ZBOG OVE DVE SESTRE CELA JUGOSLAVIJA JE PLAKALA 7 DANA: Zarobljene u jami na -27, JELE SU SNEG!

Tačno 33 godine su prošle od dana kad su sestre Draženka i Šima Čuljak iz Bogodola u širokobriješkom kraju upale u 10 metara duboku jamu.

Bez hrane, bespomoćne i po velikoj hladnoći tamo su provele punih sedam dana i osam noći - i preživele.

Do autobuske stanice, odakle su išle do Mostara u posetu majci, tih su godina odlazile puteljcima u uskom kanjonu, koji je nesrećne nedelje prekrio sneg.

Izgubile su orijentaciju, a počeo da se spušta mrak. Iznenada su završile u provaliji dubokoj desetak metara. Pokušale su se na razne načine izbaviti i krenuti dalje, ali nije išlo. Otac je mislio da su stigle do majke u Mostar, a majka je mislila da nisu niti krenule na put. Telefona tada nije bilo.

- Onako mokre, preumorne i razočarane što ne možemo izaći, pomišljale smo na najgore. Nismo smele zaspati u snegu, znajući da i to može biti kobno, pa smo se uvukle u mali prostor na steni koja je pregradila kanjon, a na kojem nije bilo snega. Legle smo popreko, ja sam glavu stavila na Simin kolena i obratno, a teksas jakne koje smo nosile iskoristile smo da pokrijemo glave i zaspale smo. Nismo verovale da ćemo žive dočekati jutro, a ta prva noć nam je nekako od svih najbrže prošla - ispričala je Draženka Čuljak za Fokus.ba.

Devojke su dozivale pomoć, ali nažalost niko ih nije čuo. Temperatura je tih noći padala do -27 stepeni Celzijusovih.

- Znam da sam gubila nadu, dok je Šima ponavljala da se nastavim moliti. I tako, dok sam se obraćala Bogu, odjednom sam čula lovce koji su se međusobno dovikivali, au pozadini se čuo pseći lavež - opisala je mlađa sestra Čuljak.

Kad su ih lovci čuli, mukama nije bio kraj. Bojali su se da je reč o natprirodnim bićima, o kojima su slušali priče i koja su postojala u narodnim verovanjima. Šima i Draženka odgovarale su na upite, objašnjavale su ko su... Uz jak bol u grlu izazvanu ledom Draženka ih je molila da ih ne ostavljaju, govoreći da su im jedini spas.

Ipak su se vratili do sela i ostao je muk ... Bile su očajne. No, naposletku su se vratili lovci iz obližnjeg sela, Drago, Rade i Krešo Ćavar, i spasili ih od sigurne smrti. Kasnije su obema amputirane noge, ali zahvaljujući medicinskim pomagalima i velikom entuzijazmu sretno žive u Kanadi. Na mesto koje im je promenilo život kasnije su došle tek jedanput pre tri godine u pratnji svojih spasilaca.

Kasnije je o sestrama snimljen i video:

BONUS VIDEO: Aleksandar je za 365 dana pročitao 300 knjiga

(Espreso.co.rs/Fokus.ba/100posto.hr)