DDoS NAPADI
SRPSKI I HRVATSKI HAKERI JOVAN I KRISTIAN ZAJEDNO UZIMALI MILIONE! Odala ih je MISTERIOZNA zajednička TETOVAŽA!
Određen je pritvor od mesec dana
Juče je u Regionalni sud u Velikoj Gorici priveden učenik Kristian Razum (19) iz Zaprešića pod sumnjom da je vodio najveći servis za DDoS napade Webstresser.org.
Određen mu je pritvor od mesec dana. Mladić je stigao policijskim kombijem, odeven u crno, pokrio je lice da ga ne bi snimili fotoreporteri. Kako na svom portalu Krebs On Security objavljuje američki analitičar Brajan Kribs, uhapšeni haker iz Zaprešića zove se K. R. što je, kako navodi, informacija iz krugova međunarodne Evropolove istrage.
Međunarodna organizacija
Istražni zatvor određen je zbog postojanja naročitih okolnosti koje upućuju na opasnost da će ponoviti krivično delo, navodi Županijski sud.
– Naime, osumnjičeni je inkriminisanim radnjama pokazao veću količinu kriminalne volje (pomno planiranje, ulaganje velike količine energije kako bi se organizovala web-stranica koja je omogućavala korisnicima unajmljivanje usluge izvršavanja DDoS napada na web-poslužitelje prema izboru korisnika, što je sve uključivalo i međunarodni nivo organizacije) – piše Regionalni sud.
Dodaje da je reč o najdugotrajnijoj usluzi za pružanje usluga izvršavanja DDoS napada (od neutvrđenog dana 2015. godine), da je pribavljena imovinska korist od najmanje 163 bitkoina (virtualni novac) približne vrednosti na dan 24. aprila 2018. godine 1,453.946,90 dolara (oduzeto je nekoliko platnih kartica Visa Prepaid, koje je dobijao uplatama bitkoina na internet račune, kao i potvrda firme Moro1993 za kupovinu zlatnih poluga).
Sud dalje navodi da je “poznato gde je smešten internet domen https://webstresser.org/, a nije poznato gde se nalazi domen webstresser.co, zbog čega je moguće činiti inkriminisane radnje jednostavnim spajanjem putem mobilnog uređaja i da i dalje postoji velika pretnja za ključne onjaln usluge koje nude banke, poslovni sektori i državne institucije širom sveta”, piše u saopštenju.
Zaprešićanin je bio administrator sada zatvorene internet stranice webstresser.org s Jovanom Mirkovićem, takođe 19-godišnjakom iz Prokuplja u Srbiji, koji je web vodio pod nadimkom m1rk, a koristio je i pseudonim Mirkovik Babs na Fejsbuku. Nije čak ni skrivao čime se bavi, otvoreno je o tome raspravljao na najvećoj društvenoj mreži i nudio svoje usluge. Na njegovom profilu se mogu pronaći nadimci i drugih administratora, na primer Kris. Veza je identifikovana po fotografiji tetovaže, i jedan i drugi imali su na glagoljici ispisano ime “Leonard”. Da li je to osoba za koju je dvojac zapravo radio? Upravo ovo sigurnosni stručnjak Lucijan Carić smatra posebno interesantnim.
– Jako je zanimljivo, ako je počinitelj zaista otkriven po tetovaži, da bi se po GDPR (General Data Protection Regulation) uredbi radilo o tzv. ličnom podatku. Po GDPR uredbi, sve što vas može, direktno ili indirektno (unikatno) identifikovati je lični podatak, a skup tih podataka neverovatno je širok i u njega, kao što vidimo, može ući i nečija tetovaža – kaže Carić.
Lako dostupna usluga
Mnogi izvori, kaže pak Brajan Kribs, upućuju i na niz internet stranica koje su preprodavale usluge webstressera, ali sada su takođe zatvorene. Ipak, kako je objavio Regionalni sud, 19-godišnjak se tereti za teška krivična dela protiv računarskih sistema, programa i podataka. Navodi se da je iz porodične kuće u Zaprešiću upravljao računarskim sistemom dostupnim na internet vezama
htpp://webstresser.co i http://webstresser.org, koji je postavio na server u vlasništvu trgovačkog društva Abelhost iz Holandije. Taj sistem korisnicima omogućuje da za novčani iznos unajme uslugu izvršavanja DDoS napada. Lucijan Carić podseća na to da DDoS napadi u nisu nepoznati u Hrvatskoj, napadani su neki informativni portali, stranice komunikacijskih firmi poput HT-a...
– Druge su vrste "crimewarea" slanje spama, naručeno hakovanje s raznim ciljevima, lažiranje posete, ocena webova, prometa, sadržaja... Tu su i oni vrlo opasni poput ransomwarea, spywarea, ali i onih koji se odvijaju iz čistog koristoljublja što bi, na primer, bilo rudarenje bitkoina iz tuđih resursa – kaže Carić. Na pitanje kolika je veština bila potrebna, Carić odgovara: – DoS, odnosno DDoS napadi nalaze se na samom dnu hakerskih veština, da bi ih hakeri koji drže do sebe i priznali kao hakersku veštinu. U ovom slučaju reč je o veštini preprodaje usluga koje se mogu dobiti na dark webu. Ako im za nešto treba “odati priznanje”, onda je to za uočavanje “poslovne” prilike u potrebi da se širokoj populaciji olakša pristup uslugama informatičkih kriminalnih mreža putem jednostavnog web-okruženja, završava stručnjak. BONUS VIDEO: SEDELI SU MIRNO U KAFIĆU, A ONDA JE NASTAO POTPUNI HAOS! Leteli stolovi, potegnut i pištolj u Aranđelovcu!
(Espreso.co.rs/Večernji.hr)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!