NJIH 600 BEŽALO JE IZ JASENOVCA OD FRA SOTONE: Samo 117 je uspelo da preživi JEZIV MASAKR ustaša!

Dana 22. aprila 1945. godine dogodio se proboj logoraša iz koncentracionog logora Jasenovac. Sam proboj možemo reći da je počeo nekoliko dana ranije, 20. aprila kad je pala konačna odluka o begu iz ustaškog logora. Predvodio ih je Ante Bakotić, a preživelo ih je samo 117 od 600 logoraša koji su bili zatočeni u Ciglani. Prošlo je više 70 godina otkako je u Zagrebu zbog zločina u Jasenovcu obešen Miroslav Filipović, neslavno znan i kao "fra Sotona", jedan od po brutalnosti i sadizmu najozloglašenijih ustaških zločinaca iz Drugog svetskog rata. Rođen u Jajcu 1915., a 1938. se zaredio i ušao u franjevački red u samostanu Petrićevcu u Banjoj Luci, dobivši ime Tomislav. Odavno više nije poznato kako se taj čovjek već do 26. godine života radikalizovao, ali se zna da je već u prvim danima NDH njegov nadređeni u samostanu tražio od njega da prestane da petlja s ustašama.

On to nije poslušao i čim je u januaru 1942. diplomirao teologiju u Sarajevu, postao je vojni kapetan u ustaškoj jedinici. Već 7. fabruara zabeleženo je da je učestvovao u pokolju oko 2300 civila u predgrađima Banje Luke, često čak i sekirama i krampovima. Ono što je o Filipoviću tada zabeleženo, iz današnje perspektive može se činiti kao puka fikcija. Već u ustaškoj uniformi, jer franjevci za njega više nisu hteli ni čuti, on i još nekoliko ustaša zatekli su u selu Šargovcu 52 dece usred nastave.

Ušli su u jedan razred, pristojno pozdravili učiteljicu i decu, da bi Filipović zamolio nastavnicu da odabere nekog od učenika. Filipovića su u tom kraju jako dobro znali, pozdravljao se s meštanima, pa je učiteljica mislila da želi da neko od učenika nešto odrecituje. Odabrala je izvesnu Radojku Glamočanin, da bi on dete, koje mu je prišlo sasvim bez straha, podigao na učiteljičin stol i naglo joj prerezao vrat nožem.

U haosu koji je usledio rekao je svojim ustaškim kolegama: "Ustaše, ovo ja u ime Boga pokrštavam ove izrode i vi sledite moj put. Ja primam sav greh na moju dušu, a vas ću ispovediti i rešiti svih greha."

Na suđenju 1945. Filipović nije priznao da je učestvovao u klanju 52 dece, ali jeste da je video kako se iz tog pokolja ustaše vraćaju obliveni krvlju. Sud mu tada nije verovao. Kao što u njegovu nevinost za taj pokolj 1942. nije verovao ni general Wehrmachta Edmund Glaise von Horstenau, vojni izaslanik pri Trećeg Rajhu u NDH. Papin izaslanik u Zagrebu ga je suspendovao i Filipović je nakratko završio u pritvoru kao optužen za "preterane zločine" po tadašnjem nemačkom ratnom pravu, jer nacisti apsolutno nisu videli računicu u izvršenju zločina nad civilima koji su time bili praktično naterani da uzimaju oružje protiv okupatora.

No, iz zatvora ga je izvukao Vjekoslav Luburić, tada upravnik logorskog sistema u NDH, i smestio ga u Jasenovac. Kao jednog od koljača, naravno, nakratko i kao upravitelja Jasenovca, odnosno Stare Gradiške. Bio je u stanju čoveku prerezati grkljan, a potom rasporiti ga preko rebara i stomaka. Jednom je prilikom 56 bosanskih Jevreja povezanih žicom izudarao sekirom i pobacao u jamu. Drugom je prilikom 42 zatočenika jednog po jednog ustrelio u potiljak. Pokoljima je pristupao ritualno, izgovarajući da je "pravda zadovoljena".

Prežieli su svedočili i kako je, blago se smešeći, jednom prišao majkama s decom, tek pristiglima, stao se igrati s jednim detetom i bacati ga u vazduh, kao u igri. Žene su tek tad videle da u jednoj ruci ima bajonet i da se pred ostalim ustašama zafrkava kao da dete promašuje nož. Iz trećeg puta dete je dočekao na bajonet, a u histeriji i plaču žena, nastao je pokolj u kojem su ih sve pobili. Luburić je Filipovićem bio impresioniran, pa ga je kao "majstora" prozvao Majstorović. Na suđenju je Filipović priznao "samo" stotinjak svojih ubistava, pravdajući ih "naređenjima koja je morao izvršavati". Ostala ubistva je negirao, kao silovanja u logoru pre pokolja, ali je rekao da ih jeste video. Nakon smrtne presude, vlasti su ga obesile.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)