MARKO JE ISKOPAO OČEV GROB, KADA JE OTVORIO SANDUK NIJE MU BILO DOBRO! "Napravljen sam BUDALOM"

Marko Dujmović iz Hrvatske već više od 13 godina pokušava da otkrije ko je čovek pronađen u grobu njegovog oca. Odbija da potpiše DNK analizu koja tvrdi da je pokojnik u porodičnoj grobnici – njegov otac.

Ekshumirano telo je telo krupnog čoveka od 120, 130 kilograma, zamotanog u šatorsko krilo, s debelim vunenim čarapama na nogama. Njegov otac, mršav muškarac od pedesetak kilograma, pokopan je u sanduku sa kožnim cipelama.

Marko tako već više od trinaest godina pokušava da odgonetne ko je muškarac kojeg su pronašli u grobu.

– Ja se ne osećam nikako. Nikome ovo ne želim. Ali ja želim samo pravdu. Ja sam napravljen budalom da ne znam gde sam sahranio oca, gde sam mamu, da su mesta zamenjena. E, to kod Marka Dujmovića ne prolazi. Moj otac nije nestao. Umro je u kući Jove Zastavnikovic, u kojoj sam bio, i dovezen je na groblje i sahranjen – govori besni Marko Dujmović.

Ljutit je i Markov nećak Goran Dujmović. Pita se kako niko ne zna šta se dogodilo.

– Stric nije tražio tatu, ja nisam tražio deda. Ja postavljam pitanje hrvatskoj javnosti i hrvatskim institucijama čije je to telo? Kad tako moram reći, konstitucije 120 kila, čiji su to posmrtni ostaci? – pita Goran.

Ko je osoba koju su pronašli prilikom sahrane majke, ne znaju, ali uvereni su da nije njen muž, odnosno – njihov otac i deda.

– Znam u čemu sam pokopao deda. Nisam ga pokopao u šatorskom krilu – rekao je unuk.

Marko se u Dvor na Uni doselio 1997. godine. Godinu dana posle umire mu otac. I to je početak onoga što njegov nećak zove tragikomedijom. Na fotografijama koje je ekipi “Provjerenog” pokazao Goran Dujmović vidi se da je njegov pokojni deda bio srednjeg rasta, slabije kilaže zbog bolesti. Pokopali su ga na lokalnom groblju. Tada još nije bilo grobnice, već obična humka. Odlučili su da urede porodični grob pa su 2001. napravili spomenik.

Marko je tada uzeo grobno mesto i za majku, u istoj grobnici u kojoj je pokopao i oca. Majka je umrla 2008. godine. Porodica se okupila, pogreb samo što nije počeo.

– Ljudi gore kopaju normalno grob i stric dobija poziv na telefon, zovu ga ti što kopaju i mi odlazimo gore. Ljudi kažu: “Imamo problem” – prepričava Goran.

Naime, naišli su na sanduk.

– Sanduk su pronašli na 90 cm, a treba da se kopa barem do 140 – govori Marko Dujmović.

Radnici groblja bili su zbunjeni. Na mestu koje se činilo praznim došli su do sanduka. Goran i Marko odlučili su da vide o čemu je reč te su skinuli gornju ploču.

– Nalazimo u sanduku u šatorskom vojnom krilu, koje je bilo jako naduvano… Vidimo da je nešto jako naduvano. Mi smo čak sumnjali da su tu dva tela. To je toliko bilo – kaže Goran. Marko je udario lopatom po šatorskom krilu, a ona je odskočila. Zatim su probili krilo, no počelo je da im ponestaje vremena pre sahrane.

– Mi smo rekli tim ljudima da stave tanki sloj zemlje, da se sahrana odradi i onda će stric zvati policiju i daće zahtev za ekshumaciju – tvrdi Goran.

Nakon što je pokopao majku na taj sanduk, sve je prijavljeno policiji. Godinu posle kreću ekshumacije na pravoslavnom groblju u Dvoru. istovremeno, dolaze i do groba Markovih roditelja. Ispod majke nalaze umotano telo.

– On kad je otvorio to, ovako je rekao: “Uf, ovo je bio krupan, krupan čovek. Visok 190, 200 cm, 120, 130 kilograma. Pa, Bože, glava i kosti od moga oca duplo veće. Bela košulja sa puno dugmića, dole neka kao trenerka, neka sivkasta i na nogama priglavci, oni šareni. Kod nas u Bosni smo to zvali priglavci. Moj je otac imao cipele – šokiran je Marko sada jednako kao i tada.

Odbio je da potpiše rezultate DNK analize. Kako pronađeno telo nije izgledalo kao njegov otac, Marko poriče da je reč o njemu.

Procedura ide dalje, bratu i njemu uzimaju krv, analizira se podudarnost DNK s posmrtnim ostacima. Prvi put dolazi na komisiju i oni kažu kako je DNK analiza utvrdila da je reč o njegoom ocu.

Goran objašnjava da Marko ništa nije potpisao jer je bio siguran kako nikoga nije pokopao u šatorskom krilu. Iz Uprave za zatočene i nestale koja je obavila ekshumaciju nisu želeli pred kamere. Poslali su zato poduži odgovor u kojem potvrđuju hronologiju događaja. No ne sumnjaju u ispravnost DNK analize koja je pokazala da je reč o Markovom ocu. U odgovoru Ministarstva branitelja stoji kako porodica nije prihvatila nalaze identifikacije.

– Imajući u vidu da ovaj slučaj nije u delokrugu rada Uprave za zatočene i nestale, ova će Uprava Komisiji predložiti izuzimanje iz evidencije ekshumiranih posmrtnih ostataka te će o istome izvestiti nadležni Županijski sud u Sisku – napisali su iz Ministarstva.

Institucije ostaju pri tome da je reč o njegovom ocu. Marko na osnovu izgleda ostataka, odeće i položaja ukopa to ne može da prihvati. Nudili su mu da ekshumiraju i levu stranu grobnice, gde je pokopao oca, na što je on i pristao.

Pitaju se – ko je to?

I drugi put, Marko je odbio da potpiše da je reč o njegovom ocu. Tvrdi da su mu tad pokazali neke treće ostatke, ali bez prepoznatljive odeće i obuće u kojoj je otac sahranjen.

– Gde su cipele? Nema cipela. Ajd’ vi nađite ko je mom tati ukrao cipele, a ja ću potpisati da je ovo moj tata – uporan je Marko.

Crni humor, kaže, najbolji je način da se nosi sa ovom situacijom jer on svog oca nije izgubio. Da nije prijavljeno policiji, niko za telo, verovatno, ne bi ni znao.

– Pa nađite tim ljudima koji svoje traže. Ja sam nekoga našao. Vrlo jednostavno. Ja sam imao dobru nameru da nekome pomognem, da neko zna gde je roditelj svom sinu, da pokopa i da zapali sveću, a oni utvrdili da je moj otac, a ja sam zadovoljan što sam to izbacio – objasnio je on.

Da li je Marko nakon toga pronašao konačno ostatke svog oca nije nam poznato, ali prema poslednjim informacijama, njegova agonija i dalje nije rešena.

(Espreso/Objektiv)