DETE UBILO DETE, BALKAN U ŠOKU: A ona ne pokazuje nikakvu grižu savesti zbog onog što je uradila dečaku (3)!

Ustavni sud Hrvatske odbio je tužbu kojom se traži ukidanje mere istražnog zatvora za 14-godišnjakinju, koja se u pulskom istražnom zatvoru nalazi već gotovo godinu dana.

Reč je o devojčici koja je, zajedno s dečakovom majkom, osumnjičena za ubistvo trogodišnjeg dečaka u Puli u maju prošle godine, a kojima je suđenje nedavno započelo.

Radi se, prema dostupnim podacima, o najmlađoj devojčici ikad u Hrvatskoj osumnjičenoj za počinjenje teškog ubistva.

Zbog njene starosti, nije joj moguće izreći zatvorsku kaznu, ni ako bude proglašena krivom za teško ubistvo. Prema Zakonu o sudovima za mlade, najveća moguća kazna - koju je u ovom slučaju tužiteljstvo i zatražilo - jeste izricanje mere upućivanja u popravni dom, koja može trajati od šest meseci do najduže tri godine.

Paradoks je, kako advokat maloletnice navodi i u tužbi, u tome da je devojčica u zatvoru već godinu dana, iako joj zatvorska kazna, zbog starosti, uopšte ne može biti izrečena. Budući da je suđenje tek na početku, a istražni joj je zatvor u više navrata već produžen, nije nemoguće da u istražnom zatvoru provede i tri godine.

Ipak, Ustavni sud utvrđuje da je u pravu Vrhovni sud koji je ponovo produžio istražni zatvor za devojčicu jer, kako proizlazi iz odluka - sastav trenutno nema na raspolaganju bilo koju drugu meru koja bi svedočila da neće pobeći i počiniti novo kazneno delo, a koja bi bila u skladu s nenom dečjom starosti. Sastav, pojednostavljeno, nema odgovor na ovaj slučaj, osim da devojčicu - koja je u sastavu i odrasla - drži u istražnom zatvoru za odrasle.

Prema Zakonu o sudovima za mlade, istražni zatvor se maloletniku može izreći samo posebno, kao krajnja mera u najkraćem trajanju, u razmeru prema težini dela i očekivanoj sankciji, i to samo ako njegovu svrhu nije moguće postići nekom blažom merom, poput smeštaja u popravni ili neki drugi dom.

U slučaju konkretne devojčice, zaključio je Vrhovni sud, čiju je odluku na kraju podržao i Ustavni sud, druge mere nemaju učinka budući da je 14-godišnjakinja do sada bežala iz sličnih ustanova te je i delo za koje je osumnjičena počinjeno tokom njenog bega iz pulskog popravnog doma, zbog čega “istražni zatvor nije zamenjen blažim merama”.

Prema dostupnoj dokumentaciji, devojčica je odrastala u krajnje disfunkcionalnoj porodici, a od izdvajanja iz biološke porodice zbog zlostavljanja i zanemarivanja do svoje 14. godine boravila je u Dečjem domu u L., zatim u jednoj hraniteljskoj porodici obitelji, pa u drugoj udomiteljskoj porodici, zatim u psihijatrijskoj bolnici za decu i mlade u Zagrebu, pa u popravnom domu, pa na psihijatriji...

Devojčica je, očigledno, godinama lutala, suočila se s višestrukim odbacivanjem i nepripadanjem, usled čega se razvio i ozbiljan poremećaj ličnosti.

Stručnjake takav razvoj događaja ne čudi: emocionalna hladnoća neretko je način da se dete obrani od realnosti.

Kako je pokazalo psihologijsko i psihijatrijsko veštačenje, opisano u objavljenoj odluci Ustavnog suda, devojčica nema trajnih duševnih oboljenja, ali ima simptome poremećaja osobnosti antisocijalnog tipa.

- U odnosu na konkretni događaj, ne ispoljava krivicu i žaljenje, već sebi zamera što je u zatvoru - objašnjenje je.

Kod ispitivanja, maloletnica detaljno opisuje zbivanja, a iz tog iskaza sledi da je ubistvo trogodišnjeg deteta trajalo dugo, za koje vreme maloletnica nije opisivala anticipaciju straha, nije opisivala promišljanje o negativnim posledicama događaja, već sled opisanih radnji ne pokazujući impulsivnost, čime je ispoljila hladnokrvnost, manjak empatije i izostanak straha - piše u rešenju veća za mlade Županijskog suda u Puli, prvostupanjskog tela koje je odlučilo o produženju istražnog zatvora.

Nije osećala strah

Crte ličnosti maloletnice, piše u odluci Vrhovnog suda, koji je odlučivao o žalbi 14-godišnjakinjinog opunomoćenika, pokazuju usmerenje na nagonsko zadovoljenje bez potrebe za kontrolom ili odgodom impulsa, ona se ne drži granica i pravila, osim onih koje sama postavlja, emocionalno je nezrela, nesigurna i povodljiva osoba, s niskim samopoštovanjem i pojačanom potrebom za traženjem uzbuđenja, koje nikad ne nalazi dovoljno, uz nastojanje daljnjeg traženja, usled čega ima tendenciju progresije.

Iz nalaza i mišljenja sudskih veštaka, nastavlja se, proizlazi da bi devojčica usled rizičnih faktora delinkventnog ponašanja, ako joj se jasno ne postave granice i ne izdvoji je se iz sredine koja “potajno deluje na društveno nepoželjan način ponašanja maloletnice”, mogla ponoviti istovrsno ili teže kazneno delo.

Blaže mere, poput smeštaja u popravi ili istražnog zatvora u domu, koji su otvorenog ili poluotvorenog tipa, zaključuju sudovi, neće dati rezultata: iz izveštaja ustanova u kojima je boravila jasno je da prihvatala tretmane usmeravanja, da je u nebrojeno navrata bežala, što iz hraniteljskoj porodici, što iz ustanova, i skitala po gradu, pa se družila sa starijim osobama koje su policijski evidentirane, pa je tako izbivala iz doma ukupno 135 dana, pri čemu ima ukupno 340 sati izostanaka s nastave”. Pri tome sud nije mogao ne uzeti u obzir da je i terećeno kazneno delo počinjeno za vreme dok je maloletnica bila u begu iz Doma, kao i da “ni domovi za odgoj ni centri za socijalnu pomoć nisu u mogućnosti da spreče njen beg”.

Sudovi u svojim odlukama takođe ističu kako tužilaštvo u ovom slučaju za devojčicu predlaže najtežu moguću sankciju s obzirom na njenu starost.

Takav zavod je, za razliku od popravnog doma, ustanova zatvorenog tipa, ali prilagođena maloletnicima - s velikim brojem stručnih radnika, osiguranim psihosocijalnim tretmanom i školovanjem.

Odgojni zavod za devojke nalazi se u Požegi i u njemu je, prema izveštaju Ministarstva pravde, na kraju 2016. godine boravilo sedam devojaka, od kojih je najmlađa imala 17 godina, a najstarija 21. S njima je radilo 12 zaposlenih.

Prema Zakonu o sudovima za mlade, u istražnim bi zatvorima trebalo da budu ustrojene posebne jedinice za prihvatanje maloletnika, uz osiguranu psihosocijalnu pomoć, stalnu zdravstvenu pomoć, rad i učenje. Od kad je devojčica u istražnom zatvoru u Puli, stoji u tužbi upućenoj Ustavnom sudu, nije joj osigurana adekvatna psihosocijalna pomoć ili sociopedagoški tretman niti joj je osigurano učenje: tokom njenog dosadašnjeg boravka u istražnom zatvoru, kako se navodi, nije ostvarena nijedna poseta ili kontakt s bilo kojim učiteljem ili profesorom radi organizovanja nastave unutar zatvora. Zaključno, stoji u njenoj tužbi, "smatra se da se njen boravak u istražnom zatvoru s obzirom na dosadašnje trajanje, način izvršenja i ustanovu u kojoj se izvršava, pretvorio u izvršenje kazne”.

Bonus video:

Zavetnici upali na projekciju filma o Kosovu

(Espreso.co.rs / Jutarnji.hr)