MILAN me terao da sedim u vrućoj vodi da bih abortirala, tukao me je i ponižavao: Priča DANIJELE tera suze na oči!

Upoznali smo se na moru, blizu mog rodnog mesta, on je tamo došao da radi sezonski. Nije naša veza nešto posebno dugo trajala, ali bila je ljubav na prvi pogled. Imala sam 18 godina i otišla sam s njim u Sisak. Tamo me dočekala njegova porodica koja me mrzela, majka i baka su posebno. Trebalo je da znam u šta se upuštam kada sam videla da mu je soba potpuno crna, a kuća puna oružja – kaže Danijela.

O svom bivšem, Milanu, kaže da je bio iskompleksiran jer se zbog dioptrije nikada nije mogao pridružiti vojsci. Tada je još “samo“ urlao i udarao šakama u zid kada bi bio ljut.

- Mene je jedanput udario, pala sam i udarila glavom u ivicu kreveta, onda se jako, jako uplašio. Tu i tamo bi me počupao ili gurnuo. Bila sam u petom mesecu trudnoće s prvim sinom kada smo se venčali, a to je bilo isforsirano od strane njegovog oca. Meni je samo majka došla, a od kuće do crkve sam plakala. Mama mi je govorila da se ne moram udavati ali meni je bilo neprijatno da kažem ne – kaže Danijela čiji je suprug nakon rođenja prvog deteta počeo raditi kao obezbeđenje.

Danijelu je suprug vređao jer joj je majka muslimanka, a otac iz Dalmacije. Milanov otac joj je rekao da bi bilo „najbolje da ona ode kući, a sina ostavi njima“. Nakon toga sa svekrom više nije razgovarala iako mu je kuvala i prala.

- Radila sam samo sezonski kod svojih dole leti, a svaku kunu sam im morala dati i još bi me vređali da sam više zaradila ali ostavila svojima – rekla je Danijela koja je zbog ureaplazme skoro izgubila drugu trudnoću. Ležala je u bolnici, a niko nije hteo da joj dovede starijeg sina, toekom meseci videla ga je samo nekoliko puta.

- Mlađi sin je bio star nekoliko meseci kada se prvo "pravo" nasilje dogodilo. On se besan vratio s posla i našao me za računarom. Gledala sam fotografije drvenih kuća o kakvima sam uvek sanjala. Krenuo je da urla na mene i govori da ga varam. Nabijao mi je glavu u računar i tražio da otvorim Fejsbuk i mejl. Šakom je probio računar, uhvatio me za vrat i udarao mnome u ormar. Bacao me na pod i udarao nogama – kaže Danijela i napominje da su se njegovi roditelji pravili da ne čuju.

Kad je Milan zaspao u donjem rublju je otrčala u dvorište i preko bežičnog kućnog telefona pozvala policiju. Mobilni nikada nije smela da ima. Policija joj je rekla da se nipošto ne vraća nazad u kuću zbog njegovog oružja. Uvek joj je pretio da će joj službenim pištoljem prosvirati glavu.

- Policija je s njime obavila razgovor. Pisalo je kasnije da nije bio pod uticajem alkohola, iako ja nisam videla da je alkotest uopšte urađen. On je priveden na prekršajni, a mene su ujutro doveli tamo. Plakao je i rekao da mu ne ide na poslu pa se iskalio na meni. Nije dobio ni novčanu kaznu – rekla je Danijela i napomenula da je mir kratko trajao. Udarci su se onda počeli ređati svaki dan. Kada je stariji sin imao 5 i po godina Milan je u dvorištu pištoljem ubio njihovog nemačkog ovčara. Najveći problem mu je bio kako će pravdati metak iz službenog pištolja. Kada je treći puta ostala trudna Milan ju je mlatio i vikao da pobaci kako god zna i ume. - Sin me na to pitao hoće li i njih tata ubiti kada više ne bude mogao da ih hrani. Terao me i da jedim u vrućoj vodi kako bi došlo do spontanog. Kada sam prvi puta otišla kod doktora plakala sam, a on mi je rekao da dođem za dve nedelje jer se još ništa ne vidi. Kada sam došla opet rekao mi je da srce ne kuca, i obavio čišćenje. Ja i danas verujem da je srce kucalo, ali da je lekar hteo da mi pomogne. Od toga dana ja više nisam bila intimna sa suprugom, iako je on, kao i pre, pokušavao da me prisili na seksualni odnos – priseća se Danijela koja bi nakon svakog odnosa plakala i molila ga da pronađe bilo koju drugu ženu.

Jedno jutro je Danijelu probudio i rekao da moraju da razgovaraju. Pred nju je stavio papire i rekao da mu ona i deca smetaju, da je život samo jedan i da ga želi živeti punim plućima. Na tim papirima se vidi da je on pristao na to da deca ostaju s Danijelom, i da on pristaje na alimentaciju. Danijela je potpisala, a on je rekao kako u kući više nema mesta za nju i decu, na što je ona nazvala sigurnu kuću.

- Svojih 12 godina braka i svoje dvoje dece spakovala sam u dve putne torbe. Milan me autom prebacio na stanicu gde mi je pružio ruku i rekao da mi želi sreću, a deci da slušaju mamu. Pokupila me gospođa iz kuće, a neko smo vreme kružili po gradu kako nas ne bi pratio – kaže Danijela.

Nakon nedelju dana suprug ju je pozvao na kafu pod izgovorom sređivanja papirologije. Bacio se na kolena i molio za oproštaj i da mu se vrati. Priznao je aferu s njihovom venčanom kumom, i još desetak žena.

- Odavno ga nisam volela, ali sam se pitala kako će moja deca bez oca. Najveća greška u životu mi je bila što sam se vratila. Odmah sam shvatila da me i dalje vara. Tokom skajp razgovora s tetkom iz Bosne na telefon me pozvao muškarac koji mi je rekao da je moj suprug u vezi s njegovom verenicom. Vratila sam se pred računar i rekla tetki šta se događa, kada se moj suprug stvorio iza mene i počeo da me udara kao nikad do tada. Tetka je zvala moje roditelje, a oni policiju u Sunji, koja je odmah došla – kaže Danijela čije se dete bacalo na majku kako bi joj spasio život.

- Vikao je kako će me rado odrobijati. U sobu su, dok me on doslovno bacao, ušli njegovi roditelji, pokupili decu, i rekli „sine, tiše to obavi susedi te čuju“ – kaže Danijela kojoj niko nije došao da pomogne, iako ju je suprug pokušavao dovući do balkona kako bije s njega bacio.

Bacio joj je telefon u prsa i rekao „evo zovi mamu, pozdravi se s njom, reci da te više nema“.

Dok je policija dolazila gore on me još naterao da mu serviram ručak, koji sam nije htieo da stavi na tanjir - kaže Danijela.

Policija Danijeli nije ponudila ni prevoz ni medicinsku pomoć, već su je ostavili na milost i nemilost svekrve koja ju je posle odvođenja sina vređala. Danijela se spakovala i rekla braći da rano ujutro krenu po nju. Drugi dan u sudnici sudija joj je u ruke tutnuo papir i rekao „nemoj biti luda, potpiši se tu, uzmi decu i idi“.

- Nisam papire ni čitala, samo sam ih potpisala. Pokupila su me braća, i sina sam dole upisala u 4. razred. Milan danas tvrdi da je plaćao alimentaciju, ali zapravo je samo uplaćivao 500 kuna dečjeg dodatka. Opet me molio da mu se vratim. Tokom prvih letnjih praznika uzeo je decu k sebi, i to uz moj blagoslov. Kada ih je odveo nazvao me i rekao „sada si ih videla i više nikada, više ti ih ne vraćam“ – rekla je Danijela i odmah se vratila u okolinu Siska.

Policija, centar za socijalni rad i ombudsman dali su isti odgovor – „mi nismo nadležni“. Smestila se u kuću prijatelja koji su joj ponudili sprat da tamo stanuje dok ne sredi situaciju. Decu su, saznala je kasnije, bez znanja i prisutnosti majke, pozivali na razgovore, a ona nije bila upoznata ni s time da je Milan pokrenuo privremenu meru da se njemu dodeli starateljstvo, a to je odmah i dobio.

U obrazloženju je stajalo da bi za decu bio dodatan šok da ih odvedu iz roditeljskog doma. Danijelina žalba je odmah odbijena. Upoznala se s novim partnerom s kojim se spojila jer su oboje imali potrebu za razgovorom. Njemu je pak, pet godina pre toga, umrla (ili ubijena) devojka u zatvorenom odeljenju bolnice Vrapče. Tamo je nađena gola u kotlarnici samo s rukavicama na rukama.

Novi partner joj je pomogao i oko njenog slučaja, davao joj je savete, a uskoro su počeli da žive zajedno.

- Bog zna da sam proplakala i dane i noći i da mi je neverovatna podrška. Deca ga vole, a ja ne znam šta bih bez njega – kaže Danijela koja je sve morala da rešava s centrom Sisak, a jedva da je imala novca da se vozi do tamo.

- Centar je smatrao da je idealno da deca tamo žive, uz minska polja kraj kojih moraju hodati da bi došli do škole, a ovde sam im, u Zagrebu, stvorila pravi dom. I dalje mi ih ne vraćaju – kaže ogorčeno Danijela.

Deca su joj rekla da otac na zidu drži noževe i samostrel. Kada je Danijela tamo poslala policiju, oni su rekli da tamo nema ničega, a Danijelini sinovi su potvrdili da policija uopštee nije ulazila u sobe.

- U trećem mesecu prošle godine donesena je konačna odluka da je otac staratelj, iako su deca više puta rekla da žele da žive sa mnom u Zagrebu. Kada dođu vikendima žale se da ih nova očeva partnerka zlostavlja – ne da im da jedu ni da se kupaju. Prijavljivala sam to centru, ali oni se prave gluvi. Baka im, kažu mi sinovi, govori svaki dan da sam ih ostavila – kaže Danijela koja je zbog toga jednog vikenda odučila da zadrži decu kod sebe.

- Znala sam da ako ih vratim ja sam saučesnik u zločinu. Drugi dan sam otišla u sve institucije, rekla im da ću ih zadržati dok se ne napravi istraga. Međutim, Milan nije dopustio da se upišu u školu. Mene tereti da sam ih zakinula za školovanje, a ja imam potvrdu škole da sam pokušala da ih upišem. U centru Sisak su mi se prijetili izvršenjem da će decu strpati u dom, ali rekla sam im da ih ne vraćam. Sud mi je već za mesec dana poslalo rešenje o izvršenju – kaže Danijela i napominje da advokat iz centra za socijalnu zaštitu konstantno napada nju, a brani Milana, a tokom ročišta se papirićima dopisuje s Milanovim advokatom.

- Rekao mi je stariji sin da tatina devojka ima sestru koja radi u policiji i koja je Milanu rekla „ništa se ti ne brini, sve ćemo rešiti“. Izvršenje je bilo u petom mesecu, a na vratima su se pojavili u šest sati ujutro. Nas su naterali da stojimo u dnevnoj sobi dok je Milan otišao kod dečaka u spavaću. Oni su vrištali kao ranjene životinje, bilo je teško slušati. Milan je mlađeg sina zgrabio i odveo u hodnik, a stariji se bacio na vrata između njih i zapomagao bratovo ime. Na to je Milan rekao „odustajem“ i potpisao da odustaje. Okrenuli su se i otišli. Već drugi dan je mlađega oteo – kaže Danijela.

Centar za socijalni rad joj je rekao da, s obzirom na to da krši zakon, mora pustiti Milana da vidi decu kada želi. Našli su se u šoping centru gde stariji oca nije hteo ni da pogleda, a Milan je mlađeg namamio obećanjima o kupovini igračaka.

- Stariji sin mi je plakao i rekao da ga neće vratiti. Nazvao je oca i rekao „tata hoćeš li vratiti bracu“, na šta mu je ovaj odgovorio „braco je na putu kući, tamo gde i treba da bude“ – priča Danijela koja više nije uspela da vrati mlađeg sina.

- Škola u Sisku je postupala na sledeći način – moj sin bi plakao i tražio razrednu da mu pozove nekog iz centra za socijalni rad, a oni bi pozvali oca. Kasnije sam saznala da je razredna prijateljica Milanove djevojke. Stariji sin pak nije imao dovoljno ocena da mu se zaključe ocene, pa su nam napravili osam termina usred leta da sin polaže ispite. Sve su ispite stavili u različite dane, znajući da nemamo kuda da putujemo. Ipak, sin je sve položio – kaže Danijela koju su nakon toga pozvali tamo na sastanak kako bi nešto predložili.

Predložili su Milanu da potpiše papir na kojem stoji da mlađi sin ostaje s ocem, a stariji se zauzvrat može upisati u školu u Zagreb.

- Dakle on ucenjuje pred zaposlenima socijalne zaštite, i njima je to ok. Nisu to ni hteli da unesu u zapisnik. Naterali su me da starijeg sina uvedem u sobu i kažem mu pred njima da će on živjeti s mamom, a mlađi s tatom. Sin je zgrabio stolicu, bacio je preko sobe i rekao „jebem vam mater šta nam to od života radite“ izleteo napolje i počeo da plače - kaže Danijela koja je nakon toga završila u hitnoj pomoći zbog stresa. Odlučila je da neće da potpiše dokument, a Milan je na sledećem sastanku počeo da urla kako će se odreći starijeg sina. Na kraju je ipak potpisao da se sin upiše u Zagrebu u školu, ali je nastavio da ga zove.

- Zvao ga je i govorio mu gluposti. Teško se nosio i s time da nije pored brata. Tražio je psihološku pomoć, a onda su hteli da ga zadržae, međutim otac nije hteo da da pristanak za ostanak u bolnici. Pred socijalnom radnicom mi je telefonski rekao kako „nema šanse jer smo to sami zakuvali, a sada neka se iz tih govana i izvučemo“. Rekao je da ga boli „ona stvar“ i za dete i za mene, i sina nisu lekarii mogli da zadrže na lečenju. Otac je došao u bolnicu, i tamo su ga ostavili nasamo sa sinom. Rekao mu je da „će ga se odreći i da mu takav sin ne treba“. Dete je počelo da plače i pretiti samoubistvom. Na osnovu toga su ga onda zadržali, i počelida mu daju lekove – kaže Danijela.

Tamo je, kaže, bio mesec dana. Majka ga je posećivala svaki dan, a otac ni jednom.

- Jednom mu se nakon izlaska iz bolnice javio da se nađu jer je bio u Zagrebu. Sin ga je odbio i rekao da ga više nikada ne zove, i neka održi reč i odrekne ga se. "Ja sam njemu, mama, samo nešto u prolazu"– kaže Danijela koja, kaže, nudi sinu da ode i vidi oca, baku i dedu ako želi, ali on uporno odbija. Jedina osoba koja mu neviđeno fali jeste brat.

- Otac ima pravo da viša starijeg sina svaki drugi vikend, što on ne čini, ali socijalna služba se na to ne osvrće. Svaki drugi vikend i Danijela ima pravo da vidi i mlađeg sina, koji je dobio mobilni telefon koji, kaže Danijela, ne može da nosi u Zagreb jer se otac i baka boje da će "mama nabiti račune".

- Baka mlađem sinu govori da njegov brat ide u školu za retardirane, i da bolje da ne odlazi majci jer će i on završiti u školi za retardirane. Braća neverovatno nedostaju jedan drugom. Još nije prošao ni jedan vikend da mlađi ne dođe, a da negde odemo. Oni se samo zavuku u sobu i tamo se druže. Ne spavaju kad su zajedno, a kada je vreme odlaska mlađi se povuče u sebe. Psihički je skršen, a niko neće da ga sluša. U centru su ga navodno pitali, rekao mi je, zašto uporno želi da se vrati kod mame kada se "tata trudi" – kaže Danijela.

Žalba je Danijeli opet odbijena. Kaže da ju je centar u Sisku uništio psihički, finansijski i emocionalno. Mlađi sin kaže da otac uzme džeparac koji majka daje mlađem sinu.

- Od prošle godine otac uredno prima i dodatak od starijeg sina, ali ne šalje ga meni već ga zadrži za sebe. Prijavila sam to centru međutim oni kažu da to nema veze s njima – kaže ogorčeno Danijela svesna da bi s time sinu, koji želi da upiše školu za primenjene umetnosti, mogla kupiti opremu za slikanje.

- Meni preostaje promena sudske odluke, da idem u ustavni sud međutim to će trajati dve ili tri godine, a moje mi dete će tada moći da dođe samo, i biće psihička ruina. A onda eventualno evropski sud. Više se nemam kome žaliti. Sastančila sam po ministarstvima, i obraćala se kabinetu predsednice, ali ništa. Na to se nekim mejlom izjasnio centar u Sisku koji kaže da u svojim redovima "nisu našli nepravilnosti" i to je to. Konkretnu pomoć ni od koga nisam dobila, niti od Baba, samo saveete - kaže Danijela kroz suze.

BONUS VIDEO: Espreso intervju, Saša Janković

(Espreso.co.rs/Express.hr)