ŠTA JE TO NATO NAUMIO? Iskusni ratni piloti o slučaju srušenog DRONA u ZAGREBU, evo šta su imali da KAŽU!

Kako je moguće da je usred rata koji se odvija na teritoriji jedne evropske države i uprkos svim merama zaštite i budnosti jedna ukrajinska bespilotna letelica Tu-141 završila u glavnome gradu Republike Hrvatske?

Situaciju u Ukrajini iz časa u čas možete pratiti na našem blogu putem ovog LINKA.

To je pitanje koje kopka i dvojicu prekaljenih ratnih pilota i bivših visokog časnika Hrvatskog ratnog vazduplovstva, penzionisanog pukovnika Danijela Borovića i penzionisanog brigadira Ivana Selaka.

- Kako je moguće? Pa, u prvom redu pitanje u kakvom je stanju bio taj sistem. To je stvar tehnologije, a ovde se radi o nečemu što potiče iz '70-tih godina prošlog veka, a što je kod Ukrajinaca ostalo nakon raspada SSSR-a i jedini su imali. Tu-141, koliko znam, modifikovali su delom 2014. godine i početkom sukoba na istoku zemlje, koristivši ih za izviđanje terena i prikupljanje podataka. Očigledna je greška u tehnici ili možda ljudskog faktora koji ga je programirao, tako da je možda otkazao spoljašnji sistem i letelica išla po svojoj shemi dok nije pala – daje objašnjenje Borović.

Sličnog je mišljenja i njegov kolega Selak:

- Po svemu sudeći, letelica se otela kontroli, tačnije su Ukrajinci izgubili kontrolu nad njom, ona se uputila gde joj odgovaralo dok nije potrošila gorivo. Ovo je, inače, sistav, koji se može preprogramirati da leti do zadatog cilja i sama se vraća, znači ne upravlja se njima, ali isto tako može biti nadzirana radioupravljanjem. Obzirom na godine, verovatno je preprogramirana i umesto na istoku, završila na jugozapadu.

Ipak je za obojicu naših sagovornika ključni problem kako ju se nije otkrilo još od trenutka kada je ispaljena s ukrajinskog teritorija, potom leta dugog 40 minuta kroz Mađarsku i onda završnih sedam minuta od hrvatske granice do Zagreba.

- Mađarski protivvazdušni sustav je prvi trebao reagovati. Oni su u NATO-u duže od nas, raspolažu boljom tehnologijom i trebali bi biti još bolje uigrani od naših snaga. Uglavnom, činjenica je da se nešto ovako dogodilo, a objašnjenje može biti da se radi o letelici manjih gabarita, pa time i manje odrazne površine, koja je išla na manjoj visini i radarski sustav nije mogao detektovati. Iz osnovnog signala elektronika na zemlji ju nije mogla razlučiti. To može biti objašnjenje, ali što je krenulo po krivu, otkazalo, sada bi se moralo nagađati, a nema svrhe dok nisu poznati svi detalji. Jedina je sreća u svemu da nije bilo ozbiljnih posledica, odnosno žrtava i većih razaranja – navodi Borović.

Za Selaka, međutim, propust daleko više nego na Mađarskoj i Hrvatskoj protivvazdušnoj odbrani leži u samom NATO-u.

- Naravno da su letelicu trebali i morali uočiti. Ko? Pa, NATO. Nije ona baš tako mala, već otprilike velika kao avioni MIG 21 kojima mi raspolažemo ili, ako hoćete, F16 ili Rafali. To vam je 14,5 metara dugo, krila raspona 4 metra, otprilike kao lovački avioni. I brzina je ista, nekih 900 kilometara na sat. Projektovana je kao cigareta, ali svakako uočljiva, jer nevidljivom tehnologijoma obzirom na godine ne raspolaže – kaže.

- Sav vazdušni prostor zemalja Evropske unije i članica NATO-a kontrolišu radari tih zemalja, ali sve integrisano u NATO zaštitu i kontrolu. S nama, Mađarima, Slovencima, Crnom Gorom i BiH zapoveda NATO-ov centaru vazduhoplovnoj bazi “Torrejón”u Španjolskoj. U njihovom domenu je podizanje aviona i aktivacija protivvazdušne obrane, što su i sada trebali odraditi, a nisu. Ne može netko u Mađarskoj to učiniti, jer su svi podaci linkani na NATO. Tako ni radarist na Sljemenu ne može dići avione. To jednostavno nije njegova odluka, jer zemlje članice nisu samostalne u odlučivanju – veli Selak.

Svakako, za očekivati je da će se Sjevernozapadni savez nakon ovog incidenta upaliti sve svoje alarme, ali i potencijale.

- Sada NATO, ipak, prvo sprema priču za opravdati svoju nesposobnost. Znate, jedno je što vi deklarirate kada imate sustave obrane, a drugo je stvarnost. Ono što deklarisano, jako lepo zvuči. Na primer, neki raketni sistem poput S-400 kada ga prodajete u Dubaiju i kažete da mu je domet isto toliko kilometara, jako lepo zvuči, ali se kasnije ispostavi da na terenu i nije baš tako. Isto vam je i u ovom slučaju, jer su nas uveravali da imaju sisteme koji štite od svega i svečaga, da metak ne može proći, a prošao ti avion 14,5 metara dug i, kao za vraga, pao ti na glavni grad jedne tvoje države članice – kritičan je ovaj penzionisani brigadir HRZ-a, koji i zna što bi trebalo učiniti.

- NATO treba da smeni nekoga u svom zapovednom lancu, jer je očito da je prespavao na dužnosti. Verovatno će njihovo opravdanje ići u smeru da je letelica čak i bila praćena i da se procenilo da ne treba poduzimati mere. Ali, ponavljam, pala je na jedan glavni grad i tu nema opravdanja. Trebalo je dići avione, jer vreme je rata i moraš imati pojačanu budnost kada nešto poleće iz Ukrajine. Osim toga, to je i ravna zemlja, nema planina, pa je još lakše nadzirati. Posao je još olakšan i jer tamo sada nema niti jednog aviona osim ruskih. NATO deklariše da ima svoje avaxe, špijunske avione, a onda ti u sred rata prođe letelica i putuje hiljadu kilometa. U miru bi se možda i moglo naći opravdanje tipa neko je zaspao ili se napio u Mađarskoj ili Hrvatskoj, ali sada nikako!

- 100-postotne sigurnosti naravno da nema, niti je ikada bilo. Koliko god tehnologija napredovala, za takvu ugrozu nema leka. Zato se slični incidenti ne mogu isključiti ni u budućnosti – poručit će penzionisani pukovnik Danijel Borović.

Ono što se desilo u Zagrebu otvorilo je i pitanje sigurnosti komercijalnog vazdušnog prometa, pogotovo što je nebo nad Hrvatskom postalo prilično tranzitno u svim smerovima od kada se zaobilazi Ukrajinu, ali i delove susednih zemalja.

- Civilni vazdušni promet nije u opasnosnost, jer se tamo leti na većim visinama, iznad 30 thiljada stopa, dok je kod sustava poput Tu-141 to 20.000 stopa ili ispod - pojasnio nam je Ivan Selak.

Hoće li rat u Ukrajini biti odlučen u bitkama u zraku ili onima na tlu, kao i ima li šanse da se uvede zabrana letenja, što uporno traže vlasti u Kijevu?

- To je uzaludan vapaj, pokušaj alarmiranja Evrope i svieta, što predjednik Zelenski medijski dobro radi. To im je jedino i preostalo, jer su vojno inferiorni u odnosu na Rusiju. Zapustili su svoje vazduhoplovstvo poslije raspada SSSR-a, oslonivši se na održavanje postojećeg, bez ozbiljne modernizacije. Zabrana letenja je nemoguća, jer Ukrajina nije članica NATO-a i svaki incident koji bi u tom slučaju bio neizbježan doveo bi do Trećeg svetskog rata. Isto tako je utopija ovaj predlog da im neke zemlje s istoka Evrope ustupe svoje MIG-ove 29, a što bi ih učinilo ruskim metama. Zato do toga neće ni doći. Rat će biti odlučen na tlu, a tu nisam optimist oko povoljnog ishoda za Ukrajinu. Razlika je u moći prevelika, a Rusi su puno bliže ostvarenju svojih ciljeva, koji uključuju okruživanje KIjeva, a onda ultimatume, te konačno prisvajanje Donbasa i Krima, kao i ovladavanje Azovskim i Crnim morem, što su pomorska vrata Rusije u svijet - reći će Danijel Borović.

Bonus video:

(Espreso/Slobodna Dalmacija)