MASKIRANI, OPASNI I ISTETOVIRANI SRBI DOLAZE U HRVATSKU, a Hrvati ih jedva čekaju i ODUŠEVLJENI SU!!!

Udruženje za zaštitu životinja "Levijatan" postalo je poznato široj javnosti posle tekstova u Espresu prošle godine: "Ne diraj životinje, naći ćemo te" - poručila je to grupa muškaraca s fantomkama na glavi iz Srbije.

Sada su njihovim radom oduševljeni i Hrvati: Jutarnji list je objavio veliku priču o momcima iz udruženja, u najpozitivnijem mogućem kontekstu.

Kako piše Jutarnji, njihovu poruku aktivisti su pozdravili s oduševljenjem.

- Treba nam neko takav, ko će svim tim sadistima i ludacima koji zlostavljaju životinje poslati poruku da će, ako već ne mogu govoriti nijednim drugim jezikom, na nasilje odgovoriti nasiljem. Svi smo za miroljubive metode, svi mi želimo da nema groznih priča. No, ima ih i ako će neka budala pre nego što psu odreže šape i baci ga u reku, stati i razmisliti o tome hoće li ga kakav kršni momak iz Levijatana pronaći i namlatiti, e, onda je uspeh ostvaren. Ne treba niko nikoga na kraju tući, ali nasilnici moraju znati da tamo negde postoji neko ko će mu uzvratiti nasiljem - tako bi se mogli sažeti komentari aktivista za pomoć životinjama.

Mnogo se toga promenilo za levijatanovce u ovih godinu dana, piše Jutarnji. Mnogima se tada nije znao identitet, a danas ga više ne kriju. Iza njih je mnogo rešenih slučajeva, gde su životinje spašavali iz nezamislivih situacija. Koliko su postali dio svesti pokazuje činjenica da se redovno ispod slike nekog psa koji živi u teškim uslovima ili je žrtva zlostavljanja uvijek pojavi neko ko napiše "Zovite Levijatan, neka oni pomognu". No, grupica momaka u fantomkama u godinu dana napravila je veliki skok napred: nedavno su u Srbiji registrovali fondaciju Pokret Levijatan. Ona će, među ostalim, raditi u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a može se očekivati da će uskoro početi s radom i u Sloveniji. Deo poruke "naći ćemo te" sada bi mogao uznemiravati sadiste, zlostavljače i ubice životinja i u Hrvatskoj.

- Za ovu godinu odlučili smo da radimo na razvijanju fondacije unutar Hrvatske. Cilj nam je da otvorimo regionalna prihvatilišta pasa u zemljama Balkana. Mi nismo azil i ne bavimo se udomljavanjem, da to odmah raščistimo. Naravno da smo to radili i da ćemo i dalje raditi, ali naša je glavna misija zbrinjavanje zlostavljanih životinja i pritisak na sistem, da se drži zakona. Naravno, i edukacija ljudi - kaže Jasminka Herceg, članica Upravnog odbora fondacije, koja je zadužena za rad Levijatana u Hrvatskoj.

Planova za rad fondacije je puno: osim prihvatilišta, planiraju da sagrade pravu malu bolnicu za pse, gde će ih lečiti i nakon operacije se brinuti o njima. Žele da kupe i životinjska kola hitne pomoći, kojima će moći da odu na teren, da preuzmu životinju i već tokom vožnje obave najnužniji medicinski zahvat. Osim toga, u tim kolima mogli bi da obavljaju i kastracije uličnih životinja, što bi bilo jedino humano rešenje kontrole životinjske populacije koja je na ulicama, a za koju nema mesta u azilima. Zasad o kolima mogu samo da sanjaju, jer po ranjene životinje odlaze privatnim automobilima, a troškovi lečenja i brige o životinjama najveći su im trošak. Ali , sigurni su da će ostvariti svoje planove u sledećih nekoliko godina.

Budući da je fondacija tek osnovana u Hrvatskoj, još nemaju članove, pa je gradnja mreže ljudi prioritet. Svesni su domaćih problema: ruralna područja kriju jezive priče, a brojne su napuštene životinje u skloništima. To je, usput budi rečeno, prekršaj za koji gotovo niko u Hrvatskoj nije odgovarao. Uskoro će početi, jer je novi Zakon o zaštiti životinja prodrmao trome veterinarske inspektore. Upravo zakoni su ono što levijatanovci dosta koriste u svom radu.

- U Hrvatskoj imamo dobre zakone i kampanje, promovišu se prava životinja, i to je odlično. Zato ćemo dobro proučiti rad svih udruženja i povezati se sa onima za koje mislimo da rade ispravno. Uvek se trudimo da sagledamo širu sliku. Brojni ljudi od nas puno očekuju, a i mi sami od sebe, tako da smo svoj angažman shvatili maksimalno ozbiljno i posvećeno - kaže Herceg.

Ponekad od trenutka kad im neko dojavi da postoji zlostavljana životinja pa do trenutka kad oni slučaj objave javnosti može proći i po nekoliko sati. Žele da utvrde činjenice pre nego što izađu u javnost - ne staje borba samo na oduzimanju psa zlostavljaču, nego nakon toga počinje pravna bitka da bi on bio sankcionisan. Taj deo ne izostavljaju - počinitelj mora odgovarati za ono što je napravio. Uvek. Bez izuzetka. U timu Levijatana zato je 45 ljudi koji misle na sve - to su advokati, veterinari, finansijeri, web developeri, marketinški stručnjaci, kao i terenci. Za njih nema radnog vremena, tvrdi Jasminka Herceg.

Iznenadio ju je, priznaje, odziv. Kad je Levijatan početkom godine objavio da planira širenje, mnogo se ljudi iz Hrvatske javilo sa željom da pomogne. Zanimalo ih je šta mogu napraviti, nudili su svoje vreme, novac i znanje. Sve ju je to ganulo, priznaje, jer je bilo očito da ljudi žele pomagati, menjati stvari i da su svesni koliko je to nužno.

- Bez obzira na podršku koju imamo, samostalno smo održivi. Sami radimo sve i sami finansiramo većinu toga što radimo. Sada kad smo registrovali fondaciju, otvaramo račun, gde će ljudi moći da nam pruže finansijsku pomoć, ali i dalje ćemo uglavnom finansirati sami sebe. Javljaju nam se ljudi iz cele Evrope i neverovatno nam je koliko njih prati naš rad. Ovakav način rada Evropi nije poznat pa smo mi zanimljiva novost - dodaje Herceg.

Ali, opasni momci koji su unosili strah u kosti zlostavljačima registracijom fondacije ublažavaju imidž. Priča koja je počela opasno i komunikacija koja je stvorena ad hoc, sad postaje nešto ozbiljno. Njihova prezentacija biće čvrsta, snažna, zaštitnička, ali topla i prijateljska. Nije samo svrha staviti zlostavljača na stub srama, objašnjava, nego menjati shvatanja ljudi. Drugim rečima, edukacija.

- U ljudima smo probudili sigurnost i poverenje, a cilj nam je da se i dalje tako osećaju. Cela je ova priča počela spontano, ali smo shvatili da smo zajedno jači. Želimo ljudima da objasnimo da nisu superiorni samo zato što hodaju na dve noge - objašnjava Jasminka Herceg.

Ona je deo ove priče postala nakon što ih je duže vreme pratila na internetu. Na njihovim stranicama može se videti šta su radili od osnivanja i kako. Zanimljivo je da u opisu njihovog Facebook profila stoji da je Levijatan "reakcija takozvanog civilnog društva koja se stvorila kad država nije odgovorila očekivanjima poreskih obveznika, odnosno građana, i rešila problem koji ih tišti".

Od početka su bili vrlo direktni, vrlo glasni, i to im je s jedne strane donelo obožavanje onih koji vole životinje, ali uvalilo ih je u probleme s nekim drugima. Prijavljivali su ih policiji, gasili im profil na društvenim mrežama, pustili trač da su vezani sa srpskim podzemljem. S jedne strane, sreća što su počeli raditi, s druge prezir i pretnje onih koji su u njima videli grupicu huligana koja se tuče. Ali, levijatanovcima ništa nije uspjelo da naškodi: na društvene mreže su se vratili, novinarima objasnili pravo stanje stvari, a policija nikad u njihovom delovanju nije našla nešto ilegalno. Zanimljivo je da je prošle godine Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal uputilo policiji hitan zahtev da prikupi podatke o svim levijatanovcima i načinu na koji rade. Tada su najavili da će, u zavisnosti od onog što policija sazna, doneti odluku o eventualnom pokretanju krivičnog postupka protiv članova pokreta.

- Pretnja da će se ugroziti sigurnost neke osobe napadom kažnjiva je Krivičnim zakonom. Također, pretnje nasiljem mogu biti i elementi drugih krivičnih dela. Merodavni organi postupaju po službenoj dužnosti kad se za to steknu zakonski razlozi - rekao je tada Branko Stamenković, tužilac za visokotehnološki kriminal, za Blic. Ali, od njegove najave na kraju nije bilo baš ništa. Šta god da bilo u policijskom izvještaju, nije bilo dovoljno za pokretanje bilo kakvog postupka.

Levijatanovci su, piše Jutarnji, zapravo glas potlačenih i ugnjetavanih koji sami ne mogu govoriti. Na prostoru poput Balkana, gde su životinje toliko nevažne da ih zakon tretira kao predmete i za mnoge ljude normalno je da je pas na prekratkom lancu ceo život i da jede kosti i suvi hleb, te da ga vlasnik udari nogom ako previše laje, levijatanovci su logičan odgovor društva. Dok takvi ljudi, koje treba nazvati zlostavljačima jer oni to jesu, ne osete isti strah koji životinja oseća zbog njih, ne mogu naučiti svoju lekciju, kažu levijatanovci.

- Nemaš pravo da zlostavljaš i nemaš pravo da sprovodiš pravdu jer i nad tobom može postojati neko ko može sprovesti pravdu - tako bi se moglo sažeti njihovo delovanje.

Da su nasilni, nisu. Ili barem nema dokaza za to. Mnogi sumnjaju, naravno, jer je činjenica da su im rezultati sjajni. Svaki put kad posete nekoga da bi razgovarali s njim i objasnili mu da je to što čini pogrešno, ta osoba ne ponavlja sličan prestup. Preplaši li se zlostavljač kad krupni momci pokucaju na vrata i priupitaju za, na primer, mačku koju je umlatio do smrti? Da li je samo dolazak na vrata, i glas koji levijatanovce prati, dovoljan za "preobraćenje" zločinca? Ili tu ima nečeg više? Nije poznato, oni o tome ne žele da govore i nema zapravo nijedne prijave da nešto nije u redu s ljudima nakon razgovora. Recimo samo da su, očito, vrlo uverljivi kad nekome treba objasniti koliko je pogrešio.

Popis pasa koje su spasili dugačak je. Neke su izgubili - umirali su zbog teških ozleda, kao i bolesti koje dugo nisu lečili. Za svakog su objavili video u kojem se može videti pas, kao i njegovi problemi, te su opisali sve detalje slučaja. Javnost je tako znala šta rade i ko je za to odgovoran. Mnogo je teških priča - pas Grof je pronađen u krejam 2016. godine, a uginuo je oko mesec dana kasnije. Lice mu je bilo puno dubokih ožiljaka, po čemu se znalo da su ga zlostavljali, mučili i terali da se bori u ringu. Na kraju je uginuo zbog bolesti bubrega i srca, a postao je svojevrsni simbol Levijatana. Mnogo je pasa u međuvremenu prošlo kroz domove njihovih volontera, a među zadnjima su pre nekoliko dana stigli Nada, kujica s ogromnim tumorom u ustima čija je šansa za preživljavanje bila samo jedan posto, a danas se odlično oporavlja, i Mimi, kojeg je jedna starija žena iz Ovče zlostavljala i koji se oporavio.

Nekoliko dana pre zaključenja ovog teksta primili su Cici, kujicu iz Niša, čiji je stomak bio pun kamenja. Neko joj je, naime, s hranom davao kamenje, a psi, kad su jako gladni, samo gutaju, bez žvakanja, pa je tako nesrećna životinja završila u lošem zdravstvenom stanju. Uz to joj je slomljena i butna kost, pa je njen oporavak neizvjestan. Jedan od njihovih velikih slučajeva je i razotkrivanje navodnog bordela za pse u središtu Beograda. Objavili su točnu lokaciju, podatke o tome da se psi omamljuju i neke fotografije. Glasni su i u borbi protiv "štancera" - onih koji prodaju pse "bez papira", jeftino, a njihove roditelje pare a da ne vode pri tome računa o njihovom zdravlju.

Čovek koji je pokrenuo tu priču je Pavle Bihali, osnivač Levijatana, koji se vođom pokreta smatrao do osnivanja fondacije. Kroz njegov su dom prošli teško zlostavljani psi, a zbog pokreta čija je osnova često je nailazio na neslaganje s medijima, neretko i s državom. No, ni u jednom trenutku nije odustao.

- Mi smo se okupili oko paušalne ideje koja je bila u svakom smislu te reči čista i vođena našim oduševljenjem psima. Ta javna zaštita koju smo pružili ugroženim životinjama pokrenula je lavinu koja se danas zove fondacija 'Pokret Levijatan', ima mnogo simpatizera i još veći broj saradnika iz cele regije - kaže Bihali i dodaje da su postali poznati po tome da prihvataju najteže slučajeve, a zlostavljače podvrgavaju, kaže, "specifičnom načinu edukacije". Krajnji je učinak uspešan i nema recidivista, kaže ponosno.

On je novi direktor fondacije Pokreta Levijatan. Zvuči poslovnije i ozbiljnije, a to je i bio cilj. Bihali kaže da je svestan količine posla koja ih čeka - premda se čini da je situacija sa zaštitom životinja na Balkanu bolja, ona je ipak svetlosnim godinama udaljena od dobre.

- Na žalost, stanje svesti ekstremno je loše, ali isto tako postoji vojska ljudi koja poštuje naš rad i širi našu filozofiju i ideologiju u celoj regiji. Postojimo tri godine i najvažnije je u našem radu svakodnevno podizanje svesti ljudi i njihovog pogleda na životinje, što one u njihovom vlasništvu, što na one nezaštićene, na ulici - objašnjava Bihali koji kaže da je najvažniji broj spašenih pasa. Godišnje, kaže, kroz njihove ruke prođe oko 250 životinja.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Jutarnji list)