Marko: Spasio sam svoju decu od pedofila iz parka!

Hrvat iz Minhena tvrdi kako je svoju, ali i tuđu decu najverovatnije spasio od pedofila iz parka. Marko B. je pre dva meseca iz jednog malog mesta u Slavoniji s porodicom došao u Minhen. Ima dva sina uzrasta od 7 i 10 godina. U Minhenu su i on i supruga dobili posao i započeli novi život. Kako su došlo leto, odnosno početkom jula, deci, koja su navikla na slobodan seoski život, bilo je dosadno u gradskom stanu pa su često odlazila u obližnji park. U početku su roditelji išli s njima, ali s vremenom su ih puštali same. - Nismo razmišljali o opasnostima jer čovek prvo pomisli na promet i da mu deca paze prilikom prelaska ulice, a kako nam je park samo stotinak metara od zgrade u kojoj živimo, o saobraćaju nismo razmišljali. Osim toga, u parku se nalazi mala fontana gde većinom dolaze majke s malom decom koja se kupaju u fontani pa je uvek puno. Bili smo mirni - priča Marko za Fenix magazin. Međutim, mir je nestao kad mu se sin jednog dana vratio iz parka i rekao kako već dva dana jedan stariji čovek pokušava nešto da priča s njim, ali da ga on ne razume jer ne zna nemački jezik. Stalno je gledao decu

Drugi dan sam otišao s njima u park i sin mi je pokazao starijeg čoveka. Stalno je gledao decu, videlo se da nije neki deda koji je doveo unučiće. Samo je neko vreme sedeo na klupici pa je otišao. Drugi dan ga nije bilo. Otišli smo opet za vikend i opet je došao.

U jednom trenutku je nekoj devojčici dodao loptu i nešto joj rekao. Onaj tko ga nije posmatrao tog trenutka ne bi uopšte ni primetio, a ni majka djevojčice nije to videla jer je razgovorala s prijateljicama. Primetio sam da jedan dan dolazi s šeširom, drugi bez šešira, pa s naočarima. Opet kažem, da ga nisam pratio, ne bih to uopšte primetio. Ali, meni je bilo čudno što je stalno sam i stalno gleda u tu decu koja se igraju u vodi. Ostao je sat, možda malo više, pa otišao. I tako nekoliko dana. Mislio sam se hoću li ili neću pozvati policiju jer me bilo strah da grešim i umišljam. Što sam ja znao kako pedofili izgledaju i što rade? U životu nisam ni pomislio na takvu opasnost. Slabo znam jezik, prijatelj koji mi je pronašao posao tu u Minhena bio je na odmoru i mislio sam samo više ne puštati decu u park - i to je to. Nisam imao mira Ali, nisam imao mira. Baš u mom ulazu živi komšija policajac i jedva sam mu nekako na lošem nemačkom objasnio svoje sumnje. Čovek je odmah reagovao, nekoliko dana policija je odlazila u park dok nisu pronašli tog starca i uhapsili ga. Komšija mi je rekao kako je već prijavljivan za takvo uznemiravanje dece, ali nikad mu nisu ništa konkretno pronašli osim što je sedeo u parku i posmatrao decu. Ne znam šta će biti s njim, ali ja nisam imao mira, morao sam nešto da učinim. Više ne puštam svoju decu samu u park, nikad se ne zna. Možda ne bi bilo ništa, ali ko zna što bi bilo da sam samo prešao preko toga. Moja deca su iz malog sela, navikli da veruju svakome, i nisam siguran da bi se distancirali od nekog stranca. Pre bi prihvatili razgovor. Ovaj put bila je sreća što sin ne zna nemački. Ko zna bi li mi rekao, da zna. Ne znam što bi bilo da mi je sin znao jezik, a ovaj ga pozvao nekuda da mu nešto pokaže. Strah me i da pomislim na to - zaključio je Marko.

(Espreso.co.rs / Index.hr)