"UHVATIM JE KAKO PLAČE, OD KOMŠIJA SAZNAJE ZA UNUKE": Ispovest Ane (62) čijoj majci niko ni prag ne prelazi!

U porodici gospođe Ane (62) nekada je bila kuća puna radosti - odrasla je uz roditelje, dva mlađa brata i sestru. Danas međutim kaže da joj je kuća pusta, da joj niko više ne dolazi i da stalno gleda svoju staru majku kako upravo zbog toga često plače.

Sleže neprestano ramenima 62-godišnja Ana iz Hrvatske dok priča o svom životu, koja se odlučila da ostatak života provede zajedno sa svojom majkom udovicom kod koje se nedavno preselila.

"Mama ima 83 godine, pala je napolju jesenas dok se penjala uz merdevine da bere jabuke. Polomila je rebra, uganula nogu, bila sva u bolovima. U to vreme sam živela sama u jednom većem gradu, kao penzionerka. Zaključila sam da bi bilo najbolje da se preselim kod nje", kaže Ana.

Kada se preselila kod majke, objašnjava, tek je tada shvatila zašto joj se mama toliko puta žalila da "živa duša preko njenog praga ne pređe".

"Znate, dok su deca mojih braće i sestara bila mlađa, i dok je otac bio živ, često smo se tu okupljali. Kako su deca rasla, selo je prestalo da ih zanima. Jedan brat je nakon tatine smrti dolazio kod mame da kosi travu i nešto popravljao ako bi trebalo, ali otkako sam ja tu, dođe svakih mesec do dva, ako i toliko. Svastike nisam videla od Božića, jednu ni drugu, kao ni njihovu decu", objašnjava.

"Majci telefon ne zvoni"

Sestra joj živi u inostranstvu, njena decu, kaže, nisu videli nekoliko godina.

"Mladi radije plate neko putovanje da putuju po svetu, baka im nikad nije usput. Ja je vidim da plače. Ne koristi društvene mreže, a telefon ima samo da se javi. Međutim i on ne zvoni često. Neki dan je sedela kod komšinice u dvorištu i videla sam da briše suze. Kada je došla kod kuće ispričala mi je da joj je komšinica na Fejsbuku pokazivala da joj je unuk na odmoru u Španiji, a da je unuka bila na Tenerifima. Plače kako su se promenili, kako su postali lepi ljudi, onda mene pita hoće li doći na leto, znam li šta. Srce mi se stegne jer nemam odgovore na takva pitanja", priča Ana sa suzama u očima.

"Treba da ih moli da joj se jave"

Na pitanje da li je probala da ih sve okupi, Ana je objasnila da je i to pokušavala ali da u tome nije uspela.

"Probala sam to za Božić, došlo ih je pola. I to je nju nahranilo evo do sada. Podstičem ih da je barem nazovu, ispričaju joj kako su, otkriju joj planove. I to im je teško kao da idu da vade zub", kaže ona.

Takođe dodaje da je srećna što joj je barem ona, njena ćerka tu, ali da joj srce plače za ostatkom porodice.

"Njoj su sva njena deca i unuci jednako pri srcu, o svakome sve želi da zna. Istina, srećnija je otkako sam s njom, često naglas Bogu zahvaljuje na tome, ali vidim da je pogađa što od tolike porodice retko ko dođe kod nje na selo", završila je razgovor Ana.

Bonus video:

(Espreso / Moje vrijeme / Prenela: J.N.)