ŠTA DA JE MISTERIOZNA LETELICA STVARNO EKPLODIRALA U HRVATSKOJ: Pojavile se nove teorije, IMA DOSTA NELOGIČNOSTI

Ministarstvo odbrane juče je službeno objavilo da je u dronu TU 141 koji je u četvrtak naveče pao u Zagrebu bila bomba teška 120 kilograma sa 40 kg eksploziva. Tri dana posle prvotnih tvrdnji da je reč o bezopasnoj letelici došli smo do toga da je zapravo reč o projektilu u koji je bila ugrađena bomba teška 120 kilograma. U nastavku donosimo odgovore na sve dileme koje su se tokom ta tri dana pojavile u javnosti.

1. Prvo objašnjenje vlasti stiglo je tek 11 sati nakon pada. Što su trebali učiniti?

- U petak ujutro predstavnici policije i vojske trebali su se obratiti javnosti i objasniti građanima o čemu je reč, a kasnije detaljnije objaviti o svemu što se dogodilo. Ovako se dopustilo kruženje dezinformacija koje su uplašile građane.

2. Zašto su na mesto pada drona bez provere prisutnosti eksploziva odmah puštene sve službe?

- Verojatno u želji da se što pre utvrdi o čemu je reč, na mesto pada nagomilale su sve interventne službe. Pre toga nije napravljeno vizuelno istraživanje terena sa sigurne udaljenosti kako bi se u kratkom vremenu utvrdilo o čemu je reč. Nije takođe primećeno da su do mesta pada prvo stigli pirotehničari kako bi se utvrdilo postoji li opasnost od eksplozije. U prvom trenutku, koji je najkritičniji, dozvolio se stihijski pristup mestu pada.

3. Zašto ovaj događaj nije proglašen terorističkim napadom nego se još smatra incidentom?

- Čeka se završetak istrage kojom se želi utvrditi odakle je dron ispaljen i ko ga je poslao. Hrvatske vlasti se još ne žele da se zaleću s takvom optužbom s obzirom na to da je dron krenuo s teritorija Ukrajine pa i dalje postoji mogućnost da je do Zagreba došao iz redova ukrajinske vojske zbog greške na navigacionom uređaju.

4. Načelnik Glavnog stožera u petak poslijepodne govorio je da nema eksploziva na mestu pada drona. Sada iz MORH-a tvrde da je došlo do eksplozije na tlu.

- Činjenica je da nadležne službe 15-ak sati nakon pada drona nisu imale dovoljno podataka o tome što se dogodilo. Letelica se zabila oko 10 metara u tlo, njeno otkopavanje nije ni počelo, kao ni njen vizuelni pregled i pregled tla oko nje. U takvoj situaciji načelnik Glavnog stožera govori da nema eksploziva na mestu pada iako u tom trenutku nema nikakve detaljne informacije o tome s terena. To je bio samo početak iznošenja preuranjenih informacija o celom događaju.

5. Jedan vojni istražilac kaže da ima eksploziva, a drugi kaže da ga nema. Kako je to moguće?

- Nekoordiniranost unutar istraživačkog tima u kom prethodno nije definisano ko može da daje izjave za javnost i što može reći. Šteta takve nekoordiniranosti je nemerljiva jer proizvodi paniku u javnosti, a na osnovi takvih istupa javnost zaključuje da je istražiteljski tim nekompetentan za posao koji obavlja.

6. Jesu li hrvatski radari FPS 117 mogli vidjeti dron pre ulaska u hrvatski vazdušni prostor?

- Da. Doseg vazdušnih radara je daleko izvan hrvatskog vazdušnog prostora i izvan državnog teritorija. Međutim, hrvatski vojni dužnosnici to službeno ne mogu komentarisati i tvrditi da imaju radarsku sliku s teritorija drugih država. Radari instalirani na Sljemenu i na Papuku mogli su, prema nekim informacijama, vidjeti neidentikovanu letelicu koja prolazi kroz Mađarsku i kreće se prema Hrvatskoj.

7. Kako je moguće da zapovedništvo NATO-a prati dron kroz Mađarsku, a to ne javi Hrvatskoj?

- Zajednički koncept NATO-a u obrani vazdušnog prostora zove se Air and Missile Defence Command and Control. Njegov zadatak je da svim članicama osigura uslugu "zapovedanja i kontrole" te integriše svu protivvazdušnu odbranu članica. Ključni deo tog sistema je razmena podataka, sinhronizacija i procena rizika. Taj sistem u četvrtak uveče definitivno nije radio. Prema nekim procenama, problem je u činjenici da ovaj dron ima malu odraznu površinu koju su, možda, primarni vojni radari Mađarske i Hrvatske i zahvatili, ali nije bilo kontinuiteta u praćenju cilja pa se on zanemario.

U realnoj situaciji, koja se možda dogodila, operater radara vidi cilj u jednom ili dva okretanja antene i posle ga gubi. Operateri su takođe možda posumnjali da je reč o oblacima ili nečem drugom i kontakt nisu registrovali kao letelicu. Izjava predstavnika NATO-a da su letelicu uočili i pratili je sramotna. Jer u tom slučaju je trebala uslediti zapoved mađarskoj vojsci da podigne borbene avione kako bi piloti vizuelnim putem utvrdili o čemu je reč te u slučaju potrebe izdati naređenje o rušenju drona.

8. Prvi dan su službena tela govorila da je letelica bezopasna, drugi dan da se radi o jasnoj pretnji, a treći dan da je imala aviobombu i da nije izvidnička letelica.

- Nije unapred pripremljena strategija kriznog komuniciranja na razini Vlade kako bi se jasno utvrdilo ko može da daje izjave i kog tipa. Nadležni u Vladi i vojsci imali su veliku potrebu umiriti stanovništvo te su tvrdili da nema razloga za strah, a svakim novim danom istraga je ukazivala da je događaj bio mnogo opasniji nego što se to isprva činilo.

9. Je li hrvatska reakcija prema Mađarskoj i NATO-u bila dovoljno snažna?

- Premijer, ministar odbrane i načelnik Glavnog stožera obavijestili su civilne i vojne predstavnike evropskih zemalja i NATO-a o tome što se dogodilo. No, sudeći prema njihovim reakcijama, to očigledno nije shvaćeno ozbiljno. Trebalo bi se više insistirati na tome da se na odgovornost pozovu odgovorni za propuste u Rumuniji, Mađarskoj i NATO-u.

10. Ministar obrane Mario Banožić u nedelju je rekao da su "pokraj crne kutije pronađeni fragmenti na kojima su pronađeni tragovi eksploziva. Nije bila izvidničkog tipa jer smo našli delove aviobombe. Reč je o aviobombi sovjetske proizvodnje, a kao i svi ostali elementi odvezena je s ovog mesta". Šta to tačno znači?

- To znači da je izvidnički dron TU 141 modificiran i da je u njega ugrađena avionska bomba. Prema tvrdnjama stručnjaka, takva modifikacija drona je moguća, ali vrlo zahtevna i skupa. U takvoj se modifikaciji deo uređaja i sklopova vadi iz drona i umesto toga se instalira bomba, a izvidnički dron se pretvara u navođeni projektil/raketu koja se detonira pri udaru u neki objekat ili tlo.

11. Kakvu štetu može izazvati bomba teška 120 kilograma?

- Reč je o aviobombi koja u sebi ima oko 40 kilograma eksploziva i ima kumulativno delovanje. Nakon izbacivanja iz aviona ona ostvaruje veliku brzinu te razbija oklop ili utvrđene građevine. Na "ulazu" u tenk ili građevinu vidljivo je tek manje oštećenje od eksplozije, ali kad uđe unutra, spaljuje sve oko sebe te prouzrokuje velike štete i ljudske žrtve.

12. Ima li Hrvatska uopšte mogućnost odbrane od takvih "napada"?

- Ima. Borbene avione MiG-21, radarske sustave, određeni broj protivvazdušnih sistema Stinger i protivvazdušne rakete Strela. Sa Stingerom se može delovati do visine od 4,5 kilometra i moguće je oboriti takav dron. Da bi se delovalo MiG-ovima, napad se mora dogoditi tokom dana jer nisu opremljeni za noćno delovanje. No, da bi se uspešno delovalo, potrebna je dojava barem pola sata ranije kako bi sistemi pravovremeno reagovali.

13. Zašto bivši piloti HRZ-a ne veruju u postojanje aviobombe?

- Oni tvrde da bi aviobomba takve snage prouzrokovala daleko veću štetu na obližnjim objektima i da bi se stvorio daleko veći krater na mjestu pada.

14. Postoji li zajednička istraga NATO-a i Hrvatske oko pada drona?

- Prema sadašnjim informacijama, istragu provode samo hrvatska istražna tela.

Bonus video:

(Espreso/Jutarnji list)