DIGITALNA TABLA U SVAKOJ UČIONICI, TAKSI DO KUĆE, INFORMATIKA OD 1. RAZREDA: Ovako je Ivana doživela školu u Norveškoj u koju ide njeno dete

Ivana iz Zagreba se u Norvešku odselila pre 10 godina. Tamo živi sa mužem i dvoje dece, a stariji sin je pre par nedelja krenuo u prvi razred osnovne škole (njima je škola počela 16. avgusta). Škola u Bergenu u koju je njen sin krenuo obnovljena je, a izgled i unutrašnjost školske zgrade su je oduševili.

Svaka učionica ima digitalnu tablu, a u odeljenju u koje ide njen sin nalazi se i 5 kompjutera, jer deca već od prvog razreda uče informatiku. U školi su postavljene kante za smeće s odvojenim odeljcima za staklo, plastiku i papir. Tako deca već od malih nogu uče koliko je važno reciklirati smeće. Knjige još nemaju, već rešavaju samo radne listove.

Pošto su u školi videli da su Ivana i njen muž iz Hrvatske, odmah su ih nazvali kako bi proverili govori li njen sin norveški. - On je ovde rođen i norveški mu je materinji jezik, tako da sam im rekla da nema potrebe za posebnim učiteljem norveškog koji bi radio samo s njim. Oni su mi zatim predložili da dete dobije učitelja hrvatskog. Njima je važno da deca čiji roditelji nisu iz Norveške znaju jezik roditelja i da neguju tu kulturu i tradiciju. Tako da će u školi učiti i hrvatski, i to besplatno - rekla je Ivana u razgovoru za Index.

U školi joj se najviše sviđa odnos učitelja prema deci, koji je prijateljski.

- Ja sam u Zagrebu išla u osnovnu i srednju školu i znam kako je bilo. Svi smo se bojali profesora koji bi nam pretili jedinicama, a tamo toga nema. Kako čujem i od prijateljica čija deca idu u više razrede, tamo su profesori pod daleko manjim stresom, pa se tako odnose i prema deci. Njima je važno da deca nauče, da im prenesu znanje, a nisu im važne ocene. Ono što mi se još posebno sviđa je to što veliku pažnju poklanjaju socijalizaciji. - Profesori u Norveškoj nastoje da sva deca budu što više zajedno, pa tako svi prvi razredi imaju neke časove zajedno, tokom kojih svi idu u dvorište i igraju se. Takođe se moramo podeliti u grupe po pet porodica i onda se međusobno posećujemo kako bi nam se deca koja su tek krenula u školu što bolje upoznala, pa se tako menjamo, idemo jedni kod drugih - ispričala je Ivana.

Još jedna od stvari koja joj se posebno svidela je ta da su u školi odabrani učenici koji posmatraju i paze da nema mobinga među decom, ali ne zna se ko su ta deca, da se ne bi dogodilo da su učenici samo pred njima dobri. Što se tiče opremljenosti škole, dodaje kako deca imaju svu moguću opremu, pa tako imaju gitare, klavir i slično. Jedina stvar koju nemaju je kantina, ali imaju kuhinju u kojoj stariji učenici sami mogu pripremiti jelo ako to žele, dok mlađi nose hranu.

U slučaju da dete pohađa tu školu, a preseli se na drugi kraj grada, škola mu osigurava besplatan taksi koji ga svaki dan čeka i dovodi na nastavu. - Sve je jako dobro uređeno i super funkcioniše. Zbog toga što je država uređena niko nema onaj strah od gubitka posla pa su svi profesori i učitelji daleko smireniji nego u Hrvatskoj.

(Espreso.co.rs/Index.rs)