Mene i decu je poređao i terao da mu vičemo GOSPODARU: Stravična ispovest mučene žene

Državljanka sam BiH, ali odrasla sam u Sisku. Išla sam kada se zaratilo da posetim baku i onda su nas prognali u jedan grad. Bili smo izbeglice, a tamo sam upoznala i svog budućeg muža.

Suprug i ja smo se posle rata vratili s najstarijim sinom u Sisak, a ubrzo se rodio i drugi sin – kaže Jelena. Suprug Joško pokušavao je raditi, a svi su zajedno stanovali u iznajmljenoj kući. Jelena naglašava kako tada još nije pio, a nasilje je krenulo pre desetak godina kada je rodila treće dete. Prvi put ju je istukao kad je dete imalo mesec dana.

- On je psihopata. Ima i disocijativni poremećaj ličnosti što je kasnije dokazano veštačenjem, a uz to zavisnost od alkohola. On je kukavica koja nije bila u stanju zadržati posao. Iz svake su nas kuće bacali van, a on bi se tukao s gazdama – priča Jelena o početku pakla. Stalno se na njoj iživljavao, morala se odreći prijatelja i majke, a stalno joj je pretio kako je ona državljanka BiH pa da će ju dati proterati i oduzeti joj decu.

- Socijalna radnica nikada se ne bi zapitala da gde je socijalna pomoć koju bi on uvijek popio. Odveo nas je da živimo u kući bez prozora i vrata, bez struje. Zaključavao nas je, skupljao boce po gradu i maltretirao decu. Beba mi sam grejala na dve cigle između koje sam zapalila plamen – kaže Jelena o Jošku. Priseća se kako ih je poređao i naterao da viču gospodaru. Isterivao ih je iz kuće i znali su spavati u parku. U međuvremenu se rodilo i četvrto dete, ali situacija se samo pogoršavala.

Svaki dan je bio bitka za preživljavanje, mlatio nas je letvama po glavi. A bila sam uverena kako ne mogu zvati policiju, jecu je bacao po sobi. Najstariji je sin počeo patiti od depresije, a u školu je išao plav. Škola je pomogla u mom postepenom odlasku jer je pedagog primetila što se dešava i pozvala me na razgovor – kaže Jelena.

Priča kako je 14-godišnji sin tada pretio samoubistvom. Jedan je dan, priseća se, otac stavio sinu nož pod grlo, na što je sin majci rekao kako će se baciti pod voz.

- Tu sam rekla nema više pa makar mi uzeli decu ili me poslali u Bosnu. Čim sam se ja otišla prijaviti i napraviti sve što on za nas nije htio shvatila sam da situacija nije tako crna – priseća se Jelena koja kada je tražila novac za pelene on je pred njom potrgao novčanicu od sto evra, pa ju je naterao da pije njegov urin iz boce.

Pre sedam godina Jelena je otišla u policiju i pokrenula kazneni postupak. Policija je odmah otišla pokupiti decu, nitko nije pitao zašto je Jelena kao stranac ovde. Ne može dovoljno nahvaliti brzinu i efikasnost policije i socijalne službe.

Samo je jedan dan zadržan u zatvoru, a ja sam imala ravno deset minuta da pokupim svoje stvari. Na žalost bila sam smeštena u sigurnoj kući pet minuta od mesta gdje sam stanovala. Devet smo meseci bili onemogućeni da uopšte izađemo iz dvorišta. Decu se vozilo u školu – prepričava Jelena čije je najstarije dete tražilo, i dobilo, bolničko psihijatrijsko lečenje.

- Dobili smo dojavu vaspitačice da otac decu traži po školama, i socijalna radnica je tražila hitan premeštaj u Zagreb. Tu smo bile tri meseca, a on je uspeo saznati gde smo. Zvao je socijalnu radnicu i rekao da dolazi. Onda smo prebačeni u Slavoniju. Najstarije dete ne želi niti čuti za njega, iako su iz Siska inzistirali da bi „trebao imati odnos sa ocem“ – kaže Jelena koja je razvod pokrenula tek iz Slavonije gdje je Joško takođe uspeo ih pronaći te je čak došao pred kuću pretiti smrću. Tokom boravka u Slavoniji Jelena je krenula rešavati sebi i deci papirologiju – od OIB-a do zdravstvenih i boravišnih – kako bi se deca mogla upisati u škole.

Otac je za davanje deci hrvatskog državljanstva tražio novac. Pisala sam ministarstvu i rekla im što se zbiva, i za Božić su nam odobrili državljanstva – kaže Jelena koja zbog toga što je bila stranac nije imala pravo na plaćene režije ili odlazak dece na more. - Dobijala sam 270 evra od države no to je ukinuto kada je došla odluka da se ne može isplaćivati pomoć strancima, živeli smo pet meseci sa 40 evra pomoći koju sam dobijala za najmlađe dete, sve dok se nisam nekako uspela zaposliti – kaže Jelena koja je u iznajmljenoj kući živela od donacija.

Pre pet godina Jelena je izašla iz sigurne kuće i živi u kući koju sama plaća, a zaposlila se kao domaćica upravo u sigurnoj kući u kojoj je bila korisnica. Ona im, kaže, duguje svoj život. - Dva kaznena postupka protiv Joška su završila uslovnom kaznom.. Sve što nam je radio nije bilo dovoljno da ga se zatvori. A dete i ja smo morali ići na veštačenje vjerodostojnosti iskaza. Stručne saradnice su decu vodile na viđanje, jer on ima pravo viđati decu usprkos svemu što je radio. Kada sam izašla iz sigurne kuće decu sam predavala ispred javnih institucija, a oni bi se vraćali izbezumljeni. Rekli su mi kako otac zna našu adresu, i stvarno ju je znao – kaže istraumirana Jelena o kojoj je Joško deci govorio najgore moguće stvari. Nazvao me jednu noć i rekao kako je noć pre bio pred mojom kućom i kako će nas zapaliti. Odmah sam to predala na kazneni u Vukovaru. Sudija nije imala pojma da sam žrtva porodičnog nasilja, kao da nema nekih papira koje može pogledati, kao da nisu povezani – kaže Jelena. Njegove su sve kazne odmah pretvarane u uslovne, a on je opasan čovek koji je na veštačenju rekao kako njega njegova deca zovu, kako im on šalje novac, kako je decu izvukao iz popravnog doma i pakla droge. Jelena i deca su, naime, dobila pravo na uvid u spise.

Rekla sam na sudu više puta da neću biti neka statistika, jel me treba taj čovek s decom zapaliti pa da netko nešto napravi – kaže Jelena kojoj nije normalno niti da se decu stalno tera da se s tim ocem viđaju. Jelena je pre godinu dana pokrenula lišavanje oca roditeljskog staranja. Kada je na sudu tražila da vreme viđanja zbog njenog posla bude od 18 do 20, a ne od 17 do 19, on se odmah bunio i to stopirao, iako ih nije video tri godine.

- Deci je bolje, prestala su mucati, pametni su, razigrani, treniraju. Najvažnije mi je da sam ih izvela na pravi put, jer oni su kao deca jako oštećeni. I oni su sigurni da ne trebaju čoveka koji im je letve na leđima lomio – kaže Jelena kojoj je dijagnosticiran PTSP. Joško se na sudu nije pojavio, a socijalni centar, kaže Jelena, je apsolutno za to da mu se oduzme roditeljsko staranje.

- Selili smo se u drugu kuću gde mlađu decu ne mogu prijaviti bez njegove dozvole, a ako dojavim u Sisak onda će on znati gdje smo i doći će nam pretiti, kaže Jelena o paradoksima zakona u kojima je on, i dalje, najzaštićeniji član ove „porodice“.

Sudija je odredila da otac za četvoro dece plaća 134 evra mesečno, a Jelena, kaže, nikada u životu nije videla evro alimentacije. Država mu nema na što niti „sesti“ kako bi se dugovi naplatili. - U sudnici je jednom rekao kako je trebao decu jače mlatiti kako bi postali ljudi. Sudija nije reagovala ni najmanje, ali je moja advokatica podivljala – kaže Jelena, a priseća se i kada su ona i najstariji sin sedili u sudnici tačno kraj njega i Joško je detetu postavljao provokatorska pitanja. Jelenu je pitao „jesam li te tukao šakom ili šamarom“, time priznavši da ju je mlatio. Sudija se čak bunila što majka želi prisustvovati raspravi s maloletnim detetom rekavši da ga „niko neće pojesti“. Sada se pak čeka da se otac dece očituje u Sisku u socijalnom centru o roditeljskom staranju. Deca nemaju prebivalište, Jelena ih ne može prijaviti da odu na more.

Koči socijalna, a opet u ime kriminalca. Kao da od mene rade zlostavljača, a njemu se nije desilo baš ništa. Čoveku koji je detetu nož pod vratom držao ne samo da nije vidio dana zatvora, već mi sada opet stopira život i dobrobit dece – kaže Jelena.

- Jadan onaj koji mora doći u sigurnu kuću, ali to je ipak spas. Topli kutak gde se oporavite i koja vam pomogne da se dignete na noge. Svi oni koji protiv nje pričaju su ljudi koji verovatno misle da sam trebala ostati s Joškom, u porodici, dok me ne ubije. Ponosim se time što sam bila u sigurnoj kući, jer sam preuzela svoj život u svoje ruke – kaže Jelena.

Zgrožena je ministarkom Murganić koja je rekla da „tako je to u porodice“ pa da se to treba rešiti unutar porodice. Jednako je zgrožena stavovima Crkve koja ženama nameće ideologiju srednjeg veka. - Oni žele da budemo zaluđeni. Još samo čekam lomače da nam pripreme – kaže Jelena koja ima sapatnice iz ženske kuće kojima su sveštenici rekli da jedino što mogu jest „trpiti“. - Muškarac da je automatski glava kuće, zašto? Pogledajte mene, ja sam i mama i tata i radnik, a ovi koji pričaju u ime obitelji neka se poklope ušima, kaže Jelena.

Pogledajte bonus video:

(Espreso.co.rs / Express.hr)