"BEZ NJEGOVOG POZIVA NE MOGU": Mara (97) je jedina stanovnica sela Tihiočaj, kaže da čeka BOGA DA JE POZOVE K SEBI

“Nisam mislila da će me Bog pustiti toliko dugo da živim, ali šta se može?! Bez njegova poziva ne mogu sama ići. Sedim ovde i čekam kad će mi doći”, reči su Mare Gvozdenović, starice koja sama samcijata provodi dane i noći, zagazivši debelo u desetu deceniju života.

Žumberačko selo Tihočaj u Hrvatskoj, poslednjih nekoliko godina spalo je na samo jednog stanovnika. Reč je o 97-godišnjoj Mari Gvozdanović koja je od popisa stanovništva 2011. izgubila sve svoje susede. Tada ih je bilo četvoro, sada je ostala sama.

Iako je ostala jedina, vozila su ipak očistile peteve sela Tihočaj, tako da su se novinari ipak nekako uspeli dovesti do Marine kuće. Uz Marinu, u selu je još osam kuća i nekoliko mačaka kao i vrlo lucidna 97-godišnja starica.

‘Bez Božjeg poziva ne mogu ići’

“Moji susedi su umrli, a njihova deca otišla su u gradove ili izvan zemlje. A šta će drugo?! Ovde nemaju šta da rade, jedino da se bave poljoprivredom, ali to u današnje vrieme ljudi baš ne vole raditi”, priča Mare.

“Nisam mislila da će me Bog pustiti toliko dugo da živim, ali šta se može?! Bez njegova poziva ne mogu sama ići. Sedim ovde i čekam kad će mi doći”, priča Mara dok sa stola miče tanjire što su ostali od ručka. Tog dana sebi je pripremila kotlete.

“Sama kuvam, još sam na nogama, pa to mogu. A šta ću drugo raditi?! Kad je zima i kad je napolju toliko snega, ne izlazim nikuda da ne padnem negde. Pa ko će me videti? Nema nikoga ovde. Tako sam celi dan u kući”, priča Mara za 24sata.

Kaže kako ide u krevet da spava nakon što se završi Potera koju voli gledati, ali kako joj san ne dolazi na oči.

“Celu noć razmišljam šta sam sve prošla u životu. Ja vam ne razmišljam više o budućnosti, to za mene više ne postoji, samo o prošlosti”, priča Mara koja poslednjih godina ima problema s vidom i sluhom.

Još uvek obrađuje svoj vrt

Na pitanje je li se boji da živi sama u selu, kaže kako se nema čega bojati.

“Ja novca nemam, nemam penzije, a i stara sam. Šta će meni biti, što bi meni uzeli”, kaže.

Svakog vikenda iz Jaske joj dolazi unuk koji joj donese vodu i ostale potrepštine. Dolazi i veterinar koji se brine za goveda koja je doveo jedan čovek ovamo za svoj posao.

“Odgovara mu priroda ovde, a meni je dobro jer zato dolaze ti ljudi, pa nešto popijemo i porazgovaramo”, priča.

Mara je inače rođena na Žumberku, a posle je živela u Sremu. Posle se vratila ovamo te sa suprugom kupila kuću. Muž joj je preminuo pre pet godina, a umrli su joj i sin i kći.

Kolena je sve manje služe

Neko je vreme živela kod snaje, koja je bolesna, pa se zato vratila svojoj kući. Kad nije sve okovano snegom, zna malo prošetati po selu, a ima i svoj vrt, koji sama obrađuje.

“Ipak, kolena me sve manje služe. Pre sam išla peške u Zagreb kod svojih sestara, uzela bih komad hleba i vodu te hodala do njih. Sad ne mogu. Imala sam četiri sestre i četiri brata. Jedan mi je brat živ i sestre, ali su one stare, jedna dođe nekad pa nam bude lepo, ali bude kratko. Imam i drugog unuka, ali on je u Nemačkoj”, kaže Mara na kraju razgovora za portal "24.sata"

Na odlasku je pozdravile novinare i pozvala ih da se brzo vrate, jer kako sama kaže, ne zna kad će joj stići poziv od Boga.

(Espreso/Blic/24sata)