TEŽAK POSAO
LJUBAVNICA POZNATOG POLITIČARA SAKRILA U GEPEK: Progovorio telohranitelj funkcionera!
Neki žive kao bubreg u loju
Policajci su, kaže, osiromašeni, ali ne svi. Neki žive kao bubreg u loju. Što su više dobri sa šefovima, to ima više prekovremenih sati, većinom izmišljenih, mogli mesečno pisati. Ima tu nekoliko njih koji su mesečno pisali i po 150, 200, 250, 300 sati prekovremenih.
Telohranitelji nam se pak pravdaju da njihov zadatak nije ušestvovanje na atletskom mitingu u Ženevi nego prvenstveno korišćenje mozga. Treba naglasiti da većina državnih telohranitelja potiče iz redova specijalnih i interventnih jedinica policije. Na taj način u Upravu dolaze već formirani delatnici, naviknuti na stegu i odanost službi.
U prvom redu oni imaju proverene psihofizičke kvalitete, i služe se svim vrstama oružja, poznavatelji su važnijih borilačkih napadačkih i obrambenih veština. U teoriji, UPSS sam odabire tko će štititi osobe prve kategorije. U praksi, osoba ipak svojim sugestijama učestvuje u odabiru. Bono Marjanović, stručnjak za osiguranje i nekadašnji šef telesne zaštite Franje Tuđmana od 1991. do 1993., rekao nam je da je to logično jer su mnogi političari i važne osobe imali i pre dodirne tačke s telohraniteljima pa su s njima stvorili i prisniji odnos.
Razumljivo je da u tom slučaju traže na novim dužnostima proverene osobe.
Osim što je sa Sanaderom održavao kontakte i nakon što je prestao da ga štiti, a istraga o bivšem premijeru već je odmakla u očekivanom smeru, Tigar se ni na suđenju Sanaderu baš ničega nije “sećao”:
- Samo je budala mogla očekivati da će Tigar progovoriti. Obučavali su nas da puzimo po kamenu dok nam ne iskrvare kolena, da se plinskom maskom probijamo kroz trnje i žbunje dok je vani plus 40, pešačili smo po Lošinju kilometre i kilometre bez vode, obučeni smo da ne jedemo, ne spavamo, i ako treba nekoliko minuta i ne dišemo, trenirali su nas da uz snajper ležimo 48 sati u komadu, samo se veliki optimista može nadati da bi neko od nas progovorio. Ali, bez nas ne mogu. Pokojni Franjo Tuđman je to radio vrlo elegantno.
Dnevnice smo dobijali u papirnatim vrećicama u kešu. Plata je išla na račun. Nije im neugodno 'pustiti plin' za stolom Jedan drugi njegov kolega, pomalo frustrirano dodaje:
