću vodu, o kojoj priča puk, da ovamo doleću veštice s Kleka, da u njoj okupaju grešno svoje telo”.

Bruno Županić u delu “O 60-godišnjici planinarenja na Ivanščici” u Zagorskom koledaru 1968. pak piše: “Kod Crnih mlaka, crnih bara punih treseta i mulja, a i blatnjave vode, trebalo je stati. Vodiči su u mrkloj noći izgubili tragove puta i mi smo slušali kako se vodiči međusobno dogovaraju da su im veštice zamele tragove, jer sigurno te noći imaju svoj sastanak kod običajnog sastajališta povrh Crnih mlaka. Ta priča o tom sastajalištu veštica još i danas kola među stanovništvom koje živi u selima oko Ivančice i podno nje”.

Pišući o preporodu planinarstva u Ivancu, Adalbert Georgijević 1975. navodi da je šuma tajanstvena. “To je mistični svet bajke, na Crnim se mlakama o ponoći kupaju veštice, a kroz Temni dol se strmim kanalom uz rušenje kamenja vozi sam nečastivi.” Zanimljivo je da, osim nestalih krava, nema tragičnih priča o stradanjima meštana.

Najdeblji kraj izvuklo je blago, od krava do konja i svinja. Planinari do Crnih mlaka, na visini od oko 870 metara (Ivanščica je viska 1060 metara), najlakše stižu planinarskim putem preko Mrzljaka. Mlake su nastale slivanjem kiša, a od tri sačuvana je ostala jedna. Turistima legende o vešticama prikazuje društvo narodnih običaja Maska iz Ivanca u Varaždinskom okrugu. Obuku se u crnu odeću i uzimaju metle u ruke.

Portal Zagorje je pre nekoliko godina preneo izjave meštana. – Par muškaraca iz jednog belečkog sela s konjima je išlo s Ivanščice, gde su rušili po ceo dan drva. Jedan od njih, Štef, usput je stao kod svog kuma koji ga je zvao na čašu vina, ali je Štef odgovorio da je umoran i da ne može s konjima dugo da stoji na cesti i otišao je kući da spava. Drugo jutro u štali je imao šta da vidi. Konj je preko noći smršao i izgledalo je kao da će da ugine – ispričala je starija meštanka.

Kad im je veterinar rekao da pomoći nema, obratili su se ženi iz Hraščine koja je pomešala karte i rekla da je gazdu napala veštica. Dala im je napitak kojim su mazali konja koji je – ozdravio. U ivanečkom kraju postoji i legenda prema kojoj je đavo na tom mestu hteo da pregradi usek Bistrice kojim su prolazili hodočasnici.

Vražja pećina je, kažu, bila veliko sedište na najvišem kamenom bloku “jer se tu đavo odmarao posle naporna dana, a još mu se i sada vide otisci stopala i riti!”. BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Večernji.hr)