GAZDI SAM MORAO DA PEREM PODOVE I CEPAM DRVA, PLATU SAM DOBIJAO IZ 20 DELOVA: Ispovest radnika na crno

Posao se danas sve više smatra privilegijom, barem ovde kod nas na Balkanu, "gazda" je postao mali bog, od čije dobre ili loše volje zavisi sudbina vas i vaše porodice.

Zato mnogi pristaju na potpuni gubitak dostojanstva: rade na crno, rade najteže poslove, za najmanje pare, pristaju na razne kompromise ne bi li nahranili porodicu.

Hrvatski portal 100posto prenosi priču mladića Krešimira iz malog mesta na severozapadu Hrvatske, koji je, nakon završetka srednje škole, uzalud pokušavao da se zaposli u struci.

Pod moranjem, zaposlio se kao pica majstor u ugostiteljskom objektu u Zagrebu.

Ovo je njegova ispovest.

"Radio sam za minimalac i po 15 sati u komadu, uz tek nekoliko sati spavanja između smjena. Spašavao me rad u noćnim smenama koji je bio plaćen isti dan, na ruke. Nakon par meseci poslodavac je odlučio da ukine dodatak za noćni rad zbog čega sam bio prisiljen da tražim drugi posao. Ponovo sam se zaposlio kao pica majstor u jednom zagrebačkom šoping centru. Iako je moj posao bio isključivo priprema hrane, morao sam raditi doslovno sve, pa čak i prati podove u lokalu. Posao je išao dobro, no plata je počela da kasni, a potom su isplate preko računa potpuno presušile pa su mi novac počeli davati isključivo na ruke. I kad sam pomislio da jadnije ne može, uvjerio sam se da ipak može – mizernu platu gazda nam je počeo isplaćivati "na rate". Svakih par dana dao bi nam po 200 ili 300 kuna (25-35 evra), a neke mesece smo platu primali u dvadesetak rata pa smo tako mi radnici kreditirali gazdu. Firma je ubrzo otišla u stečaj, a mi smo ostali bez posla i bez nekoliko isplaćenih plata - priča Krešo, koji se posle ovog užasa rešio da se vrati kući, na selo.

A tu je otkrio da u provinciji radnička prava gotovo da ne postoje.

- Uz isplate minimalca preko računa, a ostatka plate na ruke, susreo sam se s brutalnim mobingom, a uz posao pripreme hrane, morao sam gazdi cepati drva, kositi travu, uređivati okućnicu... Kada sam, izmučen svakodnevnim maltretiranjem rekao da dajem otkaz, usledio je odgovor – ako odeš, ovo što si radio, neće ti biti plaćeno. Potom je usledio i novi šok, saznao sam da poslednjih nekoliko meseci više nisam bio niti prijavljen, a minimalac, koji mi je legao na račun, uplaćivala je privatna osoba. Kada sam nakon svega toga konačno prestao raditi u tom lokalu, počeli su novi problemi. Vlasnik me nekoliko puta pozvao da dođem, poručujući da će mi isplatiti platu koju mi je dugovao, no, svaki put kada bih došao dobio sam samo novu porciju uvreda i pretnji - kaže Krešo.

On se zati obratio Sindikatu realnog sektora Hrvatske, uz pomoć kojeg je uspeo da naplati potraživanja.

(Espreso.co.rs/100posto.hr)