Americi nije odgovaralo da Hrvatska s moćnim raketama dominira u regionu! (VIDEO)

Spoznaja da je Hrvatska uglavnom ruskim oružjem izvojevala ratnu pobedu, bila je šok za Srbiju.

Iako je prošlo 22 godine od završetka rata još uvek postoje brojne tajne vezane za taj ratni sukob.

Godinama su se hrvatski vojni i ostali istoričari sukobljavali oko toga je li taj rat trebalo da traje gotovo pet godina ili se mogao završiti za godinu dana? Kada se sagledaju činjenice oko jedne od temeljnih stvari svakog rata, oružja i naoružanja s kojima se taj rat vodi, jasno je da se rat, mogao voditi godinu dana, pa i manje, ali s posledicom da bi, Hrvatska verovatno ostala “skraćena” za trećinu svoje teritorije.

Da je Hrvatska morala da ratuje s oružjem koje je posedovala na početku rata, 1991. sigurno ne bi uspela da oslobodi celu teritoriju , niti da vojno stane na međunarodne granice. Osvajanjem niza kasarni i skladišta bivše JNA, Hrvatska je uspela da na početku rata dođe do respektabilnog “teškog” naoružanja, desetak tenkova, topova, čak i granata za to oružje, ali je to bilo nedovoljno za preduzimanje većih oslobodilačkih akcija.

Tokom 1991. nabavke oružja u Hrvatskoj išla je preko nekoliko većih međunarodnih grupa trgovaca oružja, a u kasnijim godinama nabavka se čak dogovarala s nekoliko država koje su bile voljne da rizikuju i šalju u RH veće količine kvalitetnog “teškog” naoružanja. Jedna od najvećih grupacija tih trgovaca bila je i Winsley Finance Limited, preduzeće osnovano na Britanskim Devičanskim ostrvima, u kome je, jedan od suvlasnika bio i Hrvat Zvonko Zubak.Ova kompanija je, koristeći svojie utabane veze uspela da se poveže s vlastima i generalima bivšeg Sovjetskog Saveza, sadašnje Rusije.

Putem te kompanije, kako je nedavno objavio “Večernji list”, u ratnim godinama, čak i u dve posleratne godine, u RH je stiglo, čak oko 16.000 tona raznog naoružanja. Uglavnom je oružje stizalo iz Rusije i ponešto iz bivših država Sovjetskog Saveza.

Glavni način transporta bili su veliki ruskih transportni avioni “Antonov” i “Iljušin”, koji su na 160 letova nosili, u proseku oko 100 tona oružja i sletali uglavnom na aerodrome udaljene od ratnih sukoba, u Puli i na Krku. Tim noćnim transportima stigle su dve eskadrile MiG-ova 21, dve eskadrile Mi8 i Mi-17 helikoptera, eskadrila Mi-24 borbenih helikoptera, kao i stotine raketnih projektila, desetine miliona raznih metaka, hiljade raketa i granata raznih kalibara. Iz Južne Amerike, u brodovima su stizale i haubice 155 mm, desetine hiljada jurišnih pušaka i ostalo naoružanje. Tokom rata, hrvatska strana je dobila deo (oko 20%) oružja koje je iz nekih islamskih zemalja stizalo Armiji BiH, putem hrvatskih brodskih i vazdušnih luka.