Radim isto što i kod kuće, ali s jednom BITNOM RAZLIKOM: Ispovest žene koja je otišla u NORVEŠKU!

Stanovnica Podgore u Hrvatskoj, koja je želela da ostane anonimna, je u nadi za boljim sutra i potrazi za jednom novom životnom avanturom otišla da radi u daleku Norvešku. Ona je za portal Jutarnji.hr ispričala kako se odlučila na ovu veliku promenu, šta tamo radi i koji su joj dugoročni ciljevi. Inače otišla je u zemlju u kojou se već 10-ak Podgorana odselilo u podslednje dve godine.

- Ne bih se previše osvrtala na komentare jer svi mi koji smo došli ovde smo imali svoje razloge. Ja nisam došla jer posla u Hrvatskoj nisam imala, jer sam imala dugove ili kojekakve probleme. Došla sam jer mi se ukazala prilika, ako je ikada bilo vreme za ovu životnu avanturu bilo je sada, pre nego osnujem porodicu jer je ne bih volela da se to desi u Norveškoj.

Volim svoj dom, mesto gde sam odrasla, svoju porodicu i prijatelje, ali ono što u Norveškoj imate, jeste prilika da nešto uštedite što je kod nas vrlo teško. Iako sam u Hrvatskoj radila sve i svašta, nisam imala stalan posao zbog čega nisam mogla ni kredit da dobijem i krenem u “nešto”. Istina, posla ima, svako ko želi da radi može naći posao i u Hrvatskoj, samo je pitanje kakav posao i za koliko novca.

Ja sam završila fakultet i nikada nisam čekala posao u struci. Radila sam šta god sam mogla jer nisam bila u situaciji da sedim kod kuće i čekam bolje dane, kao što to nije većina fakultetski obrazovanih ljudi kod nas.

Kako platiti račune

Verovatno svima u jednom trenutku dođe do toga da naprave promenu. Ako malo bolje razmislite, naši roditelji su godinama izdvajali od sebe i svog hleba kako bismo mi završili školu, diplomirali, imali pristojan posao i pristojnu platu, i kada nakon svega toga radite svakakve poslove za 2500 kuna, koji nemaju veze s onim za šta ste se borili (jer vas nema ko pogurati) onda ljudi odlaze.

Ne potcjenjujem nijedan posao, napominjem, radila sam i sama sve i svašta, ali baš zato da ne radin sve i svašta sam i išla na fakultet, baš zato su naši roditelji i ulagali u nas, i nisu se nadali da će i nas nakon toga finansirati.

Ovde ne čuvam ovce i ne radim 20 sati dnevno. Radim osam sati dnevno, istina, ono što sam radila i kod kuće, samo za puno više novca. Kad sam tek išla za Norvešku, prijateljica me je pitala da li mi je muka što idem gore, jer sam završila fakultet, a na kraju ću čistiti. Odgovorila sam joj da mi je isto, čistila ovde ili gore, samo što ovde čistim za više novca.

Nisam došla ovde da osnujem porodicu i ostanem ceo život. Došla sam da pokušam da u što kraćem roku ostvaritm cilj i vratiti se kući. Da se razumemo, nigde nije med i mleko. Sve ima svoje pluseve i minuse. Fale mi porodica, prijatelji i sve ono što si stvarao godinama. Ali, tu sam kako bih ostvarila nešto za život, barem za život u kojem se ne moraš misliti šta će biti sutra.

Malo stisnete zube, zadržite osećaje za sebe i krenete. Da je lako, nije, ali šta je uopšte lako? Mislite li da je ikome lako da bude ovde, odvojen od svoje familije kako bi joj osigurao nešto i pružio priliku za boljim životom.

Šume i zemlja

Možda je neko i mogao čistiti šumu za 3-4 hiljade kuna, ali da li je to dovoljno da se prehrani porodica, plate računi, kredit ili da se ide negde? Želja mi je da svi koju su došli ovde ostvare svoje ciljeve i da se svi vratimo tamo gde pripadamo i da nas tu primete oni koji koji sede po cele dane u Vladi i pričaju ko je bio ustaša a ko partizan, dok su stvarni problemi neispričani.

Pogledajte naša pusta polja, naše poljoprivdrednike. Ne bi možda onog Podgoranina koji je otišao u Norvešku bilo sramota da čuva ovce da neko kod nas to zna da iskoristi i ljudima da priliku da proizvode na svojoj zemlji. Jer, evo, moji roditelji se bave poljoprivredom i da bi prodali ono što su proizveli moraju “moliti”.

Da Norvežaninu date ono što mi imamo, bili bi najbogatiji ljudi na svetu. Oni forsiraju svoje prodavnice, svoje proizvođače i uvoze samo ono što sami ne mogu da proizvedu. Cene ono što imaju. I zbog toga danas i jesu jedna od najpoželjnijih zemalja na svetu.

BONUS VIDEO: ESPRESO TVITER: Anđela Veštica

(Espreso.co.rs/Jutarnji.hr)