KO SU HRABRE SESTRE IZ HRVATSKE? Nada za Espreso otkriva kako pomažu ženama koje se odluče na ABORTUS!

Nakon viševekovne borbe žena za bolju poziciju u društvu, koja podrazumeva pravo da sa svojim životima upravljaju kako žele i odreknu se patrijarhata u kojem je njihova društvena uloga bila ograničena na rađanje, one se i danas nalaze na stubu srama i nailaze na neodobravanje i nemogućnost da urade ono što su one odlučile kada je u pitanju prekid trudnoće.

Pobačaj je u većini evropskih zemalja legalan medicinski zahvat - međutim, sve više se uočavaju promene i to pravo se ženama sve više uskraćuje i ograničava. Ovakva situacija je u Španiji, Poljskoj, Mađarskoj i Irskoj.

U Americi je vrhovni sud prošlog meseca izglasao da preinači odluku iz čuvene parnice Ro protiv Vejda iz 1973. godine kojom je garantovano pravo na abortus. Prema presudi koja je doneta "Ustav ne štiti pravo na abortus", a uvedene restrikcije variraju od države do države, što znači da pobačaj neće biti dozvoljen svuda. Pojedine države su aktivirale zakone na snazi, kojima je abortus postao zabranjen čim je preinačena istorijska odluka, dok druge garantuju pravo na isti.

U bivšoj Jugoslaviji, abortus je legalizovan 1978. godine. Tada je usvojen "Zakon o zdravstvenim merama za ostvarivanje prava na slobodno odlučivanje o rađanju dece", koji je u većini država naslednica još uvek na snazi. Prema tom zakonu, prekid trudnoće se može izvršiti do isteka deset nedelja od dana začeća. Nakon toga, pobačaj se može izvršiti samo po odobrenju komisije, a pod uslovima i po postupku utvrđenom ovim zakonom.

Iako je u svim bivšim jugoslovenskim republikama prekid trudnoće legalan, postoje izvesne razlike koje su i te kako osetne. Pravu buru u Hrvatskoj ove godine je izazvao slučaj Mirele Čavajde, trudnice kojoj abortus nije odobren i pored utvrđenih anomalija ploda. Nažalost ona nije jedina žena koja se našla u ovakvom klinču.

Mnoge žene u trenutku kada se odluče za pobačaj nemaju podršku roditelja, partnera ili zajednice, a nažalost mnoge od njih ni ne znaju svoja prava. Bezbroj je onih koje su naišle na osudu u jednom od najranjivijih momenata u životu - pa se postavlja pitanje - ko je zapravo tu za te žene kada im je to preko potrebno?

Mi smo o toj temi razgovarali sa Nadom Peratović koja je osnovala zagrebačko udruženje "Centar za građansku hrabrost" koja je formiralo mrežu "Hrabre sestre" - projekat nastao na Međunarodni dan slobodnog pobačaja 28. septembra 2020. godine, čiji je glavni zadatak da pomogne ženama u trenutku kada se odluče ili razmišljaju o prekidu trudnoće.

Ženska mreža "Hrabre sestre" je volonterski projekat koji ženama prilikom prekida trudnoće nudi poverenje, podršku i pratnju. Ova mreža se sastoji od edukovanih aktivistkinja, lekara, medicinskih sestara, psihologa, socijalnih radnica, učiteljica, umetnica, menadžerki, pravnica, sekretarica, studentkinja kao i mnogih drugih, a oni su se sa jednim ciljem okupile iz različitih zemalja sveta kao što su SAD, Kanada, Irska, Engleska, Francuska, Holandija, Nemačka, Slovenija i Srbija.

Nada Peratović, pravnica i dugogodišnja feministkinja i humanistkinja, predsednica "Centra za građansku hrabrost" iz kog je nastala ženska mreža "Hrabre sestre" je za Espreso otkrila koji su razlozi za njeno osnivanje, kakva je situacija sa prekidom trudnoće u Hrvatskoj, kakve su iskustva imale, i koliko im je žena zatražilo pomoć.

"Religija je ideologija koja se sme propitivati, a pravo da je kritikujemo mora postojati."

"Centar za građansku hrabrost" je feminističko i humanističko udruženje, humanističko u smislu nereligioznog nadzora koja se zalaže za prava ateista i humanista. Udruženje kao i njena predsednica imaju jasna etička načela a ono što im je jako bitno su kritička misao, znanje, odgovornost prema društvu, solidarnost i nedogmatski nadzor.

"Imamo svoja načela i ona se menjaju - sa znanjem."

Ženska mreža "Hrabre sestre" je jedan od nekoliko projekata koji su nastali iz ovog udruženja, a Nada je nakon pokretanja svoje mreže pozvala brojne žene koje su kroz proces edukacije stekle osnove iz medicine (trudnoće i prekida trudnoće, vrste pobačaja) psihologije (kako pristupiti ženi koja je zatražila pomoć i kako postaviti sopstvene granice) i koje su istupile u želji da pomognu drugim ženama da joj se pridruže.

"Ponekad je potrebno samo malo građanske hrabrosti."

Kao razlog osnivanja ove mreže - osim pomoći i podrške koju pruža ženama - Nada nam je rekla da joj je dosta stigmatizacije u društvu, da se ženama govori šta da rade i da se nazivaju ubicama zato što su se odlučile na prekid trudnoće.

"Nismo mogle da čekamo srozavanje prava žena u Hrvatskoj."

Nada nam je objasnila i kakva je situacija povodom pobačaja u Hrvatskoj rekavši da u komšijskoj zemlji vlada masovni politički pokret koji prima novac i od hrišćanske desnice i od ruskih oligarha. Kako je dalje navela to je glasan i moćan pokret koji daje lažne informacije, a ono što je bitno jeste da se ona i udruženje obraćaju državi, a ono što imaju da poruče, između ostalog, jeste da u njoj vlada velika religijska nasrtljivost.

"Konformizam je duboko rasprostranjen na Balkanu, neko mora načiniti prvi korak."

Ona nam je takođe objasnila da je Hrvatska seksualni odgoj mladih potpuno prepustila crkvi, i da oni o seksu, masturbaciji, abortusu i eutanaziji uče na veronauci. Na fakultetima se pobačaj ni ne uči, a molitelje možete često pronaći ispred bolnice.

"59 odsto ginekologa u Hrvatskim javnim bolnicama odbija da uradi pobačaj na osnovu priziva savesti."

Nada je sa nama podelila i poražavajući podatak da čak 59 odsto ginekologa u Hrvatskim javnim bolnicama odbija da uradi pobačaj na osnovu priziva savesti. Tako se često dešava da žene koje se odluče na prekid trudnoće u bolnicama nailaze na neprijatne situacije u kojima osim što ne mogu doći do nikakvih informacija budu odbijene, na šalteru im svašta govore, a medicinske sestre odgovaraju pacijentkinje od odluke tokom pregleda ili ultrazvuka.

" Doktori nemaju nikakve posledice, pritom se još i diče time koliko su žena uspeli da odgovore od pobačaja. Prosto koriste najranjiviji trenutak da manipulišu, kako informacijama, tako i ženama."

Kako Nada navodi jedna od informacija sa kojom najčešće manipulišu jeste do kada je prekid trudnoće legalan.

"Prekid trudnoće je legalan do isteka desete nedelje od dana začeća, ili 12 nedelja od prvog dana poslednje menstruacije. Znaju se poigravati sa tom informacijom, i to maksimalno koristiti. Država treba da reaguje, priziv savesti im je super došao."

Pitali smo je da nam opiše kako se žene osećaju u tom trenutku i koliko njih im je zatražilo pomoć a ona nam je rekla da su one pre svega odlučne u svojoj nameri. "Hrabre sestre" su pomogle 120 žena u poslednjih godinu ipo dana, a kako kaže od Nove godine ih je sve više. Povodom žena i njihove odluke Nada nam je rekla da one žele pobačaj i da u 95 odsto slučajeva sa kojima se ona susrela osećaju olakšanje.

"Imaju pravo da budu sebične. Imaju pravo da se tako osećaju."

Ona je poručila ženama da ukoliko u trenutku kada ugledaju pozitivan test na trudnoću i osete nemir i ne raduju se, treba da saslušaju same sebe i da ne guše taj osećaj koji imaju. One su takođe imale slučajeve i kada su žene ipak odlučile da zadrže dete i da ga rode, ali su im i one bile zahvalne zbog podrške i pruženih informacija koje su dobile kada nisu mogle da ih nađu na drugom mestu.

"Mi uskačemo kada žene ne nalaze informacije. Od pravnog dela, popisa bolnica i konkretnih informacija".

Nada je za Espreso takođe objasnila da mreža ima telefonsko dežurstvo i da je 50 hrabrih sestara razne dobi i profesija tu da pomogne ženama kada treba. U roku od dva sata one pružaju prve informacije ženama i daju im jasnu poruku - tu smo, pomoći ćemo.

"Prve informacije su olakšanje. Nekima treba samo informacija, nekima treba duže, više. Neke žene su anksiozne, imaju potrebu da objasne, ali se ne trebaju pravdati, mi ne osuđujemo. Dovoljno je da im pošaljemo - mislim na vas, sve će biti u redu. "

Sagovornica nam je dalje objasnila da "Hrabre sestre" ženama pružaju moralnu i emocionalnu podršku, pratnju, pa čak i finansijsku pomoć.

"Ako treba pratnja, da ih neko sačeka, odvede do bolnice, da im čuva decu, tu smo. Hoćemo kontretno da pomognemo, čak i finansijki. Ako neka od žena nije u materijalnoj situaciji da plati prekid trudnoće u tom trenutku, mi platimo, pa nam ona naknadno vraća novac."

Nada nam je rekla da su žene koje nisu mogle da dobiju pravo na abortus u Hrvatskoj vodile u druge zemlje kao što su Slovenija i Amsterdam.

"Stalno imamo nove ideje, zapisujemo iskustva, pratimo na koga možemo računati od doktora i u koje ustanove možemo uputiti žene kao i šta mogu očekivati od njih."

Nada je za Espreso prokomentarisala i slučaj Mirele Čavajde koristeći samo jednu reč da opiše ono što je nesrećna žena proživela, a to je UŽAS.

"Užas je doživela. Žene po zakonu moraju imati pravo na prekid trudnoće kada je u pitanju zdravlje, silovanje, incest, ili kada je dete bolesno. Postojali su i komentari da treba da rodi dete pa da ono umre u njenom zagrljaju, agonija. Morala je da čeka da dokažu da beba nema prava da preživi. Medicinski gledano, žena je pacijent, a nažalost danas je došlo do toga da žene umiru i sa željenom trudnoćom. Niko nema pravo da vam govori šta da radite sa svojim telom. Ako je dete bolesno vi ne možete majku naterati da mu da svoj bubreg jer to nije bezopasno ni za nju samu."

Podsetimo, Mirela je saznala da beba koju nosi u stomaku ima tumor, zbog čega je želela prekid trudnoće, a sve ustanove u Hrvatskoj odbile su da odrade taj zahvat.

Nada kaže da im je bitno da ovim projektom budu zahvaćena sva mesta u Hrvatskoj gde je ženama omogućen (ili bi trebao da bude) prekid trudnoće.

"U trenucima kada izabrani politički zastupnici i nažalost, velikim delom sama ginekološka struka nipodoštava prava žena, naša je odgovornost je da ženi koja nam se obratila pružimo sigurnost i poštovanje. Jako nam je bitno ono što radimo nije ilegalno. U Hrvatskoj je pobačaj legalan i želimo ga koristiti. Ne radimo ništa što ne smemo, a žene imaju potpuno pravo na taj izbor."

Šta vi mislite o prekidu trudnoće, da li biste podržali pravo žena na ovu odluku, ili biste ga zabranili?

(Espreso/Tamara Marić)