BEOGRAĐANKA SE PRESELILA U ZAGREB I IMA ŠTA DA KAŽE O CENAMA: Ivanka nam je UKAZALA na NAJVEĆI problem!

Da su cene u Hrvatskoj skočile u nedogled postalo je jasno kroz više izveštaja kojima su svedočili turisti.

Od hrane u prodavnicama, preko parkinga, do ležajki na plažama, cene kod komšija često se stavljaju pod termin "šokantno".

No, da bismo to proverili pronašli smo Beograđnku Ivanku Đ. koja nam je predočila cene u Zagrebu.

Naime, sagovornica Espresa se početkom godine preselila u Zagreb i, imajući ideju da će u državi Evropske unije život biti skuplji nego u Srbiji, pripremila se za deblji džep.

No, da li joj je to trebalo?

Na samom početku života u Zagrebu, morala je, logično da pronađe stan. Tražeći stan između 40 i 50 kvadrata Ivanka je primetila da se cene kirija u glavnom gradu Hrvatske ne razlikuju od onih u Beogradu.

Za stan od 40, 50 kvadrata prosečna mesečna kirija se kreće u rasponu od 400 do 550 evra. Naravno, u zavisnosti gde se stan nalazi i koliko je sređen, namešten, započela je Ivanka Đ.

Smirena jer cene kirija nemaju razliku u dva glavna grada, Ivanka je kauzalno morala da ode i do prodavnice, a tamo je spokoj nestao.

U prodavnicama u Zagrebu cene su itekako veće. Rekla bih da su namirnice oko 15, 20% skuplje u zagrebačkim prodavnicama nego u beogradskim. No, cene u restoranima nisu drastično različite. Ipak, možete naći određena jela skuplja u luksuznijim restoranima za 5 ili 10% nego u sličnim u Beogradu, istakla je sagovornica.

Dok sam razgovara sa Ivankom primetila sam da ima uređenu dugačku kosu, kao i sređene nokte. Naravno, njen izgled ne bi bio bitan da se nismo sastale da pričamo o cenama, te sam morala da je upitam koliko koštaju usluge nege u Zagrebu.

Sagovornica je uzdahnula, implicirajući svoj odgovor.

Imam dugačku kosu, te povremeno u zavisnoti od događaja kojima prisustvujem odlazim na feniranje. U Beogradu je, u proseku, feniranje dugačke kose između 800 i 1200 dinara. S druge strane u Zagrebu je oko 20, 25 evra.

Što se sređivanja noktiju tiče, situacija je slična. Korekcija noktiju za gel u Beogradu je oko 1200, 1700 dinara, a trenutno u Zagrebu je oko 25, 30 evra, objasnila je Ivanka Đ.

Dakle, prema rečima sagovornice čini mi se da su cene u Zagrebu ili slične ili poprilično veće nego u Beogradu. Međutim, kako sama Ivanka ima uvid u razliku u mesečnim primanjima u Srbiji i u Hrvatskoj, stigle smo do pitanja koliko je skup život u odnosu na plate u Zagrebu.

Statistički podaci o prosečnim platama dostupni na internetu često nemaju veze sa realnom slikom ni u Srbiji, ni u Hrvatskoj, jer prosek podrazumeva i one koji su u manjini, ali imaju najveći kapital, i one koji su u većini ali imaju minimalna primanja. Stoga, oslonile smo se na Ivankino iskustvo.

Ako kažemo da je, prema mom mišljenju, prosečna plata u Srbiji oko 500 evra, a u Hrvatskoj od 700 do 1000 evra, uz svu inflaciju, koja je pogodila obe države, promenu valute u Hrvatskoj, te daljeg poskupljenja zbog prilagođavanja cena, čini mi se da je jeftinije živeti u Zagrebu, nego u Beogradu, zaključila je sagovornica Espresa.

Tako prema mišljenju Ivanke Đ, uz hrvatsku platu lakše je sa svim poskupljenjima živeti u Zagrebu, nego u Beogradu sa srpskom platom i inflacijom.

No, kada je sagovornica već pomenula promenu valute koja je dovela do menjanja cena, mahom zbog težnje privrednika i države da više zarade, ukratko smo prokomentarisale odnos Hrvata i Hrvatica prema evru.

Kako se u Hrvatskoj prihvatila valuta evra?

Naravno da je promena valute izazvala haotičnost, kao što se obično dešava kada se ekonomski sistem menja, da li na državnom nivou, ili pak u hartijama od vrednosti.

Hrvatice i Hrvati se još nisu navikli na evro. Naprosto, zbunjuje ih to, jer govorimo o običnim ljudima. Često im se desi da zaborave da sada koriste evo, a ne kune, te dođe do problema, navela je sagovornica.

No, ta zbunjenost dovela je i do toga da se jedna navika prekine. Ranije je, dok su se koristile kune, prema rečima Zagrepčanki i Zagrepčana, a kako navodi Ivanka Đ, tradicija u plaćanju računa u kafiću, kafani ili restoranu bila da se krajnji iznos zaokruži i da konobarice i konobari dobiju popriličan bakšiš. Toga, sada nema.

Otkako je evro postala zvanična valuta, a kuna nestala, ljudi naprosto ne mogu lako da sračunaju koliko je dovoljno ostaviti bakšiša, te ga uopšte i ne ostavljaju.

To sam saznala jer su radnice i radnici lokala počeli da se žale, ne na svoje sugrađane, već na sistem.

Čudno je kako je ljudima teško da sračunaju recimo 10% od ceha i daju bakšiš. No, Hrvati i Hrvatice ranije nisu morali da računaju postotak, već bi krajnji račun pretvorili u prvu okruglu cifru i time bi bili velikodušni prema radnicima, a radnici bi bili zadovoljni.

Sada, em što im je teško da odmah u glavi sračunaju da li su ojađeni ako se ceh zaokruži na veću cifru, em što su cene skočile, većina njih ne želi da ostavi bakšiš, zaključila je Ivanka Đ.

Sagovornica Espresa je na kraju navela da neki ljudi i dalje ostavljaju bakšiš, kao i ona sama, ali da postepeno primećuju da su potrošili više nego što su mislili da jesu ili više nego što su navikli.

Bonus video:

(Espreso/ Verica Arsić)