HRVATIMA SE OBILO O GLAVU: "Ne može država da naplaćuje papir koji nam je već dala"

UGP (Udruga Glas poduzetnika) iz Hrvatske je ovih dana prvi progovorio i ukazao na novo, potencijalno novčano opterećenje za preduzetnike, kojima država, kažu, nastoji da "naplati papir koji je već dala".

Zapravo, država želi da naplati konverziju valute u sudskom registru, po ceni od 2.500 kuna (oko 330 evra), za usluge javnog beležnika.

UGP na to kaže: Ne može!Smatraju da je dosta dodatih taksi i nepotrebnih finansijskih opterećenja preduzetnika, koji već sada jedva izlaze na kraj sa visokim poslovnim troškovima, piše Poslovni dnevnik.

Naime, zvaničnim ulaskom Hrvatske u evrozonu, od 01. januara 2023. godine, upis promene valute osnovnog kapitala iz kune u evro - plaćao bi se javnom beležniku 2.500 kuna, ukoliko bi se radilo o d.o.o., čiji je osnovni kapital 20.000 kuna.

Upis svih promena koje se sprovode u sudskom registru, u vezi sa uvođenjem evra kao zvanične valute u Republici Hrvatskoj, registrovani sud će sprovesti bez naknade.

"Smatramo da upis promena valute osnovnog kapitala treba biti oslobođen i troškova javnog beležnika, odnosno da ne bi trebalo da se naplaćuje preduzetnicima, jer ih nepotrebno opterećuje. Smatramo da je država imala dovoljno vremena da pripremi svu potrebnu dokumentaciju, kao i da automatizuje usluge konverzije valute koje bi bile dostupne, jednostavne i pre svega besplatne, jer dosta je toga da država naplaćuje papir koji nam je već dala", navodi UGP u saopštenju.

Iz hrvatskog udruženja smatraju i da je "krajnje neprihvatljivo da se uvode novčane kazne za one koji ne upišu promene vezane za valutu evra, kao zvaničnu, u sudski registar na vreme".

- Sigurni smo da će nadležno ministarstvo rešiti potencijalni problem, na koji upravo ukazujemo, jer smo još sigurniji da trošak konverzije preduzetnici neće platiti, taj namet neće proći - kaže Hrvoje Bujas, predsednik UGP-a.

Dalje ističu da neće ćutati, već jasno zahtevati da se u što kraćem roku nađu rešenja koja će biti povoljna za preduzetnike, suočene sa krizom koju su uzrokovali pandemija, rat u Ukrajini i inflacija.

(Espreso)