Sanja zna kako da otkrije Alchajmer i pre simptoma: Svetski mediji BRUJE O BALKANSKOJ NAUČNICI!

Fizičarka Sanja Josef Golubić sa zagrebačkog PMF-a, pre nekoliko dana je u uglednom naučnom časopisu "Human Brain Mapping" objavila rad koji bi mogao korenito da promeni detekciju Alchajmerove bolesti, a koji su u međuvremenu preneli brojni svetski mediji.

Josef Golubić je, naime, otkrila biomarker koji pre prvih znakova bolesti detektuje Alchajmerovu bolest, što je trenutno teško moguće. On se, pritom, otkriva neinvazivnom metodom, na temelju snimki magnetskih polja koje proizvodi normalna aktivnost mozga. I mogao bi, potvrde li ga klinički testovi, individualno detektovati bolest pre pojave prvih simptoma.

Sve je počelo pre par godina, pre nego što je Golubić, inače zagrepčanka, uopšte doktorirala, kad je njena mentorka sa PMF-a, doktorka Selma Supek, sklopila saradnju sa Univerizetom u Novom Meksiku.

- Naučnici iz njihove laboratorije su radili na projektu u kojem su pokušavali da otkriju neuralni potpis karakterističan za Alchajmerovu bolest. Poslali su nam podatke MEG merenja, dakle izmerene vrednosti magnetnih polja koje emituje ljudski mozak, ljudi obolelih od Alchajmerove bolesti i zdravih osoba. Moj zadatak je bio da nađem razliku u procesiranju zvučnih nadražaja između zdravih starijih ispitanika i onih simptomatskih, i to komponente koja se javlja oko 300 ms nakon izlaganja zvuku - priča Golubić za Telegram.hr.

Čovek zvučni nadražaj prepoznaje nakon 100 milisekundi, a u memoriju ga pothranjuje nakon 300, objašnjava. Ta se komponenta pothrane zvuka u memoriju inače zove P300. Kako ljudi oboleli od Alchajmera najveća moždana oštećenja na mozgu imaju u temporalnim slepoočnim režnjevima, upravo tamo gde su primarni centri za sluh, i kako je Alchajmer bolest koja napada memoriju, pretpostavka je bila da kod ljudi koji boluju od Alchajmera P300 neće funkcionisati kao kod zdravih ljudi.

- Mi smo dobili magnetske snimke i moj je zadatak bio da napravim teorijske proračune. To se zove izračun biomagnetskog inverznog problema i to se nikome baš ne da računati - priča Golubić.

Na projektu je radila ukupno godinu dana.

- Ja sam, zapravo, najproduktivnija između 10 sati uveče i 3, 4, ujutro. Kad radim prozračune treba mi mir. Tako da sam veći deo tog posla odradila kući - kaže četrdesetogodišnjakinja.

Golubić kaže da je svoje rezultate objavila u "Human Brain Mappingu" jer je htela da njeni proračuni dođu u ruke drugim fizičarima koji bi ih mogli proveriti.

(Espreso.co.rs/Telegram.hr)