MOJA MAJKA UMIRALA JE U NAJGORIM U MUKAMA: Reči Anamarije KIDAJU DUŠU, uzela je papirić i napisala OVO!

"Moja majka umirala je u najgorim mukama i bila je svesna svega do zadnjeg trenutka. To je bila najgora moguća agonija od koje se ni nakon tri godine nisam oporavila. Gušila se i preklinjala me da joj pomognem i da joj olakšamo muke. Budući da na kraju nije mogla govoriti, uzela je papirić sa stolića kraj kreveta i napisala drhtavom rukom - želim umreti. Molila sam da je uspavaju, ali su joj davali lekove u dozama za decu", govori nam Anamarija Sanseović.

Njena majka imala je multipli melom koji se nije mogao lečiti i u kratkom vremenu ju je ugušio. Svoje poslednje dane provela je u jednoj bolnici u Slavoniji, koju Sanseović ne želi isticati jer, kaže, bolnicu ne krivi za ništa. Smatra da je problem u sistemu koji ne sprovodi konstatnu palijativnu negu.

Na stare rane podsetio ju je hrabri postupak anesteziologinje Sanje Ćosić, koja je nakon smrti verenika, mladog ortopeda iz KBC-a Zagreb, doktora Krešimira Crnogaće, koji je pre nekoliko dana preminuo u 39. godini od karcinoma gušterače, progovorila o teškim poslednjim trenucima prie njegovog odlaska i palijativnoj nezi.

Rekla je kako mu nisu davali dovoljno morfijuma i morala ih je preklinjati da mu pomognu. Rekla je da je Crnogaća osetio smrtni strah i kraj, a to se nije trebalo dogoditi.

"Prestanite se bojati sedativa u palijativi. Prestanite biti neznalice, prestanite uskraćivati milost mirne smrti palijativnim pacijentima. Edukujte se. Pitajte. Zovite kolege koji se time bave da vas edukuju. Budite doktori i poštujte Hipokrata. Ne mučite bolesnika na samrtnoj postelji...", napisala je Ćosić.

"To su bile scene gore od egzorcista. Umirala je od gladi i žeđi. Govorila je ‘ne mogu više‘, a ja sam molila boga da bude bez svesti. Ali nažalost bila je svega svesna do zadnje sekunde", kroz suze nam priča Anamarija i dodaje da u takvoj situaciji ‘prvo molite boga da blisku osobu spase, a onda molite da ode s ovoga sveta i prestane ta beskrajna muka‘.

"Držala sam je za ruku, stalno sam dolazila da budem kraj nje. Na kraju je bila toliko iscrpljena i ljuta da je okrenula glavu od mene. Videla sam kako joj je iz oka skliznula suza", priseća se najtežih trenutaka Anamarija i kaže da strahuje da sama ne mora prolaziti tako nešto.

Nimalo ne krivi doktore jer i sama radi u zdravstvenoj ustanovi. Svesna je da kod nas ne postoji mogućnost eutanazije, ali smatra da se ne sme dozvoliti da iko više svoje zadnje dane provodi gušeći se, u panici ili teškim bolovima.

"Kad je jasno da pacijent umire i zna da mu je kraj, mora mu se olakšati i uspavati ga, da ne bude svestan toga".

I u slučaju Anamarijine majke nije bilo spasa. Kad joj je otkrivena bolest odmah je operisana, ali doktori nažalost nisu mogli ništa uraditi. Kroz nekoliko nedelja je umrla.

"Rekli su mi da joj od sedativa može stati srce. Neko mi je rekao da ih mogu tužiti ako se to desi. Bože moj, ko će ih tužiti? Ja sam samo želela da se ona više ne pati", iskrena je.

Bonus video:

(Espreso/Kurir.rs/Jutarnji.hr)