HRVATSKI MINISTAR ODBRANE KRSTIČEVIĆ: Srbija nije pretnja našoj nacionalnoj sigurnosti!

Od svih Plenkovićevih ministara Damir Krstičević jedan je od najaktivnijih. Retko prođe dan da javnost ne sazna za brojne aktivnosti potpredsednika Vlade, ali su i reakcije na projekte i poteze koje vuče ministar obrane različite. Posebno na poslednji predlog o uvođenju mini vojnog roka, što je pobudilo neverovatnu pažnju u Hrvatskoj, ali i okruženju.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Neki to vide kao pokušaj militarizacije Hrvatske, pa čak i poruku da se odustalo od reforme "na račun" vojnog osposobljavanja mladih ljudi, za neke je apsurd da ponovo uvođenje druženja mladih ljudi s vojskom guraju oni koji su, poput Andreja Plenkovića i Bože Petrova, bili oslobođeni od služenja vojnog roka.

Za profesionalnog vojnika Damira Krstičevića stavljanje te teme na dnevni red dok ionako još ništa nije definitivno zaključeno, ne predstavlja neku eksplozivnu vest.

Naprotiv, vremena i okolnosti se menjaju, pa i Hrvatska treba trezno i smireno da raspravi da li treba mlade ljude obučiti bar osnovama vojnih veština.

U Krstičevićevom resoru, koji je prvi put nakon dugo vremena dobio više novca iz proračuna, ima još mnogo važnih projekata o kojima treba doneti strateške odluke. Pre svega, možemo li nabaviti nove borbene avione, ali i kako unaprediti sigurnost otadžbine i ravnomerno rasporediti vojne snage po Hrvatskoj.

Ostaje i pitanje na koje je teško dati odgovor: koliko bi dolazak novog američkog predsednika Donalda Trampa u Belu kuću mogao promeniti odnose u ovom delu sveta i hoće li Amerika i Rusija postići neke dogovore koji se mogu smatrati i Jaltom II?

- Za Hrvatsku Srbija ne predstavlja pretnju nacionalnoj sigurnosti, rekao general, ali i dodao "da se kao odgovorna država mora brinuti o opremanju i modernizaciji oružanih snaga i sigurnosti ljudi'.

General Krstičević je diplomatski odgovorio i na pitanje Jutarnjeg lista da li postoji opasnost za Hrvatsku ako se ruska prisutnost, pa i ona vojna, proširi na Republiku Srpsku, i rekao da se to ne doživljava kao opasnost, već kao realnost. - Moj je najvažniji cilj na mestu na kojem sam sada da hrvatski vojnici imaju uslove za rad i siguran sam da hrvatska vojska ima svetlu budućnost. Molim vas da to posebno naglasite - rekao je general u razgovoru za ovaj medij.

Svedoci smo sve turbulentnijih odnosa na jugoistoku Europe, a neki analitičari spominju i mogućnost novih sukoba. Kakav je u svemu položaj Hrvatske i da li treba da hrvatski građani da se brinu?

- U Hrvatskoj nema razloga za strah, ali ima za partnerstvo u očuvanju sigurnosti, jer to je interes svih nas - rekao je. Mnoge se zemlje u okruženju, pre svega Srbija, i naoružavaju. Predstavlja li to za Hrvatsku opasnost?

– Hrvatska ne vidi Srbiju niti opremanje njihovih oružanih snaga kao pretnju našoj nacionalnoj sigurnosti. Pravo je svake zemlje da se brine o svojim nacionalnim interesima. Kao odgovorna država brinemo dugoročno o opremanju i modernizaciji naših Oružanih snaga i o sigurnosti svojih građana. Kakva je trenutno situacija sa mogućom nabavkom borbenih aviona?

– Drago mi je da postoji saglasnost državnog vrha o zadržavanju te sposobnosti. Ako nemamo borbeno vazduhoplovstvo, zrakoplovstvo, treba postaviti i pitanje o postojanju HRZ - a i PZO - a kao grane naših oružanih snaga. Kao svedok vremena rata i svedok doprinosa ratnog vazduhoplovstva našim pobedama, može da se tvrdi kako Oružane snage i posebno naše vazduhoplovstvo nisu isti s borbenim vazduhoplovstvom ili bez njega. Snaga je države u njenim ljudima. Imamo vrhunske pilote. Ne može niko čuvati hrvatsko nebo kao hrvatski piloti. Odluku o budućnosti hrvatskog borbenog vazduhoplovstva donećemo, verujem, tokom ove godine. Verujem da ćemo o tome postići najširi društveni konsenzus. Naravno da smo svesni kako ova odluka, posebno u finansijskom delu, nije nimalo laka. Tu nemam iluzija, ali sam siguran da postoje načini rešavanja ovoga pitanja koji su dugoročno održivi - rekao je.

Sve se češće spominje mogućnost ponovnog aktiviranja vojnog roka, kroz letnu obuku za mlade ljude. Podržavate li to i postoji li plan uvođenja "kompletnog" vojnog roka?

– Sigurnosna situacija se na globalnom području, hteli mi to priznati ili ne, drastično menja. I mi se moramo menjati. Trenutno se razmišlja o ideji jednog lakog modela, ne vojnog roka kakav smo nekada imali, već temeljnog vojnog osposobljavanja, koje bi trajalo tri do četiri sedmice. Taj model bio bi u skladu s vremenom, atraktivan i koristan za mlade. Naravno da oni i tom vremenu ne mogu naučiti sve. Ako žele više vojnog znanja, usmerićemo se prema profesionalnoj vojsci, a oni koji to ne žele praviće bazu. Mladi ljudi u tom periodu mogu savladati neke temeljne vojne, ali i druge veštine koje im sigurno mogu biti od koristi, na primer pružanje prve pomoći, korišćenje zaštitnih sredstava, izradu zaklona, snalaženje u prostoru, čitanje karata, pomoći civilnim institucijama, upoznavati se s procedurama u slučaju velikih elementarnih nepogoda - rekao je general Krstičević u intervjuu.

Bonus video:

ESPRESO INTERVJU NEDELJE: Jelena MIlić

(Espreso.co.rs / Jutarnji.hr)