MALI TOMA (1) JE UMRO JER SE NIJE VAKCINISAO: Potresna ispovest majke Irene! (FOTO)

Toma Selak (1) iz Hrvatske umro je pre pet godina od posledica pneumokokne sepse.

- Kad vam se nešto tako dogodi, to je kao da vas netko uzme i baci u zid svom silinom, a vi se raspete u hiljadu komada. Vreme ne leči bol, ta bol nikad ne prestaje, ali s vremenom naučite kako se nositi s tim – priča Irena Selak (36) iz Sesveta.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Njen sinčić otišao je naglo, a porodica je bila šokirana situacijom.

- Toma se tog jutra veselo igrao. Za ručak je pojeo dva tanjira supe i stavila sam ga da spava. Bilo mi je čudno što je spavao dublje nego obično. Probudio se oko 17 sati, počeo je povraćati, glava mu je klonula... Uzela sam ga na ruke, ali bio je jako topao. Imao je temperaturu 39,8. Počele su mu plaviti usnice. U panici sam zvala pedijatra koja mi je savetovala snižavanje temperature. Stavila sam mu čepić, a zatim smo otišli u Zaraznu, gde smo bili već u 18.30 – priseća se Irena najtežih trenutaka u životu.

Lekari su utvrdili da je dečak lošeg kliničkog statusa. Smestili su ga na jedinicu intenzivnog lečenja i stavili ga u veštačku komu.

Antisrpski skup održan u centru Zagreba, traži se progon lidera Srpskog narodnog veća

- Nisu odmah znali što mu je pa su mu dali gomilu lekova. Napravili su mu ultrazvuk glave, doppler, briseve... Ustanovili su da je ostao bez kiseonika i dotoka krvi u mozak. U 23 sata su rekli da ima pneumokoku. Nikad ranije nisam čula za tu bakteriju – kaže Irena.

Ujutro ih je doktor pozvao u svoju sobu i rekao im najcrnje moguće vesti.

- Počeo je pričati o pneumokoku, o imunitetu. Mi se prvo nismo snašli. Pitali smo što se može učiniti kad se Toma probudi, a tad nas je stvarnost spojila sa zemljom. Doktor je rekao da se on nikad neće probuditi. ‘Nije stvar dana, nego minuta kad će umreti. Morate to prihvatiti’, rekao nam je. Bili smo izvan sebe – zastaje Irena i potiho briše suze.

Zajedništvo sa suprugom Ivicom pomoglo joj je da se potpuno ne preda očaju.

Njihov sinčić za život se borio još tri nedelje, ali telo je bilo preslabo. Iako su antibioticima kroz pet dana doktori rešili pneumokok, posledice su bile strašne.

Dečak je 1. maja 2012. godine preminuo od zatajenja bubrega.

- Bili smo očajni. Umesto da se radujemo prvim koracima, zubićima, rečima, mi smo tražili leš. Drugi ljudi kupuju deci autiće i bicikle, ja sam za sina tražila grobnicu. Najveća briga bila mi je kako njegovoj sestrici Antei objasniti da se brat više nikad neće vratiti kući – govori Irena.

Antea (7) tad je imala tri godine i bratova smrt ju je teško pogodila.

- Za svoju decu dala bih sve. Ne znam zašto je tako ispalo, no ponekad mi se čini da je Bog imao plan. Tomina smrt nije bila uzaludna jer se trudim osvestiti druge roditelje, dati im informaciju koja nisam imala. Nikad nisam čula za pneumokok niti sam znala da postoji cjepivo. Da sam to znala, a nisam vakcinisala svoje dete, nikad sebi ne bih mogla oprostiti. Neka ljudi pitaju pedijatre pa neka se informišu. U međuvremenu, mene je Bog nagradio s još dvoje dece. Lino Stjepan ima tri godine, a Nikol se rodila prošle godine. Svu decu sam vakcinisala, a Nikol će dobiti vakcinu kad dođe vreme – odlučna je Irena.

Kažu kako veruju da ih Toma gleda i pazi s neba, a osećaju njegovo prisustvo sve vreme.

(Espreso.co.rs / 24sata.hr)