HRVATI TVRDE: Inina postrojenja u Siriji zauzeli Rusi i srpski plaćenici!

Ina zaista nema sreće s naftnim poljima u Siriji. Kako je otkrio ruski novinar Denis b, a što je i potvrdio u razgovoru za Express, četvrtina prihoda s naftnih polja oslobođenih u okolini Palmire trebala bi pripasti ruskoj kompaniji Euro polis, povezanoj preko njegovog ličnog kuvara Evgenija Prigožina, sa samim Vladimirom Putinom.

- Za oslobođenje i stalnu zaštitu tih polja davat će 25% prihoda Euro polisu. Posebno će Sirijci plaćati troškove vojnika - ispričao nam je Korotkov.

Reč je o poljima u vlasništvu sirijske naftne kompanije Ine, Devon Energyja, Petro-Canade, IPR-a, Tatnefta, HBS-a, DNOS-a i Stratcoa. Upravo ta naftna polja neverovatno su bitna za Inu. Jedan stručnjak opisao je to kao porodično blago cele kompanije budući da su to bila najvrednija polja gdje je Ina imala pravo na eksploataciju.

Relativno nedavno uništeno je i jedno od najsavremenijih postrojenja za preradu nafte i plina, koje je sagrađeno u najgore moguće vreme. Ina je u to vreme, 2012. godine, trljala ruke zato što su otkrili bogato nalazište nafte i plina i upravo su bili u pogon pustili postrojenje vredno nekoliko stotina milijona evra. Međutim, samo 57 dana kasnije proglašene su međunarodne sankcije protiv režima sirijskog predsjednika Bašara el-Asada i Ina se povukla iz Sirije. Postrojenje na naftnim poljima u blizini drevne Palmire ostalo je napušteno, ali, kako će se kasnije ispostaviti, ne i zapušteno. U godinama nakon Ininog povlačenja sirijske su naftne kompanije bez previše problema preuzele upravljanje nad postrojenjem i celi Damask grejao se bezbrižno gasom iz Inine sirijske rafinerije.

Sve to je naprasno prekinuto eksplozivom koji su postavili iskusni mineri ISIL-a i javno se pohvalili uspešnim uništenjem postrojenja koje Sirijcima znači život a Ini milione evra. Sirijski aktivisti kažu da je nemoguće znati ko je od kompandanata na terenu naredio uništenje postrojenja.

- Tamo se ne zna ko pije a ko plaća. Cela komandantna struktura im je uništena - ispričali su aktivisti s terena u razgovoru za Express. Oni malo skloniji teorijama zavera mogli bi reći kako nije slučajnost da su postrojenja oko Palmire sad uništena. Zašto bi se Islamska država odlučila sad uništiti postrojenje koje je godinama, s manje ili više problema, uredno poslovalo i snabdevalo Asada i Sirijce gasom?

Uzevši u obzir da je Abu Sajaf, nekadašnji šef ISIL-a za naftne poslove, ubijen u akciji američkih specijalaca negde u maju 2015. godine, da je komandant Islamske države oko Homsa ubijen u martu prošle godine i da je šef ISIL-a oko Palmire ubijen oko Badnjaka, jako je teško znati ko bi imao dovoljno autoriteta za razbijanje dogovora sa sirijskom vojskom.

- Nisam siguran da su uopšte imenovali novog komandanta otkad su im prošlog ubili - pričaju izvori inače odlično upućeni u događanja na terenu. U svoj toj halabuci zbog izgubljene arbitraže i izgubljenog postrojenja, a postrojenje je uništeno krajem prošle godine, neke veoma bitne informacije malo su stavljene sa strane.

Naime, ta naftna polja bila su i ostala daleko najvrednija Inina imovina. Jedni će reći da se tamo nalazi i do 80 miliona barela ekvivalenta nafte (MMBOE), što je zajednički naziv za naftu i gas, ali Ina službeno kaže da se tamo nalazi negde oko 36 miliona barela. Sad, nakon što su ta postrojenja u nekoliko navrata teško oštećivana ili uništavana, čini se da je izbledela bilo kakva nada da će Ina ikad povratiti svoje vlasništvo ili ulaganje. Međutim, Korotkov upozorava kako je reč o tek preliminarnim dogovorima koji se odvijaju u maksimalnoj tajnosti. Za oslobađanje tih naftnih polja verovatno je zadužena plaćenička kompanija Wagner, donedavno registrovana u Argentini zato što su takve fabrike bile zabranjene u Rusiji. (Espreso.co.rs / Express.hr)