OLUJA JE BILA NAJBOLJI EPILOG ZA SRBE: Ovo je najgora provokacija Hrvata do sada

"Velikosrbi su jedini koji su Olujom zaista izgubili. San o Velikoj Srbiji ostaće neostvaren. Ali čak su i oni nešto dobili. Novi mit kojim mogu trovati srpski narod i tako se održavati na vlasti", piše poznati hrvatski kolumnista Mate Miljić.

Milić u njegovoj najnovijoj kolumni za "Večernji list" kaže da "Oluja nije najveća tragedija za Srbe" i dodaje:

Srbi nikada neće s Hrvatima proslavljati Oluju. Svake se godine protura teza da bi prilagođenom proslavom, drugačijim folklorom i pomirljivijim porukama bilo moguće privoleti srpsko stanovništvo da se i oni uključe u obeležavanje pobede.

To je nerealno očekivati iz više razloga. Oni koji su se pobunili i potom izbegli na "Oluju" će uvek gledati kao na događaj koji im je obeležio živote u negativnom smislu. Većina onih koji nisu bili deo pobune ipak iz solidarnosti sa svojim rođacima i ljudima neće 5. avgusta skakati od sreće. S Hrvatima će otvoreno slaviti samo Srbi koji su se s nama borili protiv agresora i prevazišli etničke podele stavljajući svoju zemlju i komšije ispred krvnih zrnaca.

U svakom slučaju Srbi ne bi trebali "Oluju" pretvarati u najveću nacionalnu tragediju. Ona to i nije bila. Ona je za veliku većinu Srba bila jedan od najpovoljnijih mogućih epiloga rata u Hrvatskoj. Srbi lojalni Hrvatskoj mogli su konačno odahnuti jer su često ni krivi ni dužni bili pod lupom zbog svog etničkog porekla. Peta kolona učestala je pojava u ratu, ali nemala je nepravda kad vas u nju svrstaju bez ikakve razumne osnove isključivo na temelju krvnih zrnaca. Rat u ljudima budi i ono najbolje i ono najgore, a lojalni Srbi neretko su bili žrtve ovog drugog. "Oluja" je dovela do kraja rata pa se i njihov život mogao konačno vratiti u normalu.

Odmetnuti Srbi mahom su organizovano izbegli, a svi koji nisu počinili ratne zločine mogli su se već nakon nekoliko godina vratiti na svoja ognjišta. Privatna imovina im je vraćena, a ako je u ratu uništena, država ju je obnovila. Dobili su visok nivo manjinskih prava i priliku da žive u uređenoj državi.

Oni koji su ipak odlučili da se ne vrate, a danas koriste hrvatske dokumente za odlazak na rad u zemlje EU. Iako njihovu nesreću proizašlu iz ratnog poraza ništa ne može umanjiti, više je scenarija za njih bilo puno gore od munjevite hrvatske akcije s minimalnom materijalnom štetom i retkim civilnim žrtvama. Bespoštedna borba za svaki zaseok odnela bi puno više života i dodatno zatrovala međuetničke odnose s istim krajnjim rezultatom. Da je takozvana Republika Srpska Krajina nekim čudom i opstala, za Srbe s tih područja to bi značilo nastavak života u strahu i neizvesnosti pod vlašću bandita koji nisu imali ni znanja, ni želje, ni kapaciteta vladati kao civilizirani ljudi, dok bi ih Beograd i dalje bestidno koristio kao monetu za potkusurivanje.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Večernji list)