Našim momcima fali jedna stvar koju BEOGRAĐANI IMAJU! OVAKO SU ZAGREPČANKE PRIČALE 1967. GODINE

Mitovi se pričaju o ljubavi Zagrepčanki i Beograđana, i fasciniranošću naših komšinica kvalitetima muškaraca na našem prostoru.

Da ipak nisu samo mitovi u pitanju, pokazuje tekst iz 1967. godine u kojem Zagrepčanke opisuju svoje sugrađane i porede ih sa Beograđanima.

Prenosimo ga:

"Februar 1967: O ženi, njenoj lepoti, izgledu, šarmu, ponašanju - često se govori. O muškarcima mnogo ređe. I to je razumljivo. Ipak, kaže se: ljubazan kao Zagrepčanin, duhovit kao Beograđanin, simpatičan kao Splićanin...

U kojoj meri su ta "gradska obeležja" i posebnosti točni? Jesu li Zagrepčani, Beograđani, Splićani, Sarajlije - zaista onakvi kako se govori o njima. Koje je njihovo pravo lice? Postoji li zaista beogradski, zagrebački ili splitski tip muškarca? Ako postoji - kakav je? Čime se odlikuje?

Smatrali smo da bi najobjektivnije mišljenje o tome mogle dati žene, njihove sugrađanke, jer one, prirodno, najviše i osećaju posledice svih vrlina i mana svojih sugrađana. Vođeni tom idejom najpre smo posetili Zagreb i porazgovarali sa nekoliko Zagrepčanki o tome šta misle o svojim sugrađanima. Evo njihovih odgovora.

"Ugodni pratioci"

Olga Bugrejev, student prava:

Pitate me kakvi su današnji Zagrepčani? Ako bih vam morala odgovoriti u jednoj rečenici, to bi izgledalo ovako: kad ne piju, onda satima i satima sede i - ćute! I, 'ajde živi s njima!

Žena se najugodnije osjeća u društvu obrazovanog muškarca. Bojim se da današnji Zagrepčanin nije te vrste. Isto tako je zabluda da se Zagrepčani "bolje oblače", jer su bliže Italiji. Vidjela sam u Gorici, koja je na pragu Italije, nemarno odevenog muškarca srednjih godina, ali sam i u Zagrebu videla vrlo ukusno obučenog muškarca.

Mladić iz zagrebačke sredine je možda ugodan kao pratilac, ali samo kao pratilac! Jaka sigurnost, toliko prisutna kod mlade generacije - veoma se oseća kod Zagrepčana, valjda zbog njihove neinicijative i silne bojazni od upuštanja u "ozbiljnije stvari". Moram reći, da onaj sloj mladića koji su u kontaktu sa studentima rodom iz Dalmacije, inače vrlo preduzimljivim, ambicioznim i živog duha - pokazuje više vitalnosti i spretnosti prema školi, društvu i životu.

"Premalo idu u pozorište"

Sanda Langerholz, glumica i TV voditelj:

Zagrepčani? Zgodniji su za razgovor, duhoviti. Možda se malo manje udvaraju nego muškarci drugih gradova. Ponekad je to i dobro. Jer udvaranje koliko god može da godi može i dosaditi.

Ovi Zagrepčani koje poznajem oženjeni su ženama koje nisu Zagrepčanke. Ali, poznajem i dosta Zagrepčanki koje su udate za muškarce iz drugih gradova.

Zameram im što premalo idu u pozorište. Kad god nekom prijatelju preporučim da gleda neku predstavu - umesto njega vidim u gledalištu njegovu ženu s prijateljicom.

Zagrepčani su za ravnopravnost žena: to se može primetiti, na primer, i na tramvajskoj stanici - kad se žene moraju ravnopravno boriti da uđu u tramvaj! Možda to i nije loše...

Mlada generacija je, čini mi se, slična svim mladićima sveta: prema koleginicama se ponašaju pomalo neobazrivo. Za to su, ipak, krive one same.

"Ne bi im smetalo malo više hrabrosti"

Vesna Kiš, maneken i student rudarstva:

Drago mi je zagrebačko kavalirstvo. Ima nečeg u tome veoma dirljivog: Zagrepčanima je ta osobina do te mere urođena da često premašuje njihove mogućnosti. Za emancipovanu ženu, to je, doista, dirljivo.

Zagrepčani su, za razliku od Beograđana, koje dosta dobro poznajem, mnogo plahovitiji. Beograđani imaju jednu vrstu šarma koja Zagrepčanima nedostaje: bezbrižnost i duhovitost. A to je ono što se Zagrepčankama dopada. Valjda otuda ona fama da se Beograđanima dopadaju Zagrepčanke i obrnuto ...

Zagrepčanin je, u proseku, elegantan. Mnogo brže prihvata modu, nego modne novitete i to više zbog mentaliteta nego iz financijskih razloga. Zagrepčani se ne vole upuštati u kojekakve modne avanture, da slepo prihvataju "modne krikove". Oni više vole da budu neupadljivi i uzdržljivi.

Mislim da im ne bi smetalo malo više hrabrosti, ne samo što se mode tiče.

Zagrepčani su u svemu previše uzdržljivi, pa čak i u ljubavi. Zameram im ono što se može zamjeriti svim muškarcima sveta: mladićima - da svoju mladost često troše na nekorisne stvari, a starijima - da koji put zaboravljaju da nisu mladi.

"Volim intelektualce u farmerkama"

Jagoda Buić, akademski slikar i scenograf:

Nisam rođena Zagrepčanka, ali u Zagrebu živim već duže vreme. Zagrepčane delim na prijatelje, poznanike i prolaznike. Prolaznike je teško zapaziti i izdvojiti, jer muškarce ne cenim po tome kako izgledaju.

Za mene muškarac jest ili nije. Ako je muškarac zanimljiv po svojim duhovnim kvalitetima, ako ima šarma - on za mene jest. Ako toga nema, on za mene nije.

Zagrebački muškarac ima tendenciju kao i zagrebačka žena da se dobro odeva. Ako u tome ne uspevaju - krivica nije uvijek do njih. Radujem se što se u Zagrebu sve češće može vidjeti bela košulja na muškarcu.

Opšte je mišljenje da su Zagrepčanke interesantnije od Zagrepčana, ali ja imam puno dragih prijatelja među Zagrepčanima. Zagrepčanima bi po mom mišljenju više odgovarao sportski stil odevanja a la Beč, a za one s rafiniranijim ukusom - londonska moda.

Mislim da muškarci imaju više mogućnosti da se oblače u konfekciji nego žene. Inače, volim intelektualce u farmerkama, a konobare u smokinzima.

Mislim da Zagrepčanima ipak nedostaje individualnosti u oblačenju.

"Šarmantni su, ali površno"

Dunja Sigetić, TV spiker:

Mislim da Zagrepčani nisu ono što oni misle o sebi. Oni sve više gube ona poznata obeležja. Sve manje su formalisti, iako, još, u velikoj meri drže do nekih stvari koje su za moderno društvo balast. Previše su konvencionalni, što ima za posledicu površnost. Zagrepčani su šarmantni, ali to ima više spoljašnja obeležja. To ih čini drukčijim od Beograđana.

Idealno bi bilo, čini mi se, spojiti u jednoj ličnosti širinu Beograđanina i uzdržanost Zagrepčanina. Ovima nedostaje lična nota, individualnost.

Mislim da su Zagrepčani primerno odeveni; ne dolaze u nepriliku zbog svog oblačenja. Brzo prihvataju modne novitete, ali ne sasvim: samo ono što im odgovara.

Zagrepčani nastoje da budu kavaljeri, ali taj njihova gest često ostavi utisak hladnoće. Čini se da to čine sebe radi, reda radi. Veoma su nekomunikativni.

Na kraju moram reći da sam rođena Zagrepčanka, otac mi je Zagrepčanin. Sve što govorim o Zagrepčanima, govorim samokritično: i ja sam čovek iz tog kruga i zato govoreći o njima, govorim o sebi. Ipak, moram dodati još jedan podatak o svom poreklu: mama mi je Dalmatinka. A to nije nebitno, to Zagrepčani dobro znaju.

*****

Razgovore vodili: R. Jakić i M. Blečić (Bazar, 1967.)

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Index.hr)