U Hrvatskoj nude plate do 5.400 evra, a RADNIKA NIGDE: Ugostitelji na Jadranu u panici, dovode radnike iz okruženja!

Turistička sezona samo što nije počela. Brojni ugostitelji na Jadranu još nisu pronašli radnike, dok su se neki na vreme snašli, a u razgovoru za Index otkrili su kako. Naime, masovan beg stanovnika iz Hrvatske doveo je do toga da je teško pronaći radnika, a pogotovo kvalitetan stručni kadar. Istovremeno je to dovelo i do povećanja plata. Najviše mogu zaraditi glavni kuvari, a njihove plate u neto iznosu, kreću se i do 40.000 kuna.

Ivan (podaci poznati redakciji) za nekoliko nedelja otvara restoran na Hvaru, a još uvek nema potreban broj kuvara. "Ne možemo da pronađemo ljude, pogotovo one koji znaju da rade. Osim mene s tim se problemom suočavaju i moje kolege iz branše", rekao nam je Ivan, koji razmišlja i o zapošljavanju radnika iz susednih zemalja, ali i tu dolazi do problema zbog komplikovane hrvatske birokratije. Naime, da bi zaposlili radnike iz drugih zemalja, moraju ih prijaviti na minimalno šest meseci, što predstavlja problem za restorane koji rade svega četiri do pet meseci.

Vlasnica rovinjskog restorana radnike našla u Beogradu Vlasnica restorana Al Gastaldo u Rovinju, Mira Borojević, kaže kako je prošle godine imala problema s pronalaskom radnika, jer su sezonci koji su došli iz Slavonije za 200 do 300 kuna veću platu otišli da rade u drugi restoran. Ove godine je preko preporuke pronašla radnike u Beogradu.

"Znam da je teško pronaći radnike tako da sam ove godine već tokom zime pronašla zaposlene i to preko kolega u Beogradu koji su me spojili s dobrim i kvalitetnim osobljem, sredila sam im radne dozvole, ali moram ih držati zaposlene šest meseci jer je takav zakon", rekla je Mira Borojević u razgovoru za Index, dodajući da bi država trebalO da bude malo fleksibilnija po pitanju zapošljavanja strane radne snage.

Restoran u Opatiji u lov na radnike krenuo već u oktobru Voditelj restorana Roko u Opatiji, Igor Cvetkoski Indexu je rekao da je pronalazak radne snage uvek problem, ali prednost njihovog restorana je, kaže, u tome što oni rade tokom cele godine pa ako neko planira tokom sezone da napusti posao, s radnicima to dogovaraju već u oktobru. "Na osnovu prethodnih loših iskustava da nam u oktobru odu kuvari, sad van sezone dogovaramo s radnicima. Gotovo svi su ostali da rade, a prednost je jer imaju slobodan dan i rade po sedam do osam sati dnevno. Samo smo 10 posto novog osoblja zaposlili za ovu sezonu", rekao je Cvetkoski.

Vlasnik konobe na Korčuli: Teško je naći adekvatan smeštaj za radnike Konoba Maha na ostrvu Korčuli u vlasništvu je porodice Marelić koja posao godinama vodi porodično. To im je dosad funkcionisalo, tako da problema s radnom snagom nemaju. Vlasnik konobe Ivan Marelić za Index se osvrnuo na drugi problem, a to je, kaže, pronalazak adekvatnog smeštaja za radnike i neškolovana radna snaga.

"Sve je popunjeno pa je teško pronaći normalan smeštaj za radnike, a još jedan od problema je i neškolovana radna snaga, to je ono s čime se moje kolege susreću. A i stalno prozivaju nas ugostitelje za male plate, niko se ne osvrće na blagajnice u pro koje rade po cijele dane za 3000 kuna, a nas prozivaju zbog plate od 6000 kuna za konobara. Plate u ugostiteljstvu se inače kreću od šest hiljada naviše za konobara, a za kuvara od 10 pa do 12 i više. U samoj Korčuli vrhunski šef kuhinje ima i 20.000 kuna, ali tu je reč o profesionalcima. Još jedan od problema je i ugostiteljska škola, u celoj generaciji ne proizvedu ni dva kvalitetna kuvara koji mogu samostalno raditi", rekao nam je Marelić.

Vlasnik zadarskog restorana: Ljudi ništa ne nauče u ugostiteljskoj školi Baš poput njega, porodični restoran vodi i Erik Pavin, vlasnik restorana Niko u Zadru, koji osim restorana ima i hotel u kojem radi cela njegova porodica, uz ostale radnike. "Naš restoran radi već 56 godina, mi nedjeljom ne radimo tako da je našim radnicima to važno jer retko koji restoran nedelje ne radi. Uz to, radimo cele godine i svi imaju redovnu platu, ali ono što mogu reći je da su nam učenici koji pohađaju ugostiteljsku ili su završili školu, izuzetno loši. Njih škola ništa ne nauči, taj problem treba rešiti. Trebalo bi da imamo edukovane mlade ljude koji će znati da rade", navodi Erik Pavin.

"Pitanje je koliko ćemo izgubiti ove sezone zbog nedostatka radnika"

Danijell Nikolla, vlasnik splitskog restorana Corto Maltese, ističe da je situacija u ugostiteljstvu haotična i da onaj ko još uvek nije pronašao radnike za ovu sezonu komotno može staviti ključ u bravu. "Sad je nemoguće pronaći radnike, a mi smo taj problem rešili tako da smo sve zaposlene zadržali i tokom zime iako smo tad imali upola manje posla pa se finansijski nije isplatilo, ali zato sad nemamo problema. Puno mojih kolega se sad suočava s nedostatkom radnika, a mislim da to više nema veze ni s visinom plate već nedostatkom ljudi. Mladi su otišli u inostranstvo, a ostalo je jako malo ljudi koji znaju posao. Sad se događa to da kuvar iz nekog fast fuda postaje šef kuhinje u velikom restoranu. Moramo početi da uvozimo radnu snagu ako turizam misli da opstane. Sad je samo pitanje koliko ćemo izgubiti ove sezone jer nema radnika. Plate se kreću od 5000 naviše za konobare, a za glavne kuvare cene znaju da rastu i do 40 hiljada kuna.

Onda imate i slučaj da ostali vlasnici restorana vrebaju vaše radnike, nude im veću platu i onda ostanete bez njih. Razumem i te ljude, očajni su jer nemaju radnike. Nije to samo problem u ugostiteljstvu, pa ljudi ne mogu da pronađu ni osobe za čišćenje apartmana, a ni majstore. Vlasnici apartmana koji tokom zime nisu preuredili apartmane tek sad neće moći da nađu nikoga da im to odradi", rekao je Nikolla za Index.

Vlasnik restorana u Poreču: Kad dobro platiš radnika, onda nemaš problema Nikola Bijelić, vlasnik restorana Sv. Nikola u Poreču, nema problema s osobljem. Njegov restoran radi cele godinu tako da ima stalno osoblje. Smatra da je njegovo osoblje zadovoljno jer su dobro plaćeni, a dodatno im plaća rad nedeljom i prekovremene sate. "Kad dobro platiš radnika, onda nemaš problema, uz to kod nas vlada dobra radna atmosfera što je zaposlenima isto jako važno", navodi Bijelić.

Vlasnik restorana na Hvaru zaposlene vodio u Meksiko, na Kubu... Stalnu ekipu zaposlenih ima i Denis Vešović, vlasnik restorana Dalmatino na Hvaru. Navodi kako sezonski dodatno zaposli samo nekoliko radnika. "Glavna ekipa je stalno zaposlena, ali svake godine potražimo po par novih. Što se radnika tiče, neke motiviše novac, profesionalce pak motiviše radno mesto, gledaju gde će raditi, uz to ja svoje radnike plaćam i zimi kad ne rade. Neke koji mogu putovati vodim i na poslovna putovanja na kojima u principu gledamo šta stanovnici tih zemalja jedu i piju i edukujemo se, tako smo već proputovali Evropu, a bili smo i u Meksiku, Boliviji, Kolumbiji, Argentini, Brazilu, na Kubi...", rekao nam je Vešović. "Naša politika ne samo da ugrožava turizam nego i ekonomski razvoj zemlje"

U velikim problemima je i turistička firma Obonjan Rivijera. Na ostrvu Obonjan koji se nalazi u blizini Šibenika turistička sezona uskoro počinje, a nemaju dovoljno radnika. Tamo se nalazi puno ugostiteljskih objekata, a već su prošle godine osetili negativni aspekt masovnog iseljavanja iz Hrvatske, odnosno odlazak kvalitetne radne snage. Ove godine to je još izraženije, upozorava Kristijan Gržetić iz firme Obonjan Rivijera, zadužen za kontakte s medijima. Navodi da su to posledice politike vladajućih, koja ne samo da ugrožava turizam nego i značajno ugrožava ekonomski razvoj Hrvatske. "Veliki broj ugostitelja i ostalih pružatelja usluga u turizmu suočava se s nedostatkom radne snage, što dovodi pak do zapošljavanja manje stručnog kadra, a što se pak odražava na sliku ponude i ukupne slike hrvatske turističke ponude. Vlada je pokazala potpuno nerazumevanje kad je podigla PDV ugostiteljima na 25 posto. Ugostitelji s povećanim nametima ne mogu povećavati plate kojima bi privukli stručnjake. Naći kvalitetan kadar je postalo gotovo nemoguće, primoran si da uzimaš ljude bez iskustva, edukuješ ih, a onda te osobe odu u inostranstvo gdr imaju bolje uslove i vrtimo se u krug, edukujemo ljude koji nam odlaze. Postali smo izvoznici radne snage, ljudi su nam jedini izvozni proizvod. Šta će tek biti narednih godina?" pita se Gržetić.

A osim njihove firme s tim se problemom suočava se ceo Jadran.

Francuska je ugostiteljima smanjila PDV na 8 posto, a Hrvatska svojima podigla na 25 posto "Država može svojim merama i razumevanjem realnog sektora da pomogne ugostiteljima. Tako je Francuska vlada pre par godina predložila povećanje PDV-a za ugostitelje s 13 na 21 posto. Francuzi su izašli na ulice, organizovali su se masovni protesti pa su vlasti na kraju umesto planiranog povećanja čak spustile postojeći PDV od 13 na 8 posto. Iako je prve godine priliv u proračunu bio smanjen, potom se otvorilo 30.000 novih ugostiteljskih objekta pa se i prriliv sredstava utrostručio. Realan sektor u Francuskoj je procvetao nakon što im se osigurao PDV od 8 posto, dok Hrvatska ima PDV 25 odsto. Na kraju će nam se zatvarati sve više restorana, a kako će se onda puniti državni proračun?" pita se Gržetić.

Firma Esculap Teo gastro Group, u vlasništvu dubrovačkog ugostitelja Mate Đurovića, nekad je imala sedam restorana, danas ih ima dva. Vlasnik ove firme jedan je od najpoznatijih ugostitelja u Dubrovniku, a ugostiteljstvom se bavi preko 40 godina. Direktor njegove firme Kosta Vukota razgovarao je s nama o problemima u kojima se ugostitelji nalaze, a jedan od najvećih je nedostatak radne snage. Iako njihovi restorani nemaju taj problem, u svakodnevnom je, kaže, kontaktu s ostalim kolegama iz branše koji muku muče s pronalaskom osoblja. Dubrovački ugostitelj otkrio kako rešava problem radne snage "Mi na sreću još uvek nemamo tih problema, 85 posto našeg osoblja je iz Dubrovnika i okoline, a ostatak iz Slavonije. Zbrinjavamo naše zaposlene tokom cele godine. Najmanji ugovor koji dajemo je na devet meseci, nudimo dobre uslove i zato nam se svi vraćaju. Imamo dobre plate i normalne smene tako da nemamo problema s nedostatkom radne snage. Međutim, to je veliki problem u Hrvatskoj. Nedostaje nam stručnog i dobrog kadra, a mladi ne pokazuju interes za usavršavanjem u ugostiteljstvu. Mi smo se pravovremenom reakcijom pobrinuli da nemamo taj problem. Naš vlasnik je preko 40 godina u ugostiteljstvu i dobar je organizator. Ipak, ostali imaju velikih problema s pronalaskom kadra, fali nam ljudi, dosta je ljudi otišlo da radi u inostranstvo i to se itekako oseti", rekao nam je Vukota.

Zagrebački ugostitelj radnike zadržao tokom zime Zagrebački ugostitelj Marin Medak problem s nedostatkom osoblja rešio je tako što je preko zime zadržao radnike, njih pet-šest koji su mu realno bili višak, ali znao je da će deo zaposlenih otići da odradi sezonu na moru, što se na kraju i dogodilo, te sad ima dovoljno zaposlenih. Iako je zbog te odluke išao i u minus, kaže da sad barem nema problem s nedostatkom radne snage, a sezona u Zagrebu je počela jer grad već sad vrvi od turista. "Ciljano sam išao na to da imam radnike zaposlene tokom godine jer sam znao da će deo otići na more. Uz to zapošljavamo tokom cele godine, često imamo i ljude koji su realno nepotrebni, ali pošto nam ljudi odlaze, moramo misliti na to. Tranzicija ljudi se abnormalno ubrzala. Zato i rastu svima plate u ugostiteljstvu. I konobarima i kuvarima, pogotovo na Jadranu. Pomoćni kuvar na moru ima platu od 10 hiljada kuna, a kuvari od 12 pa sve do 35-40 hiljada, koliko neki daju šefovima kuhinje. No na moru se krše svi zakoni, zaposleni tamo ne rade 40 sati nedeljno, nemaju godišnje odmore, tako da ugostitelji na Jadranu masno plate čoveka koji radi po 16 sati. U nedostatku radne snage cene rastu unedogled, nažalost će biti sve teže i gore jer je ogroman nesrazmer plata na Jadranu i kontinentu", govori nam Medak. "Mi u Zagrebu zaradimo daleko manje od ovih na Jadranu" "Mi u Zagrebu, ili netko od ugostitelja u Slavoniji, normalno da ne možemo dati takve plate jer mi zaradimo daleko manje od ovih na Jadranu. To je krvav posao. I šta se na kraju događa? Kod nas radi osoba koja nema kvalifikacija, ti je učiš, ulažeš u tu osobu i onda ona ode da radi na more, a iako još nije usavršena da bi bila šef kuhinje. Međutim, kako i na moru jako nedostaje radne snage, onda primaju sve. Ta osoba pravi štetu meni jer nije vratila šta sam uložio u nju, pravi štetu sebi jer se prodaje pod nešto što nije, moj gost gubi, njegov novi gost gubi, na mom imenu se zapošljava i na tom dobija visoku platu. U toj situaciji imamo problem da je svakoj strani napravljena šteta. Tu je srž problema. Činjenica je da svako želi za što manje rada da dobije što više novaca. Tu završavamo. I onda uz sve još imamo PDV od 25 posto, a nemoguće je da mi u Zagrebu zaradimo kao i oni na moru. Kod nas gost jedva potroši 100 kuna, dok će na moru potrošiti bar 300", kaže Medak.

BONUS VIDEO: Majstori plesa Katarina i Lazar izvode tačku u našem studiju

(Espreso.co.rs/Index.hr)