HRVATI PRELOMILI, KUPUJU POLOVNE AVIONE F-16 IZ IZRAELA: Evo zašto je Zagreb doneo ovakvu odluku!

Veće za obranu Hrvatske preporučiće Vladi donošenje odluke o sklapanju ugovora s državom Izrael o kupovini 12 polovnih borbenih aviona F-16 Barak, zaključak je koji se nameće nakon više razgovora s visokim državnim funkcionerima. Sednica Veća je sutra u kasnim poslepodnevnim satima, ali, kako Jutarnji list saznaje, na njoj ne bi trebalo da bude disonantnih tonova zbog modela aviona koji će zameniti MiG-ove.

Naime, i u kabinetu predsednice smatraju da je u ovom trenutku izraelska ponuda najpovoljnija za Hrvatsku, pre svega s finansijskog, ali i strateškog gledišta. S obzirom na to da nije nepoznato da takav stav zastupa i ministar obrane Damir Krstičević, teško je očekivati da će premijer Andrej Plenković ići protiv mišljenja svog potpredsednika, ali i stručne komisije MORH-a koje je u svojoj analizi ponuda zaključilo da je upravo izraelska najpovoljnija.

Na samoj sednici Veća njegovim članovima biće prezentovane sve četiri ponude - američka, grčka, izraelska i švedska - pa će se doneti preporuka Vladi koja za nju nije obvezujuća. Kako neslužbeno saznajemo, više je elemenata prevagnulo na stranu Izraelaca. Pre svega nabavna cena paketa koji je ponudio Izrael. Za oko 500 miliona Hrvatskoj se nudi 12 modernizovanih aviona F-16 Barak, s naoružanjem, dva simulatora, borbena obuka pilota i garancija izraelske države da stoji iza celog posla. Prilagođavanje infrastrukture trebalo bi da ide na teret Hrvatske. Najveći konkurent Izraelu bila je ponuda švedske fabrike SAAB s novim avionima JAS 39 Gripen.

Cena ovih aviona je oko 700 miliona evra. No, u tu cenu ne ulazi naoružanje. To je jedan od minusa na švedskoj strani. Drugi veliki minus je što ponudu, iako je to traženo, nije dala švedska država nego fabrika SAAB. Iako iz Švedske uporno stižu uveravanja da država stoji iza ponude SAAB-a, to nikad nije došlo u pisanom obliku. Kako je kupovina aviona istovremeno i strateško povezivanje, u državnom vrhu smatraju da je za Hrvatsku bolje strateško vezanje s Izraelom, a time i dalje jačanje veza sa SAD-om, daleko bolje nego sa Švedskom.

Dva načina računanja

Nakon predaje ponuda u javnosti se u nekoliko navrata moglo čuti da bi Hrvatska od ponuđača trebalo da zatraži tzv. BAFO - najbolju konačnu ponudu. Ipak, u državnom vrhu prevladava mišljenje da to ne bi donelo neku povoljniju opciju za Hrvatsku.

Kako saznajemo, izraelska ponuda dobila je zeleno svetlo nakon što je Hrvatska dobila pismeno uverenje da ne postoje skriveni troškovi i da je ponuda od oko 500 miiliona dolara konačna cena. Takođe, uveravaju nas naši sagovornici, iz Sjedinjenih Američkih Država su stigle potvrde da je reč o kvalitetnim avionima, da je oprema kompatibilna s NATO-ovim standardima i da SAD stoji iza prodaje ovih aviona Hrvatskoj. Naime, ceo proces nabavke aviona bio je u zastoju nekoliko meseci upravo da bi se dobile ove garancije koje su sada na stolu.

Sagovornici takođe tvrde da bez obzira na to što je reč o avionima proizvedenima negde krajem osamdesetih godina prošlog veka, to nisu stare kante jer su avioni potpuno modernizovani. Ipak, još uvek ostaje nepoznato koliki je trošak eksploatacije tih aviona u sledećih 30 godina, koliko se najavljuje da će ih Ratno vazduhoplovstvo koristiti, kao i industrijska saradnja koju Država Izrael nudi Hrvatskoj.

Poznato je da postoje projekti kroz vojnu saradnju. Reč je o osnivanju središta za održavanje F-16 u Vazduhoplovno-tehničkom centru u Velikoj Gorici, fabrika municije.. U segmentu industrijske saradnje neslužbeno se tek mogu čuti opšte najave o mogućoj saradnji u poljoprivredi, energetici, IT segmentu...

Prvi stižu 2020.

Nakon što Veće donese u utorak svoju preporuku, Vlada mora doneti službenu odluku i potpisati ugovor s ponuđačem. U ovom trenutku teško je predvideti kada bi se to moglo dogoditi. Ipak, zbog alarmantnog stanja u Ratnom vazduhoplovstvu odluku je potrebno doneti što pre kako bi počeo proces nabavke. Ministar Krstičević u nekoliko navrata je rekao da očekuje da prva dva nova aviona u Hrvatsku stignu 2020. godine, a do 2022. preostalih deset.

Upitno je da li će do tada izdržati MiG-ovi. Nakon što su nedavno otpisana četiri MiG-a, Ratno vazduhoplovstvoo raspolaže s osam borbenih aviona za nadzor vazdušnog prostora. Ipak, to je samo brojka na papiru. U stvarnosti broj ispravnih aviona je daleko manji pa su ponekad na raspolaganju samo dva aviona dovoljna tek za borbeno dežurstvo, i to samo tokom dana.

Ministar Krstičević nedavno je od ukrajinskog ministra obrane zatražio da Ukrajina četiri otpisana MiG-a zameni s četiri ispravna, ali odgovora još uvek nema. U vojnim krugovima već se neko vreme govori o mogućnosti da, s obzirom na loše stanje MiG-ova, Hrvatska kroz nekoliko meseci ostane bez sposobnosti nadzora vlastitog vazdušnog prostora. U tom slučaju bi Hrvatska morala da obavesti NATO da više nije u mogućnosti da nadzire svoj deo vazdušnog prostora Saveza pa bi u tom slučaju, najverojatnije, Italija preuzela taj posao u hrvatskom vazdušnom prostoru.

BONUS VIDEO: Espreso anketa - Ko treba da bude novi gradonačelnik Beograda?

(Espreso.co.rs/Jutarnji.hr)